Пређи на садржај

Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Ваведења Пресвете Богородице Сремски Карловци
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија сремска
Управникархимандрит др Клеопа (Стефановић)
МестоСремски Карловци
Држава Србија

Манастир Ваведења Пресвете Богородице је мушки манастир припада Епархији сремској Српске православне цркве који се налази у Сремским Карловцима. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја, један је од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца, као Просторне културно-историјске целине изузетног значаја за Србију.[1]

Старешина манастира је архимандрит др Клеопа (Стефановић), са братством на селу од 2016. године.[2]

Гробови у крипти

Горња црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, била је метох је манастира Хиландар[3], а од 14. јануара 2016. године црква је проглашена за манастир Ваведења Пресвете Богородице епархије Сремске, одлуком епископа Василија.[4]

Историја манастира

[уреди | уреди извор]

На месту данашње цркве некада је стајала старија црква, највероватније из 16. века. Према запису на плочи на западном зиду звоника Горње цркве, црква је обновљена 1746. године, за време српског патријарха Арсенија IV. Најстарији део цркве има елементе моравске стилске групе, док су каснијим обновама придодати барокни елементи, па она данас има изглед као и већина православних храмова Војводине, подигнутих током хабзбуршког раздобља. Данашњи изглед црква је добила 1903. године.[5]

Изглед манастира

[уреди | уреди извор]

Ова грађевина је мањих мера, са седмостраном апсидом уз коју је нижа крипта, плитким бочним апсидама четвороугаоне основе и звоником са барокним покривачем од бакра и лима. Централно кубе на квадратном постољу почива на пандантифима које носе четири четвороугаона ступца са засеченим ивицама.

Садашњи иконостас карловачке Горње цркве настао је у периоду од 1765-1769. године. Сликао га је Димитрије Бачевић. На иконостасу је 58 икона.[5]

Значај манастира

[уреди | уреди извор]

Горња црква је, поред своје верске и архитектонске вредности, значајна и по томе што су у цркви и њеној порти сахрањени бројна угледна лица, као и у крипти испод олтара српски патријарси Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић.[6]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Катедра – Архимандрит др Клеопа Стефановић: “Предавање о Светој Петки” • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 2023-10-27. Приступљено 2023-11-28. 
  2. ^ „Катедра – Архимандрит др Клеопа Стефановић: “Предавање о Светој Петки” • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 2023-10-27. Приступљено 2023-11-28. 
  3. ^ Политика Online - Старе ризнице детаљно „очишћене”
  4. ^ „Васпостављање манастира у Сремским Карловцима (СПЦ, 15. јануар 2016)”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2016. г. Приступљено 15. 01. 2016. 
  5. ^ а б „Stražilovo Sremski Karlovci: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 07. 2014. г. Приступљено 20. 07. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  6. ^ „Sremski Karlovci[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2014. г. Приступљено 20. 07. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Ваведења_Пресвете_Богородице_у_Сремским_Карловцима&oldid=28373198”