Ловћенац
Ловћенац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Севернобачки |
Општина | Мали Иђош |
Становништво | |
— 2022. | 2585 |
— густина | 82/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 40′ 48″ С; 19° 41′ 32″ И / 45.6798646° С; 19.6920981° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 89 m |
Површина | 38,3 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 24322 |
Позивни број | 024 |
Регистарска ознака | SU |
Ловћенац (мађ. Szeghegy; нем. Sekitsch, Winkelsberg) насеље је у Србији, у општини Мали Иђош, у Севернобачком округу. Према попису из 2022. има 2585 становника (према попису из 2011. било је 3161 становника).[1]
Овде се налази ФК Његош Ловћенац.
Назив места
[уреди | уреди извор]Првобитно место се звало Секић, али после Другог светског рата досељеници из Црне Горе су променили име места у Ловћенац.
Оригинално име места је било Сегхеђ, али и мађарска популација је користила популарнију српску верзију Секић и искварену верзију Сикић коју су користили Немци.
Историја
[уреди | уреди извор]Секић се први пут спомиње 1476. године и било је насељено Србима. Немци су се доселили 1786. године и то са разних страна и то је била група позната под именом Дунавске Швабе.
На свом врхунцу, село је бројало око 6.000 становника, већином Немаца. После Другог светског рата, Немци су избегли, а село је насељено колонистима из Црне Горе, који сада чине већинско становништво.
Током 1944–1946. овде је био логор за Немце у Секићу.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Ловћенац живи 2859 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,1 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 1149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
|
м | ж |
|||
? | 13 | 21 | ||
80+ | 23 | 36 | ||
75—79 | 40 | 69 | ||
70—74 | 87 | 117 | ||
65—69 | 74 | 125 | ||
60—64 | 84 | 111 | ||
55—59 | 50 | 78 | ||
50—54 | 156 | 105 | ||
45—49 | 172 | 159 | ||
40—44 | 154 | 147 | ||
35—39 | 88 | 127 | ||
30—34 | 87 | 98 | ||
25—29 | 103 | 108 | ||
20—24 | 160 | 148 | ||
15—19 | 162 | 142 | ||
10—14 | 123 | 148 | ||
5—9 | 109 | 89 | ||
0—4 | 88 | 92 | ||
Просек : | 37,1 | 39,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.453 | 517 | 824 | 67 | 45 | 0 |
Женски | 1.591 | 398 | 839 | 299 | 49 | 6 |
УКУПНО | 3.044 | 915 | 1.663 | 366 | 94 | 6 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 574 | 221 | 0 | 0 | 168 |
Женски | 423 | 103 | 0 | 0 | 122 |
УКУПНО | 997 | 324 | 0 | 0 | 290 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 2 | 16 | 46 | 9 | 40 |
Женски | 1 | 0 | 49 | 8 | 7 |
УКУПНО | 3 | 16 | 95 | 17 | 47 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 5 | 2 | 39 | 17 | 4 |
Женски | 14 | 5 | 17 | 43 | 48 |
УКУПНО | 19 | 7 | 56 | 60 | 52 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 4 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 4 | 0 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 8 | 0 | 0 | 3 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Типична швапска кућа у Ловћенцу
-
Железничка станица 2003
-
Амблем немачке дијаспоре пореклом из Ловћенца (Sekitsch) са годином бивствовања
-
Секић добија пошту 1872.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Етничка структура 2022.”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 2. 7. 2024.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Слободан Ћурчић, број становника Војводине, Нови Сад, 1996.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Драгољуб Петровић: „Ми смо Црногорци, са азбуком од 33 слова“ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012), Глас јавности, 5. фебруар 2006.