Духовна музика

С Википедије, слободне енциклопедије

Давид свира на харфи (непознати уметник, oko 960). Књига псалама, укључена у јеврејске и хришћанске списе, за коју се каже да ју је углавном написао Давид, једна је од најранијих збирки сакралне музике и још увек игра улогу у литургијама двеју религија.

Духовна музика се изводи и компонује у религијске сврхе.[1] Ритуална музика, духовна или не, се изводи и компонује за ритуале. Религиозне песме су описане као извор снаге, као и средство за ублажавање бола, побољшање расположења и помоћ у откривању смисла нечије патње. Док се стил и жанр увелико разликују у различитим традицијама, верске групе и даље деле различите музичке праксе и технике.

Религијска музика поприма многе облике и варира у различитим културама. Религије као што су ислам, јудаизам и синизам то показују, раздвајајући је на различите облике и стилове музике који зависе од различитих верских пракси.[2][3][4] Религијска музика у различитим културама описује њену употребу сличних инструмената, који се користе у складу са стварањем ових мелодија. бубњеви (и бубњање), на пример, се често виђају у бројним религијама као што су растафари и синизам, док се дувачки инструменти (рог, саксофон, труба и варијације таквих) могу наћи у исламу и јудаизму.[5][6]

У свакој религији, сваки облик религиозне музике, унутар одређене религије, разликује се за различите сврхе. На пример, у исламској музици, неке врсте музике се користе за молитву, док се друге користе за прославе.[7] Слично, оваква варијација је присутна међу многим другим религијама.

Хришћанска музика[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Хришћанска музика

Према неким научницима, најранија музика хришћанства била је музика јеврејског богослужења, са примесама сиријског утицаја[8]. Сматра се да је ова музика била између певања и говорења, или говорења са неком ритуалном каденцом[9]. Ипак, постоји још једно мишљење које сматра да је хришћанска црквена музика настала из аскетских монашких редова[10].

Хришћанска музика је музика која је писана како би исказала персоналну или заједничку веру у хришћанство. Неке од честих тема хришћанске музике су похвале, богослужења, покајање и ламенти; и њене форме варирају у различитим деловима света.

Као и све остале музичке форме, стварање, извођење, важност, па чак и дефиниција хришћанске музике варира у зависности од културе и друштвеног контекста. Хришћанска музика се изводи и компонује за разне сврхе, од естетског задовољства до религијског или церемонијалног окупљања.

Исламска музика[уреди | уреди извор]

Исламске "песме" потичу од молитва. Молитве се изводе кроз окретање ка Меки и са коленима на поду у поклонима и рецитовању Светих речи из Курана[11]. Ове молитве дешавају се дневно (пет пута на дан) и окупљају вернике кроз мелодичне молитве које је често обухвате својом јачином и читав град. У исламу импликација коју носи молитва лежи у томе да је она ритуална, јер директно носи Божију реч која се треба изводити како колективно, тако и индивидуално[11].

Историја исламске молитве[уреди | уреди извор]

"Шта могу рећи о њиховој молитви? Они се моле са таквом фокусираношћу и посвешћеношћу да док сам их посматрао остао без даха.", рекао је Риколд де Монте 1228. године[11]. Уметност исламске молитве лежи у слављењу Бога. Al Salat је најчешће коришћена реч која се односи на институционализовану молитву и једна је од најстаријих молитва у исламском свету[12]. На исламске молитве, традиције, обичаје и идеје утицале су абрахамске религије[13]. Исламска молитва настала је када је пророк Мухамед (Божији гласник), по предању, у пећини богослужио Алаху. Верује се да је кроз овај чин богослужења Мухамед комуницирао са абрахамским пророком Мојсијем[11]. Данас ове молитве изводе се у рецитовању Курана и песама написаним од пророка.

Ширење исламске молитве[уреди | уреди извор]

Ислам се ширио кроз Арабију уз помоћ пророка, кроз трговинске путеве попут Пута свиле и кроз конфликте и рат. Кроз Пут свиле трговци и чланови ране муслиманске вере стигли су до Кине и подигли џамије око 627. године нове ере[14]. Како су са Блиског истока мушкарци долазили у Кину, женили су се Азијанткама, што је довело до ширења вере и исламске традиције.

