Александар Домогаров

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Домогаров
Александар Домогаров 2009. године
Лични подаци
Пуно имеАлександар Јурјевич Домогаров
Датум рођења(1963-07-12)12. јул 1963. (60 год.)
Место рођењаМосква, СССР
Рад
Активни период1984–данас
Званични веб-сајт
http://www.domogarov.ru/
Веза до IMDb-а

Александар Јурјевић Домогаров (рус. Алекса́ндр Ю́рьевич Домога́ров; Москва, 12. јул 1963) је совјетски и руски филмски и позоришни глумац, телевизијски водитељ, извођач шансона и Народни глумац Руске Федерације (2007).[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 12. јула 1963. године у Москви. Након завршетка основног и средњег образовања уписао је 1984. године Вишу позоришну школу М.С Шепкина.[2]
У периоду од 1984. до 1985. године играо је у Малом позоришту у Москви[2], а од 1985. године прешао је у Позориште руске армије, где је остао све до 1995. године.[2]Од 1995. године почиње да глуми у позоришту Мосовет[2] и на тој сцени играо је Марата у позоришном комаду Мој сиромашни Марат, Сирана у представи Сирано де Бержерак, доктора Џекила и господина Хајда у руској верзији мјузикла Џекил и Хајд, где је показао свој таленат за певање, изводивши тешке вокалне делове у представи. Играо је и Астрова у представи Ујка Вања, Бершиниана у предстар Три сестре, Гајева у представи Вишњик и у многим друим.

Поред посла у позоришту Мосовет, глумио је и у многим другим представама других позоришта, укључујући и Московско драмско позориште и Краковско позориште, где је своју улогу изнео на пољском језику

На филму је дебитовао 1984. године, када је добио улогу у филму Наследство, режисера Георгија Натансона. Прву битну улогу одиграо је у ТВ филму Гусари 3, где је био у улози Павела Горина, 1992. године. Након улоге у историјској телевизијској серији Грофица Монсоро 1997. године, играо је у главној улози грофа и привукао већу пажњу јавности. Након тога играо је у телевизијским серијама Турски марш и (2000—2007) и Гангстери Петербурга (2000—2003).

Ван Русије први пут је заиграо у пољској телевизијској серији Огњем и мачем (1999), коју је режирао Јержи Хофман, где је Домогаров играо у улози пуковника Јурка Бохуна. Поред тога, у Пољској је такође глумио у телевизијској серији Талас злочина (2003—2008), у филмовима Једна јунска ноћ режисера Анджеја Вајде и у Варшавској бици, 2011. године, коју је режирао Јержи Хофман. У Шведској имао је улогу у филму Часници, 2001. године.

Његов лични живот описан је у филму Александар Домогаров–Исповест о усамљеном човеку, који је премијерно емитован 17. марта 2012. године.[3]

Породица[уреди | уреди извор]

Његов деда са очеве стране био је поморски официр у Привременој влади Русије и помогао је Александару Керенском да побегне из Зимског дворца у Санкт Петербургу.[4]
Александров отац Јуриј Домагов (1915—1991)[5] био је филмски и позоришни глумац и војник Совјетског Савеза, који је вишеструко награђиван.[6] Александрова мајка била је Наталија Петровна Домагова (21. август 1928[5] — јун 2002 године[7])[6], а старији брат Андреј Домогаров (7. јул 1953) завршио је Московски државни путнички и технички универзитет, где предаје као професор.

Из брака са Наталијом Едуардовном Домогаровом имао је сина Димитрија Александровића Домогарова (7. јануар 1985 — 7. јун 2008), који је погинуо у саобраћајној несрећи.

Са другом супругом Ирином Аљтоневном Домогаровом добио је 1989. године сина Александра Александровића Домогарова, који се данас бави глумом.
Након окончања другог брака, Александар се оженио Наталијом Валеревном Громушкин, која се такође бави глумом.[8] Четврта супруга му је била Марина Андрејевна Александровна, Народна глумица Руске Федерације, са којом је Александар био у браку у периоду од 2005—2007. године.

