Војислав Мелић
Војислав Мелић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Надимак | Војкан | ||
Датум рођења | 5. јануар 1940. | ||
Место рођења | Шабац, Краљевина Југославија | ||
Датум смрти | 7. април 2006.66 год.) ( | ||
Место смрти | Београд, Србија | ||
Позиција | везни | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1958-1960 1960-1967 1967-1973 1973-1977 |
Мачва Црвена звезда Сошо Безијер |
140 205 95 |
(9) (38) (12) |
Репрезентативна каријера | |||
1962–1967 | СФР Југославија | 27 | (2) |
* Датум актуелизовања: 22. октобар 2017. |
Војислав Мелић (Шабац, 5. јануар 1940 — Београд, 7. април 2006) био је југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер.
Каријера
[уреди | уреди извор]Каријеру је почео у шабачкој Мачви, а од 19. августа 1960. до 2. јула 1967. са великим успехом носио је дрес Црвене звезде, за коју је одигао укупно 312 утакмица (од тога 140 првенствене) и постигао 54 голова. У сезони 1963/64. освојио је "дуплу круну" са Звездом.
Од лета 1967, шест година је играо за француску екипу Сошо, у чијем је дресу у октобру 1971. проглашен за најбољег лигашког фудбалера у Француској. Од сезоне 1973/74. играо је четири године за друголигашку екупу АС Безијер, а затим је био тренер у клубу две године. По завршетку каријере посветио се тренерском послу. Дуги низ година радио је у омладинском погону Црвене звезде.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Уз три сусрета за младу репрезентацију (1959-1961) одиграо је 27 утакмица и постигао два гола за најбољу сениорску репрезентацију Југославије.
У дресу са државним грбом дебитовао је 2. јуна 1962. у сусрету против Колумбије (5:0) у Арики (постигао један гол) на Светском првенству у Чилеу. Од дреса репрезентације опростио се пет година касније, 14. маја 1967. на утакмици против Албаније (2:0) у Тирани.[1]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Биографија Војислав Мелић репрезентација рс”. reprezentacija.rs. 1. 10. 2019. Приступљено 1. 10. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Војислав Мелић на сајту reprezentacija.rs
- Профил Војислава Мелића Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2017)