Данило Стојановић
Данило Стојановић | |
---|---|
Надимак | Чика Дача |
Датум рођења | 24. октобар 1877. |
Место рођења | Лапово, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 23. април 1967.89 год.) ( |
Место смрти | Београд, СФР Југославија |
Данило Стојановић (Лапово, 24. октобар 1877 — Београд, 23. април 1967), познат као Чика Дача, био је један од фудбалских пионира у Краљевини Србији.
Биографија
[уреди | уреди извор]Стојановић је рођен у Лапову, а фудбалску игру спознао је током школовања у Немачкој где је 1900. отишао као стипендиста Тополивнице. Касније је био запослен у Војно-техничком заводу у Крагујевцу.[1] Ту је 14. септембра 1903. основао ФК Шумадију, која је тиме постала први фудбалски клуб у Краљевини Србији.[2] Играчки кадар сачињавали су запослени у заводу, а сам Стојановић је углавном бранио или повремено играо на левом крилу.[1] Надимак Чика Дача добио је током млађих дана због браде коју је носио.[2] Председник Шумадије остао је до 1906. када се због посла преселио у Београд. Ту је постао члан Спортског клуба Соко, док је 1911. учествовао у оснивању Београдског спортског клуба.[3] Међутим, нешто више од годину дана касније, услед неслагања са руководством, напустио је БСК и постао председник другог београдског клуба, Душановца. Током Балканских ратова приступио је српској војсци па је прекомандован у Крагујевац. По окончању рата се поново запутио у Београд и с групом дисидената из БСК-а 1913. створио СК Велика Србија. Током Првог светског рата је прешао Албанију, а затим избегао у Француску. За све време мира био је активан као фудбалер.[4] По ослобођењу се вратио у отаџбину, а рад клуба је обновљен под именом СК Југославија. Паралелно с тим, учествовао је у оснивању Југословенског ногометног савеза.[1] Обављао је функцију председника клуба, а један период провео је и на месту тренера екипе. СК Југославија је под његовим вођством освојила две титуле националног шампионата и постала један од највећих клубова у тадашњој држави. Стојановић је, као страствени фудбалски радник, по напуштању клуба учествовао у вођењу различитих спортских организација.[5] Првоизабрани је председник Београдског лоптачког подсавеза, а после Другог светског рата је радио у Црвеној звезди и изабран за њеног доживотног почасног председника.[1] Био је познат по белој опреми и цењен због своје елеганције.[6] Први је спортиста у Србији ком је била омогућена национална пензија.[2] Објавио је књигу Чика Дачине успомене. Преминуо је у Београду, 23. априла 1967. године, а сахрањен је на Новом гробљу.[1]
Наслеђе
[уреди | уреди извор]По њему је назван Стадион Чика Дача у Крагујевцу.[7] У Лапову је подигнут споменик у част прве фудбалске лопте у том месту, али и Чика Дачи чије је име уписано на постаменту.[8] У филму и серији Монтевидео, Бог те видео!, као и каснијим наставцима, његов лик је тумачио Дарко Томовић.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Na današnji dan: Rođen Čika Dača”. Kazimir Petrović. kgsport.info. 24. 10. 2013. Приступљено 15. 2. 2023.
- ^ а б в „Danilo Stojanović – začetnik fudbala u Kragujevcu”. ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација. Архивирано из оригинала 25. 1. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2019.
- ^ Stanković, Vladimir (28. 6. 2022). „Čika Dača, čovek koji je doneo loptu”. maxbetsport.rs. Приступљено 15. 2. 2023.
- ^ Стојановић 1953, стр. 52.
- ^ Тодоровић 1996, стр. 69.
- ^ Тодоровић 1996, стр. 17.
- ^ Stanković, Vladimir (30. 6. 2019). „Znate za stadion u Kragujevcu i kako se zove… Evo ko je bio Čika Dača”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 15. 02. 2023. г. Приступљено 15. 2. 2023.
- ^ Beljan, M. (11. 11. 2019). „Pre nego što je osnovan naš prvi fudbalski klub, lopta je stigla u Lapovo: Meštani pamte Čika Daču”. Телеграф. Приступљено 15. 2. 2023.
- ^ „Darko Tomovic: Danilo Stojanovic”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 15. 2. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- Тодоровић, Србислав (1996). Фудбал у Србији 1896-1918. СОФК Звездара. COBISS.SR 50904332
- Стојановић, Данило (1953). Чика Дачине успомене : 1903-1953. СД Црвена звезда. COBISS.SR 58715399