Владимир Дурковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Дурковић
Durkovic Vladimir.jpg
Владимир Дурковић
Лични подаци
Пуно име Владимир Дурковић
Датум рођења (1937-11-06)6. новембар 1937.
Место рођења Ђаковица,  Краљевина Југославија
Датум смрти 22. јун 1972.(1972-06-22) (34 год.)
Место смрти Сион,  Швајцарска
Позиција бек
Јуниорска каријера
1953-1955 Југославија Напредак Крушевац
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1955-66
1966-67
1967-71
1971-72
Југославија Црвена звезда
Немачка Борусија М'гладбах
Француска Сент Етјен
Швајцарска Сион
Укупно
177 (7)
10 (0)
116 (0)
25 (0)
328 (7)
Репрезентативна каријера**
1959-66 Југославија Југославија
Укупно
50 (0)
50 (0)
* Датум актуелизовања: 10. мај 2015.
** Датум актуелизовања: 10. мај 2015.
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1960. Рим Југославија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1960. Француска Југославија

Владимир Дурковић је српски фудбалер, рођен 6. новембра 1937. године у Ђаковици, а умро са 35. година, 22. јуна 1972. Младост је провео у Крушевцу.

Играо је као одбрамбени играч у ФК Црвена звезда и бившој југословенској репрезентацији. Уз Фахрудина Јусуфија, играча Партизана, био је у току готово целе своје каријере незаменљив десни бек државног тима.

Каријеру је започео у ФК „Напредак“ из Крушевца, али је убрзо прешао у „Црвену звезду“ где је доживео највећу славу и афирмацију. У периоду од 1955. до 1966. године, Владимир Дурковић за „Звезду“ је одиграо 405 званичних утакмица и постигао је 30 голова.

За репрезентацију тадашње НР Југославије (и касније СФРЈ), Дурковић је одиграо 50 утакмица у периоду од 1959. до 1966. године. Дебитовао је 11. октобра 1959. године у сусрету против Мађарске (2:4) у Београду. Играо је на Светском првенству у Чилеу 1962. године, када је Југославија освојила 4. место и када су га бројни спортски новинари незванично прогласили за првог десног бека на свету.

Владимир Дурковић је носилац златне медаље са Олимпијских игара у Риму 1960. године. Играо је и у тиму који је те исте године у Паризу постао вице-шампион Европе (1:2 против СССР у финалу).

У иностранству је играо за Борусију из Менхенгладбаха у Немачкој (1966—1967), за Сент Етјен у Француској (1967—1971) и Сион из Швајцарске (1971—1972).