Пређи на садржај

Амур

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Амур (вишезначна одредница).
Амур
Залеђени Амур код Хабаровска.
Слив реке Амур
Опште информације
Дужина2.824 km (1.755 mi)[1][2] km
Басен1.855.000 km2
Пр. проток10.800
(Период података: 1896-2004) 11,330 m3/s (400,1 cu ft/s)[3] 3.574 km3/a (113.300 m3/s)
(Период података: 1934-2012) 10,929 m3/s (386,0 cu ft/s) 343 km3/a (10.900 m3/s) to 364 km3/a (11.500 m3/s)[2] m3⁄s
Водоток
ИзворСпајањем Шилке и Аргуна
В. извора2.045 m
УшћеОхотско море
Географске карактеристике
Држава/е Русија,
 Монголија,
 Кина
НасељаХабаровск, Комсомолск на Амуру
ПритокеAmazar, Зеја, Буреја, Bira River, Тунгуска, Gorin, Амгун, Huma River, Сунгари, Усури, Анјуј, Аргун, Шилка, Kherlen River, Amurskaya Protoka, Bidzhan
ДРВ20030300112118100000012
Река на Викимедијиној остави

Амур (рус. Аму́р, монг. Хара-Мурэн - „Црна река“, кин: 黑龙江, Hēilóng Jiāng, манџ. Sahaliyan Ula)[4] – је река у источној Азији.[5] Слив реке Амур простире се на територији Русије, Монголије и Кине. Површина басена износи око 1.855.000 km². Амур настаје спајањем реке Шилка и реке Аргун.[5] Улива се у Охотско море. Дужина Амура износи 2.824 km, а од извора реке Аргун 4.444 km. По површини басена Амур се налази на четвртом месту у Русији (после Јенисеја, Оба и Лене)

У горњем току (до Благовјешченска) Амур је планинска река. Део до Хабаровска се сматра средишњим током реке; тамо река тече доста спорије, обале су понекад мочварне. Од Хабаровска река тече споро кроз Доњеамурску низију (Нижнеамурская низменность). На обалама реке налази се неколико већих језера као што су Болоњ, Удиљ и Орељ. Главне притоке су: Аргун, Зеја, Усури, Буреја, Сунгари[5], Амгун, Анјуј и Тунгуска. На ушћу проток воде износи 10.800 m³ у секунди. У Хабаровску 7.549 m³ у секунди. На реци се често колеба ниво воде; у горњем току ниво воде може да се промени за чак 10 метара. Амур често плави, а највеће поплаве су биле 1897, 1928. и 1956. године. Најнижи ниво воде у реци је крајем зиме. Важнији градови над реком су: Хабаровск, Благовјешченск, Комсомољск на Амуру, Николајевск на Амуру.

Највећа врста риба у Амуру је калуга, која може да достигне дужину и до 5,6 м.[6] У сливу реке налази се велики број великих предаторских риба, као што су северна змијоглава, амурска штука, тајмен, амурски сом, предаторски шаран и Elopichthys bambusa,[7] као и најсевернија популација амурске макано оклопне корњаче[8] и индијски лотос.[9]

Назив

[уреди | уреди извор]

Руско име Амур долази од тунгуског израза за „реку”. Тунгуски народи су етно-лингвистичка група коју чине говорници тунгуских језика (или манџурско-тунгуских језика). Пореклом су из Сибира и североисточне Азије.

Историјски гледано, било је уобичајено да се река назива једноставно „вода”. Постоје сличне речи за „воду“ или „реку“ у бројним азијским језицима: нпр. 물 мул („вода“) на корејском, мурен или mörön („река“) на монголском и 水 миду > мизу („вода“) на јапанском. Назив „Амур“ је можда еволуирао од коренске речи за воду, заједно са модификатором величине за „Велику воду“.[10]

Њена древна кинеска имена била су Јушуи, Ваншуи и Хејшуи,[11] при чему потоње име значи „црна река“, што је основа модерног кинеског назива Хејлонгђанг или „Река црног змаја“, док је манџурско име Сахалијан Ула, монголска имена „Амар морон“ (ћирилица: Амар мөрөн) потичу од имена „Амар“ што значи одмор, а Khar mörön (ћирилица: Хар мөрөн) са значењем Црна река.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]
Нанајци прелазе залеђени Амур 1895.

Руси су за Амур први пут чули 1636. године. После три године Русија је почела да тражи реку. Први Руси су дошли до Амура 1644. године, када је на захтев Иркутског губернатора одред козака пошао да тражи реку. Лоше организована експедиција је претрпела велике губитке. Само део експедиције, под вођством Појаркова, је дошао до реке Зеја, а потом пловећи њом и до обала Амура. Између 1650. и 1653. године Јерофеј Хабаров је на челу малог одреда стигао чак до до горњег Амура.

На неколико места саградио је утврђења и оставио козаке у њима.

Кинеска обала реке

Године 1689. уговором у Нерчињску Амур је ушао у састав Кине. Међутим, године 1860. по Пекиншком споразуму Амур је поново ушао у састав Русије.

Први мост преко реке Амур направљен је код Хабаровска 1916, дуг је 2590 метара (једно време најдужи мост у Евроазији, данас се налази на новчаници за 5000 рубља). Са тим мостом Транссибирска железница је повезала и делове источније, без коришћења трајекта. 1941. испод реке направљен је и железнички тунел. 1975. отворен је комбинован железничко-путнички мост код Комсомолска-на-Амуру у дужини 1400 метара. 1999. додани су посебни железнички и путнички мостови у дужини 3890 метара.

