Владица Ковачевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владица Ковачевић
Vladica Kovačević (1966).jpg
Владица Ковачевић
Лични подаци
Пуно име Владимир Ковачевић
Надимак Пословођа
Датум рођења (1940-01-07)7. јануар 1940.
Место рођења Ивањица,  Краљевина Југославија
Датум смрти 28. јул 2016.(2016-07-28) (76 год.)
Место смрти , Београд, Србија Србија
Висина 169[1]
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1955-1958 ФК Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1958-66
1966-67
1967-70
1970-72
ФК Партизан Југославија
ФК Нант Француска
ФК Партизан Југославија
ФК Ангерс Француска
Укупно
151 (73)
29 (8)
32 (6)
68 (28)
280 (115)
Репрезентативна каријера**
1957-58
1958-61
1960-1965
Југославија, омладинци Југославија
Југославија, млади Југославија
Југославија Југославија
Укупно
8 (0)
5 (0)
13 (2)
13 (2)
* Датум актуелизовања: 10. септембар 2018.
** Датум актуелизовања: 10. септембар 2018.

Владимир Ковачевић (Ивањица, 7. јануар 1940Београд, 28. јул 2016) бивши је фудбалер Партизана и југословенски фудбалски репрезентативац и тренер.

Спортска биографија[уреди]

Ковачевић је своју фудбалску каријеру почео као петнаестогодишњак у београдском фудбалском клубу Партизан.

За први тим Партизана је заиграо у фудбалској сезони 1958/59, када је са Партизаном освојио друго место у шампионату Југославије. У тој првој сезони је одиграо четири утакмице, а већ следеће сезоне је од могућих двадесет и две утакмице одиграо осамнаест и постигао седам голова.[2]

Ковачевић је поникао у славној генерацији Партизана које је предводио тренер Флоријан Матекало. Играчи Партизана из те генерације су први понели надимак Партизанове бебе.

За Партизан је одиграо укупно 487 утакмица и постигао 319 голова.[тражи се извор]

Са Партизаном је освојио четири титуле шампиона Југославије, поред је број првенствених голова које је Ковачевић постигао у шампионским сезонама:

Куп шампиона са Партизаном[уреди]

У сезони УЕФА Лига шампиона 1965/66. је са Партизаном је играо у финалу Купа европских шампиона, где је Паризан изгубио од Реал Мадрида са 2:1.[3]

Партизан је на тој утакмици играо у следећем саставу:


11. мај 1966.
Финале Купа шампиона
Шпанија Реал Мадрид 2-1 Југославија Партизан Град: Брисел Стадион Хејсел
Судија: Рудолф Критлен (Немачка)
Гледалаца: 55.000
Амансио Гол у 70. минуту 70'
Фернандо Серена Гол у 76. минуту 76'
(Репортажа) Васовић Гол у 55. минуту 55'

ФК Реал Мадрид:
ГО 1 Шпанија Хосе Аракистан
ОД 2 Шпанија Пачин
ОД 3 Шпанија Педро де Фелипе
ОД 4 Шпанија Игнацио Зоко
ОД 5 Шпанија Мануел Санчис
СР 6 Шпанија Пири
СР 7 Шпанија Мануел Веласкез
СР 8 Шпанија Фернандо Серена
НА 9 Шпанија Амансио Амаро
НА 10 Шпанија Рамон Гросо
НА 11 Шпанија Франсиско Генто (капитен)
Тренер:
Шпанија Мигел Муњоз
ФК Партизан:
ГО 1 Југославија Милутин Шошкић
ОД 2 Југославија Фахрудин Јусуфи
ОД 3 Југославија Велибор Васовић (капитен)
ОД 4 Југославија Бранко Рашовић
ОД 5 Југославија Љубомир Михајловић
СР 6 Југославија Владица Ковачевић
СР 7 Југославија Радослав Бечејац
СР 8 Југославија Мане Бајић
НА 9 Југославија Мустафа Хасанагић
НА 10 Југославија Милан Галић
НА 11 Југославија Јосип Пирмајер
Тренер:
Југославија Абдулах Гегић

У сезони после финалне утакмице Купа шампиона већина играча Партизана је отишла за иностранство. Владица Ковачевић је отишао у Француску у Нант, где је једну сезону одиграо за ФК Нант. У тој сезони 1966-67. за Нант је одиграо двадесет девет утакмица и постигао осам голова. Нант је те сезоне завршио на другој позицији у Француском шампионату.

После једне сезоне проведене у Нанту, Ковачевић одлази на одслужење тада обавезног војног рока, после којег игра поново, три сезоне, за Партизан. После Партизана поново одлази у иностранство, Француску, али овог пута у ФК Ангер. У другој сезони 1970/71, са 20 голова постаје најбољи стрелац тима и седми стрелац француског првенства у тој сезони.[4] У Ангеру проводи три сезоне и 1972. године завршава активну играчку каријеру.

Репрезентација[уреди]

За фудбалску репрезентацију Југославије, Ковачевић је одиграо тринаест утакмица и постигао је два гола.

Прву утакмицу је одиграо 10. априла 1960. године у Београду. Утакмица је играна у оквиру квалификација за Олимпијске игре, против Израела. Утакмица је одржана у Београду а Израел је победио са 2:1.

Играо је такође две утакмице на у Чилеу, 1962., када је репрезентација Југославије заузела четврто место.

Задњу утакмицу за репрезентацију је одиграо 16. јуна 1965. године у Ослу, против Норвешке у оквиру квалификација за светско првенство. Југославија је ту утакмицу изгубила са 3:0.

Тренер[уреди]

У периоду од 11/1981 — 02/1983. је био тренер француског фудбалског клуба Олимпик из Лиона.

Остатак своје тренерске каријере је провео на тренерским пословима у Партизану. У пензију је отишао 2008. године после четрдесет година, фудбалске и спортске активности[5][тражи се извор]

Играчка статистика у ФК Партизан[уреди]

Статистика са Партизановог сајта[тражи се извор]

Такмичење Број утакмица Број голова
Првенствене 215 112
Интернационалне 57 27
Пријатељске 155 147
Куп Југославије 22 14
Куп европских шампиона 18 11
Куп УЕФА 3 1
Средњоевропски Куп 3 1
Турнир у Мостару 2 0
Турнир у Вијаређу (Италија) 3 4
Интернационални куп Мухамед V 2 0
Куп Ослобођења Београда 2 1
Лига шампиона Југославије 5 1
Укупно 487 319

Референце[уреди]

  1. ^ Профил на велтфудбалу
  2. ^ Статистика на сајту репрезентације
  3. ^ Голови са финала, видео
  4. ^ „Л Екип, голгетерска статистика сезоне”. Архивирано из оригинала на датум 11. 05. 2009. Приступљено 7. 12. 2008. 
  5. ^ „Данас, вести”. Архивирано из оригинала на датум 2. 08. 2012. Приступљено 2. 08. 2012. 

Спољашње везе[уреди]