Пређи на садржај

Ловћенац

Координате: 45° 40′ 48″ С; 19° 41′ 32″ И / 45.6798646° С; 19.6920981° И / 45.6798646; 19.6920981
С Википедије, слободне енциклопедије
Ловћенац
Раскрсница у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаМали Иђош
Становништво
 — 2022.2585
 — густина82/km2
Географске карактеристике
Координате45° 40′ 48″ С; 19° 41′ 32″ И / 45.6798646° С; 19.6920981° И / 45.6798646; 19.6920981
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина89 m
Површина38,3 km2
Ловћенац на карти Србије
Ловћенац
Ловћенац
Ловћенац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24322
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Ловћенац (мађ. Szeghegy; нем. Sekitsch, Winkelsberg) насеље је у Србији, у општини Мали Иђош, у Севернобачком округу. Према попису из 2022. има 2585 становника (према попису из 2011. било је 3161 становника).[1]

Овде се налази ФК Његош Ловћенац.

Назив места

[уреди | уреди извор]

Првобитно место се звало Секић, али после Другог светског рата досељеници из Црне Горе су променили име места у Ловћенац.

Оригинално име места је било Сегхеђ, али и мађарска популација је користила популарнију српску верзију Секић и искварену верзију Сикић коју су користили Немци.

Историја

[уреди | уреди извор]
Српски православни храм Светог Петра Цетињског у Ловћенцу
Католичка црква у Ловћенцу

Секић се први пут спомиње 1476. године и било је насељено Србима. Немци су се доселили 1786. године и то са разних страна и то је била група позната под именом Дунавске Швабе.

На свом врхунцу, село је бројало око 6.000 становника, већином Немаца. После Другог светског рата, Немци су избегли, а село је насељено колонистима из Црне Горе, који сада чине већинско становништво.

Током 19441946. овде је био логор за Немце у Секићу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Ловћенац живи 2859 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,1 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 1149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 4.791
1953. 4.413
1961. 4.800
1971. 4.159
1981. 4.016
1991. 4.049 3.966
2002. 3.693 3.763
2011. 3.161
2022. 2.585
Етнички састав према попису из 2022.‍[3]
Срби
  
1.249 48,31%
Црногорци
  
965 37,33%
Мађари
  
93 3,59%
Роми
  
12 0,46%
Македонци
  
10 0,38%
Југословени
  
9 0,34%
Русини
  
9 0,34%
Хрвати
  
8 0,31%
Украјинци
  
7 0,27%
Муслимани
  
3 0,11%
остали
  
39 1,50%
Регионална приpadnost
  
10 0,38%
Непознато
  
75 2,90%
Неизјашњени
  
93 3,59%
укупно: 2.585


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Етничка структура 2022.”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 2. 7. 2024. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Слободан Ћурчић, број становника Војводине, Нови Сад, 1996.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]