Милан Галић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Галић
Милан Галић
Лични подаци
Пуно име Милан Галић
Датум рођења (1938-03-08)8. март 1938.
Место рођења Темерин, Краљевина Југославија
Датум смрти 13. септембар 2014.(2014-09-13) (76 год.)
Место смрти Београд, Србија
Држављанство СФРЈ
Висина 1,73 m
Позиција Нападач
Јуниорска каријера
1952—1955 Пролетер Зрењанин
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1955—1958
1958—1966
1966—1970
1970—1973
Пролетер Зрењанин
Партизан
Стандард Лијеж
Ремс
Укупно
?
148
84
55
287
(?)
(74)
(33)
(18)
(125)
Репрезентативна каријера
1959—1965 Југославија 51 (37)

Милан Галић (Босанско Грахово, 8. марта 1938Београд, 13. септембар 2014) био је фудбалер ФК Пролетер, Партизана, Стандарда из Лијежа, Ремса и југословенски репрезентативац.

Спортска биографија[уреди | уреди извор]

Играјући за југословенску репрезентацију на 51 утакмици, постигао је 37 голова.[1] Учествовао је на Летњим олимпијским играма 1960. године, када је репрезентација Југославије освојила златну медаљу, на Европском фудбалском првенству 1960. године, када је Југославија била друга, и на Светском првенству 1962. године, када је Југославија заузела четврто место. Исте године добио је Златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији. У лигашким такмичењима играо је за Партизан и Стандард Лијеж и Ремс.

Куп шампиона са Партизаном[уреди | уреди извор]

Галић у дресу Партизана у финалу против Реала 1966.

Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.

Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:

Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескочена са укупним скором од 4:2.

Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1.

У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.

У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.

Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погоцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента.[2]


11. мај 1966.
Финале Купа шампиона
Шпанија Реал Мадрид 2 : 1 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Партизан Град: Брисел Стадион Хејсел
Судија: Рудолф Критлен (Немачка)
Гледалаца: 55.000
Амансио Гол 70
Фернандо Серена Гол 76
(Репортажа) Васовић Гол 55

ФК Реал Мадрид:
ГО 1 Шпанија Хосе Аракистан
ОД 2 Шпанија Пачин
ОД 3 Шпанија Педро де Фелипе
ОД 4 Шпанија Игнацио Зоко
ОД 5 Шпанија Мануел Санчис
СР 6 Шпанија Пири
СР 7 Шпанија Мануел Веласкез
СР 8 Шпанија Фернандо Серена
НА 9 Шпанија Амансио Амаро
НА 10 Шпанија Рамон Гросо
НА 11 Шпанија Франсиско Генто (капитен)
Тренер:
Шпанија Мигел Муњоз
ФК Партизан:
ГО 1 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Милутин Шошкић
ОД 2 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Фахрудин Јусуфи
ОД 3 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Велибор Васовић (капитен)
ОД 4 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Бранко Рашовић
ОД 5 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Љубомир Михајловић
СР 6 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Владица Ковачевић
СР 7 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Радослав Бечејац
СР 8 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Мане Бајић
НА 9 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Мустафа Хасанагић
НА 10 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Милан Галић
НА 11 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Јосип Пирмајер
Тренер:
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Абдулах Гегић

Највећи успеси[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Стандард Лијеж[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]