Пређи на садржај

Ловћенац

Ловћенац
Раскрсница у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаМали Иђош
Становништво
 — 2022.2.585
 — густина67,4/km2
Географске карактеристике
Координате45° 40′ 48″ С; 19° 41′ 32″ И / 45.6798846° С; 19.6922864° И / 45.6798846; 19.6922864
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина89 m
Површина38,3 km2
Ловћенац на карти Србије
Ловћенац
Ловћенац
Ловћенац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24322
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Ловћенац (мађ. Szeghegy; нем. Sekitsch, Winkelsberg) насеље је у општини Мали Иђош, у Севернобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. има 2585 становника (према попису из 2011. било је 3161 становника).[1]

Овде се налази ФК Његош Ловћенац.

Назив места

[уреди | уреди извор]

Првобитно место се звало Секић, али после Другог светског рата досељеници из Црне Горе су променили име места у Ловћенац.

Оригинално име места је било Сегхеђ, али и мађарска популација је користила популарнију српску верзију Секић и искварену верзију Сикић коју су користили Немци.

Историја

[уреди | уреди извор]
Српски православни храм Светог Петра Цетињског у Ловћенцу
Католичка црква у Ловћенцу

Секић се први пут спомиње 1476. године и било је насељено Србима. Немци су се доселили 1786. године и то са разних страна и то је била група позната под именом Дунавске Швабе.

На свом врхунцу, село је бројало око 6.000 становника, већином Немаца. Након Другог светског рата, Немци су избегли, а село је насељено колонистима из Црне Горе, који сада чине већинско становништво.

Током 19441946. овде је био логор за Немце у Секићу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Ловћенац живи 2859 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,1 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 1149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 4.791
1953. 4.413
1961. 4.800
1971. 4.159
1981. 4.016
1991. 4.049 3.966
2002. 3.693 3.763
2011. 3.161
2022. 2.585
Етнички састав према попису из 2022.‍[3]
Срби
  
1.249 48,31%
Црногорци
  
965 37,33%
Мађари
  
93 3,59%
Роми
  
12 0,46%
Македонци
  
10 0,38%
Југословени
  
9 0,34%
Русини
  
9 0,34%
Хрвати
  
8 0,31%
Украјинци
  
7 0,27%
Муслимани
  
3 0,11%
остали
  
39 1,50%
Регионална припадност
  
10 0,38%
непознато
  
75 2,90%
неизјашњени
  
93 3,59%
укупно: 2.585
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.045 1.027 1.306 1.075 1.108 1.176 1.149


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 214 244 189 249 149 67 26 4 5 2 3,21
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.453 517 824 67 45 0
Женски 1.591 398 839 299 49 6
УКУПНО 3.044 915 1.663 366 94 6
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 574 221 0 0 168
Женски 423 103 0 0 122
Укупно 997 324 0 0 290
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 16 46 9 40
Женски 1 0 49 8 7
Укупно 3 16 95 17 47
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 5 2 39 17 4
Женски 14 5 17 43 48
Укупно 19 7 56 60 52
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 4 0 0 1
Женски 4 0 0 2
Укупно 8 0 0 3

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Етничка структура 2022.”. pop-stat.mashke.org. Архивирано из оригинала 02. 01. 2026. г. Приступљено 2. 7. 2024. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Слободан Ћурчић, број становника Војводине, Нови Сад, 1996.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]