Пређи на садржај

Кладурово

Координате: 44° 26′ 19″ С; 21° 32′ 17″ И / 44.4386° С; 21.5381° И / 44.4386; 21.5381
С Википедије, слободне енциклопедије
Кладурово
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаПетровац на Млави
Становништво
 — 2011.Пад 469
Географске карактеристике
Координате44° 26′ 19″ С; 21° 32′ 17″ И / 44.4386° С; 21.5381° И / 44.4386; 21.5381
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина302 m
Кладурово на карти Србије
Кладурово
Кладурово
Кладурово на карти Србије
Остали подаци
Позивни број012
Регистарска ознакаPT

Кладурово је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 469 становника.

Историја и положај

[уреди | уреди извор]

Кладурово се налази североисточно од Петровца, у области Млаве, одвајајући се од главног пута за Рановац код Кршке реке, долином Кршке реке, на удаљености од 17 км. Село је разбијеног типа, становништво се углавном бави пољопривредом. Становништво је влашко и потиче углавном из околине Ердеља, Хомоља, Црне Реке и Баната. Село је подељено на три засеока: Судомско поље, Кокорино поље и Бешондра.[1]

Село се налази у долини и куће су поређене по странама потока од којих је највећа Кршка река, која се улива у Витовницу. У селу постоји једна главна улица која иде дуж потока и дели село на крајеве зависно од тока потока или нагиба брда.

Село је опкољено висовима, а највећи се налази на истоку, Говедарица (472 м.н.в.). У Кладурову се налазе три већа извора: Бигар, Орешац и у Бранику на левој обали Мелничке реке.

Историја Кладурова и околине врло је богата и разноврсна. Трагови античких насеља откривени су на локалитету Орешац у долини Кладуровске реке и Кипу Сатулуи где су ископане цигле и фрагментарне посуде из римског периода.

У корену назива села стоји реч клада, што највероватније асоцира на шумовит крај. Село се под именом Кладоруб помиње се у повељи деспота Ђурађа Бранковића из 1428. године. У Браничевском тефтеру из 1467. године село је забележено са 7 кућа. Село се под садашњим именом први пут спомиње од 1820. године. Тада је имало 45 кућа.

По попису из 1863. Кладурово је имало 725 становника, а највише је имало 1948. године (1062 становника). По попису из 2002. године село има 969 становника, у 192 домаћинстава, од којих је 250 на привременом раду у иностранству, и то највише у Швајцарској, Немачкој и Аустрији.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Кладурово живи 390 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,4 година (45,9 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.062
1953. 1.026
1961. 1.035
1971. 940
1981. 857
1991. 796 576
2002. 476 723
2011. 469
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Власи
  
300 63,02%
Срби
  
133 27,94%
Југословени
  
7 1,47%
Румуни
  
3 0,63%
Македонци
  
1 0,21%
непознато
  
15 3,15%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Подручна одељења: ШКОЛА У КЛАДУРОВУ”. ОШ „Јован Шербановић” Рановац. Приступљено 9. 1. 2022. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]