Пређи на садржај

Белуно

Координате: 46° 08′ 00″ С; 12° 13′ 00″ И / 46.133333° С; 12.216667° И / 46.133333; 12.216667
С Википедије, слободне енциклопедије
Белуно
Belluno
Градска катедрала са Алпима у позадини
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Италија
РегијаВенето
ПокрајинаБелуно
Становништво
Становништво
 — 36.462
 — густина247,72 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 08′ 00″ С; 12° 13′ 00″ И / 46.133333° С; 12.216667° И / 46.133333; 12.216667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина389 m
Површина147,19 km2
Белуно на карти Италије
Белуно
Белуно
Белуно на карти Италије
Остали подаци
ГрадоначелникАнтонио Праде
Поштански број32100
Позивни број0437
Веб-сајт
www.comune.belluno.it

Белуно (итал. Belluno) град је у североисточној Италији. Град је средиште истоименог округа Белуно у оквиру италијанске покрајине Венето.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Белуно налази се у северном, алпском делу Венета. Околне алпске планине су у систему Доломита. Град се сместио у долини горњег тока реке Пјаве, окружен стрмим странама околних брда.

Историја

[уреди | уреди извор]

Белуно је име добио по келтском називу за брдо на којем се налази историјски центар града - belo-donum што значи „дивно брдо“, због његовог доминантног положаја у котлини.

Град су основали Римљани око 200. -200. п. н. е. као municipium Bellunum. Од 181. п. н. е. Белуно је постао снажна војна римска утврда која је штитила северне границе тадашњег царства. Након пропасти Западног римског царства Белуном су владали Лангобарди и Каролинзи. Од краја 9. века Белуном су владали локални грофови и бискупи. Тад је изграђен дворац и градске зидине. Након тога Белуном је владала богата гибелинска породица Ецелино. Након дуготрајних сукоба са суседним Тревизом око граничних територија, Белуно се 1404. драговољно предао Млетачкој републици. Од тада је постао важан центар за транспорт дрвене грађе из своје околице (Кадоре) по реци Пијави до Венеције.

Након пропасти Млетачке републике, Белуно је ушао у састав Аустријског царства и остао у њему све до 1866. кад је ушао у новоосновану Краљевину Италију.

Географија

[уреди | уреди извор]
Клима (Белуно)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 3,3
(37,9)
6,2
(43,2)
11,1
(52)
15,5
(59,9)
19,9
(67,8)
24,0
(75,2)
26,5
(79,7)
26,0
(78,8)
22,4
(72,3)
16,3
(61,3)
9,6
(49,3)
4,5
(40,1)
26,5
(79,7)
Средњи минимум, °C (°F) −4,1
(24,6)
−2,4
(27,7)
1,8
(35,2)
5,9
(42,6)
9,9
(49,8)
13,4
(56,1)
15,3
(59,5)
14,9
(58,8)
12,2
(54)
7,3
(45,1)
2,1
(35,8)
−2,2
(28)
−4,1
(24,6)
Количина падавина, mm (in) 45
(17,7)
52
(20,5)
77
(30,3)
97
(38,2)
130
(51,2)
120
(47,2)
115
(45,3)
102
(40,2)
98
(38,6)
116
(45,7)
105
(41,3)
71
(28)
1,128
(444,2)
[тражи се извор]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 35.591 становника.[1]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
26.73925.54729.16031.40334.48436.63435.57235.05035.591

Белуно данас има око 36.000 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства, највише са Балкана. Најконсистентнија етничка мањина у Белуну су Хрвати из града Пакраца, следе Срби, Албанци и Црногорци.

Знаменитости Белуна

[уреди | уреди извор]
  • Катедрала Duomo, подигнута крајем 15. векa по нацртима венецијанскога архитекта Тулија Ломбарда, звоник је изградио Филипо Јувара у 18. веку.
  • Palazzo dei Rettori из 1491. за коју се сматра да је дело Лоренца Гибертија.
  • Бискупска Палата, коју је изградио гроф - бискуп Џерардо де Таколи 1190.
  • Фонтана на тргу Piazza del Duomo
  • Барокна црква San Pietro, подигнута у готичкоме стилу 1326.
  • Palazzo del Capitano
  • Црква San Rocco из 16. векa
  • Црква Santo Stefano, у њој се налазе бројне олтарне слике локалних мајстора 15. века.
  • Градска врата; Porta Dojona i Porta Rugo
  • Црква Santa Maria dei Battuti из 16. века.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]