Пређи на садржај

Адигејски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
адигејски
западночеркески
Адыгабзэ
Изговор[a:dəɣaːbza]
Говори се уРусија, Турска, Јордан, Сирија, Израел, Македонија, Ирак, Саудијска Арабија
Етничка припадностЧеркези, Адигејци
Број говорника
око 590.000; од чега 117.500 у Русији (2010−2014.)
ћирилица (тренутно)
латиница (историјски)
арапско писмо (историјски)
грузинско писмо (историјски)
Званични статус
Службени језик у
 Адигеја (Русија)
Језички кодови
ISO 639-2ady
ISO 639-3ady
Глотологadyg1241[1]
Распрострањеност адигејског језика на подручју Адигеје (2002)
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Адигејски језик (изворно: Адыгабзэ), познат и као западночеркески језик (изворно: КӀахыбзэ), матерњи је језик којим говоре Адигејци, севернокавкаски черкески народ који углавном живи на подручју Северног Кавказа и у Турској. Припада породици северозападнокавкаских језика.

Има статус званичног језика у Републици Адигеји на југозападу Русије. Изван Русије, највећи број говорника адигејског језика живи у Турској, Јордану, Сирији, Израелу, Ираку и Саудијској Арабији, а једна мања група и у неколико села на северу Северне Македоније. Укупан број говорника је процењен на око 590.000 особа.[2]

Адигејски језик је правописно стандардизован релативно касно, тек након Октобарске револуције 1917. у Русији, а као званично писмо од 1936. користи се ћирилица. Пре увођења ћириличног писма паралелно је кориштена латиница и арапско писмо.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Adyghe”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Adyghe at Ethnologue (19th ed., 2016)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]