Милан Галић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милан Галић

Милан Галић
Милан Галић

Лични подаци
Пуно име Милан Галић
Датум рођења (1938-03-08) 8. март 1938. (77 год.)
Место рођења Босанско Грахово, Краљевина Југославија
Датум смрти 13. септембар 2014.(2014-09-13)(76 год.)
Место смрти Београд, Србија
Позиција нападач
Јуниорски клубови
1952-1955 Пролетер Зрењанин
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1955-1958
1958-1966
1966-1970
1970-1973
Пролетер Зрењанин
Партизан
Стандард Лијеж
Ремс
 ? (?)
148 (74)
84 (33)
55 (18)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1959-65 Југославија 51 (37)

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Злато 1960. Рим Југославија
Европско првенство
Сребро 1960. Француска Југославија

Милан Галић (Босанско Грахово, 8. марта 1938Београд, 13. септембар 2014) је био фудбалер ФК Пролетер, Партизана, Стандарда из Лијежа, ФК Ремса и југословенски репрезентативац.

Спортска биографија[уреди]

Играјући за југословенску репрезентацију на 51 утакмици, постигао је 37 голова[1]. Учествовао је на Летњим олимпијским играма 1960. године, када је репрезентација Југославије освојила златну медаљу, на Европском фудбалском првенству 1960. године, када је Југославија била друга, и на Светском првенству 1962. године, када је Југославија заузела четврто место. Исте године добио је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији. У лигашким такмичењима играо је за Партизан и Стандард Лијеж и Ремс.

Куп шампиона са Партизаном[уреди]

Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.

Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:

Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескоћена са укупим скором од 4:2.

Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1.

У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.

У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.

Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погодцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента[2].


11. мај 1966.
Финале Купа шампиона
Шпанија Реал Мадрид 2-1 Југославија Партизан Град: Брисел Стадион Хејсел
Судија: Рудолф Критлен (Немачка)
Гледалаца: 55.000
Амансио Погодак у 70 минуту 70'
Фернандо Серена Погодак у 76 минуту 76'
(Репортажа) Васовић Погодак у 55 минуту 55'

Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Шпанија
Реал Мадрид
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Југославија
Партизан
ФК Реал Мадрид:
ГО 1 Шпанија Хосе Аракистан
ОД 2 Шпанија Пачин
ОД 3 Шпанија Педро де Фелипе
ОД 4 Шпанија Игнацио Зоко
ОД 5 Шпанија Мануел Санчис
СР 6 Шпанија Пири
СР 7 Шпанија Мануел Веласкез
СР 8 Шпанија Фернандо Серена
НА 9 Шпанија Амансио Амаро
НА 10 Шпанија Рамон Гросо
НА 11 Шпанија Франсиско Генто (капитен)
Тренер:
Шпанија Мигел Муњоз
ФК Партизан:
ГО 1 Југославија Милутин Шошкић
ОД 2 Југославија Фахрудин Јусуфи
ОД 3 Југославија Велибор Васовић (капитен)
ОД 4 Југославија Бранко Рашовић
ОД 5 Југославија Љубомир Михајловић
СР 6 Југославија Владица Ковачевић
СР 7 Југославија Радослав Бечејац
СР 8 Југославија Мане Бајић
НА 9 Југославија Мустафа Хасанагић
НА 10 Југославија Милан Галић
НА 11 Југославија Јосип Пирмајер
Тренер:
Југославија Абдулах Гегић

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]