Екологија

[уреди | уреди извор]

Дана 14. новембра 2005. у једној од кинеских хемијских фабрика, у реку Сунгари кoја утиче у Амур излила се велика количина отровних материја (нитробензеола, нитробензина и других хмикалија), што је нанело велике штете реци.

  • Долина реке Амур је територија на којој обитава познати Амурски тигар (сибирски тигар), заштићена животињска врста.

Мостови и тунели

[уреди | уреди извор]

Први стални мост преко Амура, Хабаровски мост укупне дужине 2.590 m (8.500 ft), завршен је 1916. године, омогућавајући возовима на Транссибирској железници да прелазе реку током целе године без коришћења трајеката или железничких пруга поврх речног леда. Године 1941, дограђен је и железнички тунел.[12][13]

Касније су изграђени комбиновани друмски и железнички мост преко Амура код Комсомолска на Амуру (1975; 1400 m) и друмски и железнички Хабаровски мост (1999; 3890 m).[14][15][14][16]

Железнички мост Тонгђанг-Нижњеленинское предложио је 2007. године Валериј Соломонович Гуревич, потпредседник Јеврејске аутономне области у Русији. Железнички мост преко Амура ће повезати Тонгђанг са Нижњеленинскојем, селом у Јеврејској аутономној области.[17] Кинески део моста је завршен у јулу 2016. године.[18] У децембру 2016. почели су радови на руском делу моста. Завршетак структурне везе између две стране моста завршен је у марту 2019. године.[19][20] Отварање железничког саобраћаја је више пута одлагано, при чему је процена од децембра 2019. била „крај 2020. године“,[21] а затим 3. квартал 2021. године.[22]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Muranov, Aleksandr Pavlovich; Greer, Charles E.; Owen, Lewis. „Amur River”. Encyclopædia Britannica (online изд.). Архивирано из оригинала 2016-05-21. г. Приступљено 2016-08-31. 
  2. ^ а б Eugene A., Simonov; Thomas D., Dahmer. Amur-Heilong River Basin Reader (PDF). ISBN 9789881722713. 
  3. ^ „DRAINAGE BASINS OF THE SEA OF OKHOTSK AND SEA OF JAPAN” (PDF). стр. 60—67. 
  4. ^ Liaoning province's archive, Manchu Veritable Record Upper Vol《滿洲實錄上函/manju-i yargiyan kooli dergi dobton》
  5. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 45. ISBN 86-331-2075-5. 
  6. ^ C. Michael Hogan. 2012. Amur River. Encyclopedia of Earth. Архивирано 2012-11-30 на сајту Wayback Machine Topic ed. Peter Saundry
  7. ^ FishBase: Species in Amur. Retrieved 17 February 2019.
  8. ^ Farkas, Balázs; Ziegler, Thomas; Pham, Cuong The; Ong, An Vinh; Fritz, Uwe (2019). „A new species of Pelodiscus from northeastern Indochina (Testudines, Trionychidae)”. ZooKeys (824): 71—86. PMC 6382751 Слободан приступ. PMID 30799973. doi:10.3897/zookeys.824.31376 Слободан приступ. 
  9. ^ Zhang, Yi; Lu, Xu; Zeng, Shaoxiao; Huang, Xuhui; Guo, Zebin; Zheng, Yafeng; Tian, Yuting; Zheng, Baodong (2015). „Nutritional composition, physiological functions and processing of lotus (Nelumbo nucifera Gaertn.) seeds: A review”. Phytochemistry Reviews. 14 (3): 321—334. Bibcode:2015PChRv..14..321Z. S2CID 254940007. doi:10.1007/s11101-015-9401-9. 
  10. ^ Scheffel, Richard L.; Wernet, Susan J., ур. (1980). Natural Wonders of the World. United States of America: Reader's Digest Association, Inc. стр. 43. ISBN 0-89577-087-3. 
  11. ^ The fishes of the Amur River:updated check-list and zoogeography Архивирано 2020-02-04 на сајту Wayback Machine
  12. ^ „Тоннель под Амуром. Уже давно”. 19. 7. 2012. 
  13. ^ „Железнодорожный тоннель под Амуром в Хабаровске” (на језику: руски). 3. 6. 2008. Приступљено 4. 7. 2018. 
  14. ^ а б ANDREW E. KRAMER (9. 6. 2010), „China's Hunger Fuels Exports in Remote Russia”, The New York Times 
  15. ^ „UPDATE 2-Shares of Petropavlovsk's IRC slump in Hong Kong debut”. Reuters. 21. 10. 2010. Архивирано из оригинала 21. 12. 2016. г. Приступљено 15. 07. 2023. 
  16. ^ „Work Starts On First China-Russia Highway Bridge”. Radio Free Europe. 25. 12. 2016. 
  17. ^ Proposed bridge to boost bilateral trade Архивирано 2013-05-28 на сајту Wayback Machine, China Daily, June 19, 2007.
  18. ^ Andrew Higgins (16. 7. 2016). „An Unfinished Bridge, and Partnership, Between Russia and China”. The New York Times. Архивирано из оригинала 16. 7. 2016. г. Приступљено 17. 7. 2016. 
  19. ^ „Russia Completes Construction of First-Ever Rail Bridge to China”, The Moscow Times, 21. 3. 2019, Приступљено 16. 11. 2020 
  20. ^ Россия и Китай соединили железнодорожный мост через Амур [Russia and China connected a railway bridge across the Amur] (на језику: руски), RBK Group, 21. 3. 2019, Приступљено 16. 11. 2020 
  21. ^ „Railway bridge over Amur river to China will be built by end of 2020, envoy says”. TASS. Приступљено 16. 11. 2020. 
  22. ^ „Новости Хабаровска”. Архивирано из оригинала 04. 12. 2020. г. Приступљено 15. 07. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амур&oldid=28459725”