Комић
Комић | |
|---|---|
 Скретање за Комић из засеока Опалић | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Општина | Удбина |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. | 20 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 27′ 28″ С; 15° 43′ 32″ И / 44.4577439° С; 15.7254531° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 681 m |
  Комић Комић на карти Хрватске | |
 Комић Комић на карти Личко-сењске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 53234 Удбина |
| Позивни број | +385 053 |
Комић је насељено мјесто у Лици, у општини Удбина, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се 10-ак км јужно од Удбине. Од Госпића је удаљен 43 км.
Историја
[уреди | уреди извор]У месту је 1847. године било 1418 Срба, а двадесет година касније 1867. разлика је чак 438 душа, па је ту укупно њих 980.[1]
Мијат Стојановић је записао (1874. г.), као школски надзорник, да је школа поново отворена и да је заменик учитеља месни парох. Приличан напредак, само мањкају учевна средства и потпуно оспосибљен учитељ, који не би морао служити две службе, што је тешко без уштрба једне или друге.[2]
Комић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.
У августу 1995. током хрватске операције „Олуја”, у Комићу је убијено девет Срба.[3] Од укупно девет убијених Срба, 7 су биле жене, а четворо убијених су били старији од 90 година.[3]
Култура
[уреди | уреди извор]У Комићу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Комић припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[4] У Комићу је постојала српска православна црква Покрова Пресвете Богородице, која је уништена током Другог свјетског рата, као и српски православни храм Светог оца Николаја из 1778. године, спаљен у Другом свјетском рату, срушен након рата. Парохију сачињавају: Комић и Пољице.[4]
Слава села је Покров Пресвете Богородице, који се слави 14. октобра.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 1991. године, насеље Комић је имало 153 становника, међу којима је било 152 Срба и 1 Југословен. Према попису становништва из 2001. године, Комић је имао свега 9 становника.[5] Комић је према попису из 2011. године имао 20 становника.[6]
| Националност[7] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 152 | 269 | 400 | 551 |
| Југословени | 1 | 22 | 10 | |
| Хрвати | 1 | 4 | 6 | |
| остали и непознато | 1 | |||
| Укупно | 153 | 292 | 415 | 557 |
| Демографија[7] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 557 | |
| 1971. | 415 | |
| 1981. | 292 | |
| 1991. | 153 | |
| 2001. | 9 | |
| 2011. | 20 | |
Презимена
[уреди | уреди извор]Презимена у Комићу су[8]:
|
|
Знамените личности
[уреди | уреди извор]- Душан Иванчевић (Комић код Удбине, Лика, 20. новембар 1890 — Београд, 16. август 1972), свештеник Српске православне цркве, народни посланик, публициста.[9]
- Ђорђе Лаврнић (Комић, 6. јун 1946 — Добој, 27. новембар 2010) био је српски и југословенски рукометаш.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
- ^ Стојановић 2015, стр. 231.
- ^ а б „У Лици нападнути и опљачкани Срби”. Радио-телевизија Републике Српске. 23. 5. 2012. Приступљено 23. 5. 2012.
- ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Комић”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 20. 9. 2012.
- ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Личка презимена, надимци и историја Крајине, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Српски биографски речник IV том, И ‐ Ка, Матица српска, Нови Сад (2009) (језик: српски)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- Стојановић, Мијат (2015). Сгоде и несгоде мога живота. Хрватски институт за повијест, Славонски Брод.
