Лејцестерија
| Лејцестерија | |
|---|---|
| |
| Лајцестерија у цвету у Пожешкој улици у Београду. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Leycesteria formosa Wall.
| |
Лејцестерија (Leycesteria formosa Wall.) припада роду коме је назив дао Волих (Nathaniel Wallich, 1786-1854) хирург и ботаничар данског порекла који је радио у Индији у част свога пријатеља судије Лејцестера (William Leycester)[1]. Име врсте је по ареалу који поред осталог обухвата и острво Формозу.
Ареал[уреди | уреди извор]
Врста води порекло из источне Азије са Хималаја, југозападне Кине, Непала и Индије. Јавља се у сеновитим шумама, често поред потока до 3000 m.[2]
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Листопадни једнодоми жбун, усправог хабитуса, висине 1,8-2,4 m, ширине 1,8-2,4 m. Стабљике усправне, танке, плавозелене боје, меке и шупље. Њихова трајност је од две до пет година, када их замењију нове из корена.
Листови су прости, крупни, овални, на врху зашиљени, са срцастом основом, меки, тамнозелене боје, црвенкасти док се потпуно не развију; дуги 6-8 cm и 4-9 cm широки, целог или таласастог обода.
Цветови су хермафродитни, ентомогамни у висећим цвастима, дужине од 5 до 10 cm. Појединачни цвет је ситан, левкастог облика, беле боје, 2 cm дужине, пријатног благог мириса са упадљивим пурпурним приперком у основи. Цвета током лета и у рану јесен, од јула до октобра.
Плод је мека, црвенољубичаста сјајна бобица, пречника око 1cm са више од 100 ситних семена, зрела у октобру-новембру. Плодове једу птице разносећи семе на веће удаљености (орнитохорија). Плодови нису токсични, али нису ни јестиви због горког укуса.
Биоеколошке карактеристике[уреди | уреди извор]
Лејцестерија захтева осунчане положаје или благу сенку. Врста је брзорастућа, тражи плодно, хранљиво, иловасто земљиште које је растресито и са добром дренажом, мада се може нађи и на влажним стаништима у котлинама и поред водотока, где нема дужег задржавања вода. Врсти одговарају кисела до неутрална земљишта. Подноси мраз и ниске температуре, мада температуре испод -15оС доводе до измрзавања надземног дела, па се коренов врат штити слојем малча у јесен. У пролеће из корена израстају нове стабљике. Слабе изданке потребно је исећи до земље током пролећа. Отпорна је на ветар и полутанте у ваздуху[3].
Успешно се размножава самосевом када је семе у повољним условима[4].
Примена[уреди | уреди извор]
Врста се користи као орнаментална, због декоративности цветова и плодова. Користи се у вртовима и парковима, појединачно или у комбинацији са другим сезонским или вишегодишњим врстама перена и жбунова, за групе или бордуре. Лејцестерија има неколико хортикултурних сорти:
- Leycesteria formosa 'Golden Lanterns' - култивар са сјајним листовима златне боје.
- Leycesteria formosa 'Purple Rain' – нешто нижи култивар (50-180cm) тамнозелених листова и цветовима пурпурне боје.
Један непотврђене извештај говори да је плод јестив када је зрео и потпуно мек; веома је сладак и има укус меласе, мада у другим облицима има веома горак и не баш пожељан укус[5].
Шупља стабљика употребљава се за израду свирала[6].
Инвазивност[уреди | уреди извор]
Leycesteria formosa наведена је као једна од 100 најинвазивнијих врста у Макаронезији, док служба за извештавање Европске и медитеранске организације за заштиту биљака (European and Mediterranean Plant Protection Organization) 2014. указује на потребу праћења ове врсте у Великој Британији, Ирској, Француској и Азорима.
Код нас је врста ретка, али оглед са семеном сакупљеним у приватном дворишту на Бановом брду указује на висок проценат клијавости семена (98%) и енергије клијања после 5 дана (84%) па је потенцијално инвазивна. Поред тога, климатске промене, услове на подручју Београда чине сличним онима у областима из којих је врста интродукована и повећавају шансе ове врсте да савлада дисперзиону баријеру и постане инвазивна. Тренутно се ова врста не примећује у природним стаништима Србије, али се може очекивати њено ширење продајом у расадницима и гарден центрима. Да би се спречило ширење лејцестерије на градска и природна станишта, потребан је даљи мониторинг.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Edwards's Botanical Register. 2. 1839. стр. xvi.
- ^ Polunin, Oleg; Stainton, Adam (1. 04. 1999). Concise Flowers of the Himalaya. Oxford University Press India. ISBN 978-0-19-564414-2.
- ^ Bean, W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1—4 and Supplement. Murray
- ^ Thomas. G. S. Ornamental Shrubs, Climbers and Bamboos. Murray. 1992. ISBN 978-0-7195-5043-0.
- ^ Leycesteria formosa Himalayan Honeysuckle PFAF Plant Database
- ^ Gamble, J. S. (1972) A manual of Indian timbers : an account of the growth, distribution, and uses of the trees and shrubs of India and Ceylon, with descriptions of their wood-structure. Dehra Dun: Bishen Singh Mahendra Pal Singh
- ^ Dragana Skočajić, Mihailo Grbić, Marija Nešić, Ivana Bjedov and Dragica Obratov-Petković (2019): Leycesteria formosa: an ornamental but potentially invasive species in Serbia, 15th Conference on Ecology and Management of Alien Plant invasions, 9-13 September, Prague
Литература[уреди | уреди извор]
- Polunin, Oleg; Stainton, Adam (1. 04. 1999). Concise Flowers of the Himalaya. Oxford University Press India. ISBN 978-0-19-564414-2.
- Edwards's Botanical Register. 2. 1839. стр. xvi.
