Владица Ковачевић
| Владица Ковачевић | |||
|---|---|---|---|
|
Ковачевић у дресу Партизана 1966. | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Владимир Ковачевић | ||
| Надимак | Владица, Пословођа | ||
| Датум рођења | 7. јануар 1940. | ||
| Место рођења | Ивањица, Краљевина Југославија | ||
| Датум смрти | 28. јул 2016. (76 год.) | ||
| Место смрти | Београд, Србија | ||
| Висина | 1,69 m | ||
| Позиција | Нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1955—1958 | Партизан | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1958—1966 1966—1967 1967—1970 1970—1972 |
Партизан Нант Партизан Анже Укупно |
151 29 32 68 280 |
(73) (8) (6) (28) (115) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1957—1958 1958—1961 1960—1965 |
Југославија, омладинци Југославија, млади Југославија Укупно |
8 5 13 13 |
(0) (0) (2) (2) |
| Тренерска каријера | |||
| 1981—1983 | Олимпик Лион | ||
Владимир Владица Ковачевић (Ивањица, 7. јануар 1940 — Београд, 28. јул 2016) био је југословенски фудбалер, репрезентативац и тренер.
Спортска биографија
[уреди | уреди извор]Ковачевић је своју фудбалску каријеру почео као петнаестогодишњак у београдском фудбалском клубу Партизан.
За први тим Партизана је заиграо у фудбалској сезони 1958/59, када је са Партизаном освојио друго место у шампионату Југославије. У тој првој сезони је одиграо четири утакмице, а већ следеће сезоне је од могућих двадесет и две утакмице одиграо осамнаест и постигао седам голова.
Ковачевић је поникао у славној генерацији Партизана које је предводио тренер Флоријан Матекало. Играчи Партизана из те генерације су први понели надимак Партизанове бебе.
За Партизан је одиграо укупно 487 утакмица и постигао 319 голова.[тражи се извор]
Са Партизаном је освојио четири титуле шампиона Југославије, поред је број првенствених голова које је Ковачевић постигао у шампионским сезонама:
Куп шампиона са Партизаном
[уреди | уреди извор]
У сезони 1965/66. је са Партизаном је играо у финалу Купа европских шампиона, где је Партизан изгубио од Реал Мадрида са 2:1.[1]
Партизан је на тој утакмици играо у следећем саставу:
- (1) Шошкић (голман), (2) Јусуфи, (3) Васовић, (4) Рашовић,(5) Михајловић, (6) Владица Ковачевић, (7) Бечејац, (8) Бајић, (9) Хасанагић, (10) Галић, (19) Пирмајер. Тренер је био Абдулах Гегић.
| 11. мај 1966. Финале Купа шампиона | |||
| 2 : 1 | Град: Брисел Стадион Хејсел Судија: Рудолф Критлен (Немачка) Гледалаца: 55.000 | ||
| Амансио Фернандо Серена |
(Репортажа) | Васовић |
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
У сезони после финалне утакмице Купа шампиона већина играча Партизана је отишла за иностранство. Владица Ковачевић је отишао у Француску у Нант, где је једну сезону одиграо за ФК Нант. У тој сезони 1966-67. за Нант је одиграо двадесет девет утакмица и постигао осам голова. Нант је те сезоне завршио на другој позицији у Француском шампионату.
После једне сезоне проведене у Нанту, Ковачевић одлази на одслужење тада обавезног војног рока, после којег игра поново, три сезоне, за Партизан. После Партизана поново одлази у иностранство, Француску, али овог пута у Анже. У другој сезони 1970/71, са 20 голова постаје најбољи стрелац тима и седми стрелац француског првенства у тој сезони.[2] У Ангеру проводи три сезоне и 1972. године завршава активну играчку каријеру.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]За фудбалску репрезентацију Југославије, Ковачевић је одиграо тринаест утакмица и постигао је два гола.
Прву утакмицу је одиграо 10. априла 1960. године у Београду. Утакмица је играна у оквиру квалификација за Олимпијске игре, против Израела. Утакмица је одржана у Београду а Израел је победио са 2:1.
Играо је такође две утакмице на у Чилеу, 1962., када је репрезентација Југославије заузела четврто место.
Задњу утакмицу за репрезентацију је одиграо 16. јуна 1965. године у Ослу, против Норвешке у оквиру квалификација за светско првенство. Југославија је ту утакмицу изгубила са 3:0.
Тренер
[уреди | уреди извор]У периоду од 11/1981 — 02/1983. је био тренер француског фудбалског клуба Олимпик из Лиона.
Остатак своје тренерске каријере је провео на тренерским пословима у Партизану. У пензију је отишао 2008. године после четрдесет година, фудбалске и спортске активности[3]
Играчка статистика у ФК Партизан
[уреди | уреди извор]Статистика са Партизановог сајта[тражи се извор]
| Такмичење | Број утакмица | Број голова |
|---|---|---|
| Првенствене | 215 | 112 |
| Интернационалне | 57 | 27 |
| Пријатељске | 155 | 147 |
| Куп Југославије | 22 | 14 |
| Куп европских шампиона | 18 | 11 |
| Куп УЕФА | 3 | 1 |
| Средњоевропски Куп | 3 | 1 |
| Турнир у Мостару | 2 | 0 |
| Турнир у Вијаређу (Италија) | 3 | 4 |
| Интернационални куп Мухамед V | 2 | 0 |
| Куп Ослобођења Београда | 2 | 1 |
| Лига шампиона Југославије | 5 | 1 |
| Укупно | 487 | 319 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Голови са финала, видео
- ^ „Л Екип, голгетерска статистика сезоне”. Архивирано из оригинала 11. 5. 2009. г. Приступљено 7. 12. 2008.
- ^ „Данас, вести”. Архивирано из оригинала 2. 8. 2012. г. Приступљено 2. 8. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Владица Ковачевић на сајту reprezentacija.rs
- Владица Ковачевић на веб-сајту partizanopedia.rs
- Владица Ковачевић на веб-сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Владица Ковачевић на сајту weltfussball.de (језик: немачки)
- Пословођа асовима („Политика”, 22. март 2020)