Пређи на садржај

Жорж Претр

С Википедије, слободне енциклопедије
Жорж Претр
Жорж Претр снимљен 1989. на проби оркестра на фестивалу у Гармиш-Партенкирхену
Име по рођењуGeorges Prêtre
Датум рођења(1924-08-14)14. август 1924.
Место рођењаВазиер, Француска
Датум смрти4. јануар 2017.(2017-01-04) (92 год.)
Место смртиНавес, Кастр (Тарн), Француска
ЗанимањеДиригент

Жорж Претр (фр. Georges Prêtre; 14. август 1924 — 4. јануар 2017) био је француски оркестарски и оперски диригент.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Одрастање и образовање

[уреди | уреди извор]

Претр је рођен у Вазиер-у (департман Норд). Похађао је Конзерваторијум у Дуеју, а затим је студирао хармонију код Мориса Дуруфлеа и дириговање код Андреа Клитенса, између осталих професора на Конзерваторијуму у Паризу. Међу његовим раним музичким интересима били су џез и труба. Након дипломирања, дириговао је у неколико мањих француских оперских кућа, понекад под псеудонимом Жорж Дерејн (фр. Georges Dherain).

Каријера диригента

[уреди | уреди извор]

Његов диригентски деби био је у Марсељској опери 1946. године.[1] Дириговао је и у оперским кућама у Лилу и Тулузу. Његов деби у Паризу био је у Опери-Комик (фр. Opéra-Comique) у Капричу Рихарда Штрауса. Био је директор Опере-Комик 1955–1959. Дириговао је у Лирик опери у Чикагу (енгл. Lyric Opera of Chicago) 1959–1971. Био је прво диригент (1959), а потом и музички директор 1970–1971 у Париској опери. Био је главни диригент Бечке симфоније 1986–1991.[2]

Његов деби у Краљевској опери Ковент Гарден дошао је 1965. године, са првим наступима у Метрополитен опери у Њујорку[3] и Ла Скали у Милану, такође у истој деценији. Радио је са Маријом Калас у више наврата и са њом снимао Кармен и Тоску.[4]

Поред опере, Претр је био најпознатији по извођењима француске музике, диригујући дугим и тешким делима попут Дебисијевог Ла мер и Равеловог Дафне и Клои (фр. Daphnis et Chloé) без партитуре (тј. по сећању). Посебно је повезан са Франсисом Пуланком, који је премијерно извео своју оперу Људски глас (фр. La voix humaine) у Опери-Комик 1959., као и прво извођење у Француској његовог Седам одговора таме (фр. Sept répons des ténèbres) 1963. године. Године 1999. одржао је серију концерата у Паризу поводом прославе стогодишњице Пуланковог рођења. Марсел Ландовски је 1988. Жоржу Претру посветио своју Четврту симфонију. Многим љубитељима музике, међутим, Претрово име ће заувек бити повезано са светском премијером из 1959. године Симфонијског концерта за оргуље и оркестар, опус 81 (фр. Symphonie Concertante for Organ and Orchestra) Јозефа Јонгена, са Вирџилом Фоксом и оркестром Париске опере. Еклектичан музичар, Претр је дириговао у Бечу, 1962. године Аранску оперу (фр. L'Opéra d'Aran) Жилбера Бекоа. Претр је 1982. дириговао оркестром Миланске Скале у филмским верзијама Маскањијеве Кавалерије рустикане (итал. Cavalleria rusticana) и опером Руђера Леонкавала Пајаци.[5] У оба филма које је режирао Франко Зефирели, главну улогу је имао Пласидо Доминго.

Претр је два пута дириговао Бечким новогодишњим концертом, 2008. и 2010.[6] и једини је француски диригент који је имао ту част.[7]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Претр се оженио Џином Марни 1950. године и имали су сина и ћерку. Хобији су му били јахање, пливање, авијација, џудо и карате.[8]

Претр је умро у Француској 4. јануара 2017. године, у 92. години. Имао је дом у Навесу (Тарн), близу Кастра.[9]

Награде

[уреди | уреди извор]
  • Командант Ордена за заслуге Републике Италије (1982)
  • Велики официр Ордена за заслуге Републике Италије (1991)
  • Награда Европе (1982)
  • Почасни диригент Бечке симфоније (Аустрија, 1991)
  • Награда Музичког победника (фр. Victoire de la Musique) за најбољег диригента (1997)
  • Аустријски крст части за науку и уметност I класе (2004)
  • Велики официр Легије части (Француска, 2009)

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nichols, Roger (2017-01-05). „Georges Prêtre obituary”. the Guardian. Приступљено 2018-01-19. 
  2. ^ Smith, Harrison (2017-01-06). „Georges Prêtre, French conductor who recorded with Maria Callas, dies at 92”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2018-01-19. 
  3. ^ Cooper, Michael (2017). „Georges Prêtre, French Conductor Known for Interpretation, Dies at 92”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2018-01-19. 
  4. ^ Guest (2017-01-04). „The conductor Georges Prêtre has died”. www.gramophone.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2018-01-19. 
  5. ^ „Georges Prêtre”. IMDb. Приступљено 4. 1. 2017. 
  6. ^ „Wiener Philharmoniker > Homepage”. Приступљено 4. 1. 2017. 
  7. ^ „Sinfinimusic - Deutsche Grammophon”. Приступљено 4. 1. 2017. 
  8. ^ „Georges Prêtre, A Conductor With A 70-Year Career, Dies At 92”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2018-01-19. 
  9. ^ „Mort du grand chef d'orchestre français Georges Prêtre”. Le Monde.fr. 4. 1. 2017. Приступљено 4. 1. 2017 — преко Le Monde. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жорж_Претр&oldid=28619897”