Позоришне улоге[уреди | уреди извор]

Позориште руске армије[уреди | уреди извор]

  • Дама са Камелијама — Арман Дивал
  • Дрвеће умире стојећи — директор
  • Макабет — Макбуф
  • На умирујућем месту — Миливидов
  • Моја професија — Викторио
  • Павел I — Александар

Позориште Багатела[уреди | уреди извор]

Отворено московско позориште[уреди | уреди извор]

  • Мушка сезона — Арсеније

Позориште Мосовета[уреди | уреди извор]

  • Мој сиромашни Марат — Марат
  • Луталице у бекству — Димитрије
  • Он је пришао — Џералд Крофт
  • Добар пријатељ — Жорж
  • Сирано де Бержерак — Сирано
  • Чудна прича доктора Џекила и господина Хајда — доктор Џекил
  • Ујак Вања — Миахил Астров
  • Три сестре — Александар Игњатијевић
  • Вишњев гај — Леондид Андрејевић Гаев

Филмографија[уреди | уреди извор]

Година Филм Улога Напомена
1984 Наследство Слава
1985 Велика невоља Антон
1986 Михаил Ломоносов Александар Сумароков мини серија
1987 Асса Александар I Павлович
1988 Мој супруг и ћерка Тамара ученик Феди
1989 Посета даме Кови тв филм
1990 Уради једном Гоша
1991 Крв за крв Бубус
1992 Гусари III Павел Горин
1993 Ако желиш да знаш Васили Солени, офоцир
1993 Освета шверцера
1994 Крст милосрђа Андреј тв серија
1996-97 Краљица Марго Буси ТВ серија
1997 Грофица Монсоро Буси тв серија
1996 Бели плес Никита, успешни бизнисмен
1999 Огњем и мачем Јурко Бохун
1999 Na koniec swiata Виктор
2000 Dykaren Виктор
2000 Игра летења Николај
2000 Царство на удару Георгије Гапон тв серија
2000-01 Гангстери Петербурга Андреј Серегин мини серија
2001 Турски марш Александар Турески тв филм
2002 Ја сам лутка Виктор
2003 Зашто имаш алиби? Игор тв филм
2003 Идиоти Евегеније Радмоски тв серија
2004 Uzkiy most Гладијев мини серија
2004 Медени месец Андреј мини серија
2004-05 Мафијашки талас Сергеј - шеф мафије тв серија
2005 Tyomny Instinct тв серија
2005 Губитак Сунца Антон мини серија
2005 Жена нобеловац Олег Ермарков тв серија
2005 Звезда епохе Константин Симонов, песник мини серија
2006 Сатисфакција Александар Шуленин мини серија
2006 Горф Црне Горе Михаил Милорадовић, гроф
2006 Вукодав из рода Сивог Пса Варварин Људодјеј
2007 Инди Арсени
2007 Сјај Миша Клименко
2008 Бела ноћ, слатка ноћ бизнисмен Павел Власов
2009 Цар Алексеј Басманов
2009 Ако је то наша судбина Александар Власов, познати уметник тв серија
2010 Легенда о летећем Кипрану Валент
2010 Старија супруга Макс
2011 На сунчаној страни улице Јуриј Кондрачевић тв серија
2011 Достојевски Александар Исајев мини серија
2011 Варшавска битка Крушкин
2011 Тајне револуционара палате Линар тв серија
2012 Зоннентау Харалд Сомерсет тв серија
2012 Марина роша Трошин тв серија
2012 Лице другог Ставински тв серија
2012-13 Крв за крв Антон тв серија
2013 Викенд савршени Иван
2013 Убити Стаљина Иван Бережнаја Mini-series
2014 Марина роша 2 Трошин тв серија
2015 Пенсилванија
2017 Велики

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Указ Президента Российской Федерации В. Путина № 456 от 9 апреля 2007 года «О награждении государственными наградами Российской Федерации». Официальный сайт Президента Российской Федерации // kremlin.ru
  2. ^ а б в г Александр Домогаров. Народный артист РФ. Краткая биография, роли в театре, фотоальбом, пресса. Официальный сайт Государственного академического театра имени Моссовета // mossoveta.ru
  3. ^ Александр Домогаров. Исповедь одинокого мужчины
  4. ^ Покорителю женщин — 50 | Грани
  5. ^ а б Домогаров Александр Юрьевич. Народный артист Российской Федерации. Биография. Международный объединенный биографический центр // biograph.ru
  6. ^ а б Александр Домогаров. Мой фотоальбом. Детство. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2011) // domogarov.ru
  7. ^ Александр Домогаров. Биография, фильмография актёра. // kinofilms.com.ua
  8. ^ Актёр Александр Домогаров сделал анализ ДНК на отцовство. Газета «Сегодня» (Украина) // segodnya.ua (4. марта 2015 года)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Александар Домогаров на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Домогаров&oldid=27257680”