Сик музика[уреди | уреди извор]

Сик музика је киртанска варијанта певања химни из централног текста сикизма Гуру Грант Сахиба.

Са стварањем и извођењем почела је у касном 16. веку кроз музичке експресије мистичне поезије, уз музички иструмент рабаб. Изводио ју је Баи Мардана, пратиоц Гуруа Нанака - оснивача сикизма[15]. Пратећи Нанака, сви сикистички гуруи певали су у класичном и фолклорном стилу, у пратњи перкусија или жичаних инструмената. Текст је био главна фигура и он је био најбитнији, док је музика имала споредну улогу.

Јеврејска музика[уреди | уреди извор]

Најранија музика у синагоги била је заснована на истом систему као она која је извођена у Храму у Јерусалему. Традиционално постоји музика која се изводи у синагогама и она која се изводи кроз молитве, а постоји и посебан жанр музике - клезмер. Иако неки елементи јеврејске музике датирају из библијских времена, диференцијације у ритму и звуку могу бити узроковане и самом локацијом јеврејске заједнице. У 19. веку религијска реформа увела је црквену музику у стилу класичне музике. У отприлке то време, акадамици су почели да се баве и тим питањем у оквиру етномузикологије. Јеврејска музика дифренцира кроз јеврејске заједнице и данашњи извођачи ове музике свесни су ових различитих утицаја.

Шинто музика[уреди | уреди извор]

Шинто музика је церемонијска музика шинтоизма (шинто(神道)). Шинтоизам је нативна религија Јапана.

Кагура или "забава за богове" укључује музику, плес и поезију.

Форме варирају за различите фестивале и празнике, а потичу чак из осмог века наше ере.

Будистичка музика[уреди | уреди извор]

Будистичка музика је музика креирана или инспирисана будизмом и део је будистичке уметности.

Зороастријска музика[уреди | уреди извор]

Музика је у зороастризму била од самог оснивања ове религије. Пре доласка ислама у Персију постоје списи који потврђују да је зороастризам одвећ познавао хорске и соло наступе. Већина ових песама се не изводи, али остају забележене и познате данас. Текстови ових песама налазе се или у Авести или Гатасу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Religious Music Genre Overview | AllMusic". AllMusic. Retrieved 2018-06-09.
  2. ^ A. Rasheid, Omar. „Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45”. Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41. 
  3. ^ „Jewish Sacred Music | Sacred Music Radio” (на језику: енглески). 2013-08-28. Приступљено 2022-05-20. 
  4. ^ „InKAS – Korean shamanism”. inkas.org. Приступљено 2022-05-04. 
  5. ^ „Instruments | Hong Kong Quanzhen Temples Taoist Ritual Music”. daoistmusichk.org. Приступљено 2022-05-04. 
  6. ^ „BBC – Religions – Rastafari: Worship and customs”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-09. 
  7. ^ „Muslim Call to Prayer | Smithsonian Folkways Magazine”. folkways.si.edu (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-28. 
  8. ^ Conomos 2003
  9. ^ Foley 2008,[page needed].
  10. ^ Taruskin and Gibbs 2013, p. 9.
  11. ^ а б в г A. Rasheid, Omar. "Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45". Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41.
  12. ^ Khalee, Mohammed (1999). "The Foundation of Muslim Prayer". Medieval Encounters. 5.
  13. ^ Hienz, Justin (August 2008). "SIXTH AND SEVENTH CENTURY RELIGIOUS INFLUENCES ON THE SALĀT RITUAL". THE ORIGINS OF MUSLIMS PRAYER.
  14. ^ waheed. "Islam Enters the Far East - The Religion of Islam". www.islamreligion.com. Retrieved 2018-10-16.
  15. ^ Christopher Shackle; Arvind Mandair (2013). Teachings of the Sikh Gurus: Selections from the Sikh Scriptures. Routledge. pp. xxiii–xxiv. ISBN 978-1-136-45108-9.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Духовна музика na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Духовна_музика&oldid=27674866”