Пређи на садржај

Манастирица (Петровац)

Координате: 44° 29′ 26″ С; 21° 29′ 23″ И / 44.490666° С; 21.489666° И / 44.490666; 21.489666
С Википедије, слободне енциклопедије
Манастирица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаПетровац на Млави
Становништво
 — 2011.Пад 689
Географске карактеристике
Координате44° 29′ 26″ С; 21° 29′ 23″ И / 44.490666° С; 21.489666° И / 44.490666; 21.489666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина223 m
Манастирица на карти Србије
Манастирица
Манастирица
Манастирица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број012
Регистарска ознакаPT

Манастирица је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 689 становника.

Прошлост

[уреди | уреди извор]

Место је добило име по неком старом манастиру, чији су темељи у околини села, о којем се ништа не зна.

У месту су од друге половине 19. века постојале мушка и женска школа са два учитеља. Основна школа је 1883. године имала само први разред. Године 1896. ту је четвороразредна основна школа са укупно 64 ђака. Као учитељи радили су у Манастирици пожаревачкој следећи кадрови: Божидар Петрански заступник учитеља (приправник, 1883), Никодије Милорадовић учитељ и управитељ (1889-1891), супружници Живко и Катарина Јовановић (1892-1893), Милан Марковић (1889-1892), Милева Маџаревић и Живко Јовановић (1893-1894), Драгољуб Буквић (1895), супружници Стеван и Ангелина Илић (1895-1897), Ангелина Лукић (1896), супружници Миливоје и Катарина Ђорђевић (1897-1898); учитељ Милоје је 1898. постао члан Српског Пољопривредног друштва; супружници Ђорђе и Јелена Мићић (1899-1902), Јован Гојковић (1901), Петар Јовановић (по казни, 1902-1904), Даница Илић (Лешјанин, 1907), Јелена Мићић (опет 1907), супружници Антоније и Драга Тодоровић (1908), Михаило Јовановић (1907-1908), Живојин Стојановић (1908-1909), Радивоје Милојковић (1909), Радомир Поповић (1910), Данило Радивојевић (1910-1912), Василија Цветановић или Цветковић? (1912), Милосав Ђурић (1912), супружници Петар и Стојанка Катанић (1912), супружници Душан и Милева Кострешевић (1920),[1]

Око 1900. године у Манастирици је било између 1000-1500 становника. У Кобиљској општини била су 1901. године села Кобиље и Манастирица.[2] Међутим већ 1903. године одваја се Мастирица по жељи мештана, краљевским указом у засебну општину Манастиричку.[3]

Иако место носи смерни назив, оно је након Првог светског рата постало озлогашено. Опасно су се нарушили међуљудски односи, па су избијање свађе и туче, све до убиства. Традиција хајдучије ту се још одржала, а разбојништва и пљачке су биле тема за новине. Ту су се до 1933. године догодила мучка убиства из заседе и освете - чак девет. Крајем јуна 1933. године убијен је током кишне ноћи из пушке бивши окружни посланик Милан Лазаревић.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Манастирица живи 613 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (43,2 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 241 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.583
1953. 1.545
1961. 1.455
1971. 1.326
1981. 1.246
1991. 1.122 893
2002. 748 1.053
2011. 689
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Власи
  
516 68,98%
Срби
  
154 20,58%
Румуни
  
23 3,07%
Југословени
  
6 0,80%
Македонци
  
3 0,40%
Мађари
  
1 0,13%
непознато
  
12 1,60%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1883-1920. године
  2. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  3. ^ "Полицијски гласник", Београд 1903. године
  4. ^ "Правда", Београд 1933. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]