Мирослав Туђман

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Туђман
Туђман током доделе Плаве медаље Хрватске обавештајне службе (десно)
Лични подаци
Датум рођења(1946-05-25)25. мај 1946.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Датум смрти31. јануар 2021.(2021-01-31) (74 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
ОбразовањеФилозофски факултет Свеучилишта у Загребу
Универзитетфилозоф и информатичар
Занимањеполитичар и унитерзитетски професор
Породица
СупружникВања Морић
РодитељиФрањо Туђман и Анкица Жумбар
Политичка каријера
Политичка
странка		СДСХ (1990–1992)
ХИП (2002–2011)
ХДЗ (2011–2021)

Мирослав Туђман (Београд, 25. мај 1946 — Загреб, 31. јануар 2021) био је хрватски научник, професор и политичар, најстарији син првог председника Хрватске Фрање Туђмана и Анкице Жумбар.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1946. године у Београду, где је завршио основну школу, након чега се са породицом преселио у Загреб 1961. године.[3][4] Добио је име по писцу Мирославу Крлежи, којег је његов отац ценио у том периоду.[4] Завршио је гимназију, а након тога и Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу 1970. године. Остао је да ради на факултету и докторирао на истом, 1985. године. Године 1989. основао је Институт за информационе студије при Филозофском факултету.[2]

Учествовао је у рату у Хрватској 1991. године, а 1992. постао је шеф Центра за стратешка истраживања. Касније је био заменик предстојника Уреда за националну сигурност, а након тога основао је и водио прву Хрватску обавештајну службу од 1993. до 1998. године, а затим и од 1999. до 2000. године.[2] Председник Туђман одликовао га је Редом кнеза Домагоја с огрлицом за ратне заслуге као члана политичке управе Министарства одбране Републике Хрватске.[5] Године 1998 постао је редовни професор на Филозофском факултету у Загребу.[3]

Први политички подухват остварио је као суоснивач левичарске Социјалдемократске странке Хрватске заједно са пријатељем Антуном Вујићем, 1990. године, али је убрзо прешао у странку ХДЗ, код свог оца.[1] Током деведесетих година био је углавном политички неактиван. Након очеве смрти и првог изборног пораза ХДЗ, 2000. године, кандидовао се за Загребачку скупштину као независни кандидат на локалним изборима 2001. године и освојио 7,6% гласова. Током 2001. заједно са Ненадом Иванковићем основао је десничарску странку Хрватски истински препород, која је касније сарађивала са Хрватским блоком на чијем челу је био Ивица Пашалић, такође некадашњи члан ХДЗ. На изборима за заступнике у Хрватски сабор 2003. године нису постигли успех.[1][2] Године 2009. био је независни кандидат на председничким изборима, а завршио је на седмом месту у првом кругу гласања са 4,09% гласова.[1][2]

Туђман се касније поново придружио ХДЗ-у и 2011. године и остварио успех на парламентарним изборима на листи ХДЗ-а у 7. скупштини.[6] У скупштини је био и након избора 2015, 2016 и 2020. године.

Преминуо је 31. јануара 2021. године у Загребачкој болници за инфективне болести, у коју је примљен неколико дана пре због компликација од ковида 19.[7]

Дела[уреди | уреди извор]

Туђман је аутор и уредник више књига и зборника. Такође, објавио је преко 150 научних и стручних радова у часописима и зборницима. Нека од његових дела су :

  • Структура културне информације (1983)[8][9]
  • Парадигма информацијске знаности (1985), докторска дисертација[10]
  • Теорија информацијске знаности (1986)[11]
  • Обавијест и знање (1990)[12]
  • Увод у информацијску знаност (1992), средњошколски уџбеник[13]
  • Прича о Падију Ешдаувну и Туђмановој салвети (2003)[14]
  • Криви за злочин самоодређења? (2003)[15]
  • Приказалиште знања (2003)[16]
  • Истина о Босни и Херецеговини (2005)[17]
  • Вријеме кривоклетника (2006)[18]
  • Информацијско ратиште и информацијска знаност (2008)[19][20]
  • Програмирање истине (2012)
  • Програмиране херезе и хрватски отпори (2013
  • Босна и Херцеговина у раљама западне демократије (2013)
  • Ослобађајуће пресуде хашкога Суда Туђмановој Хрватској (2014)
  • Туђманов архив (2015)
  • Друга страна Рубикона (2017)[21][22]
  • Хашки криволов (2019)[23][24][25]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Ред кнеза Домагија с огрлицом (1995)[26]
  • Награда „Били смо кад је требало” (2006)
  • Награда Љубица Штефан (2017)[27]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Marinko Čulić (30. 3. 2009). „Osoba tjedna: Miroslav Tuđman - Sin koji je od oca naslijedio sve mane i nijednu vrlinu” (на језику: хрватски). Index.hr. Приступљено 30. 5. 2010. 
  2. ^ а б в г д Goran Prokopec (20. 12. 2009). „Miroslav Tuđman - jabuka ne pada daleko od stabla” (на језику: хрватски). Deutsche Welle. Приступљено 30. 5. 2010. 
  3. ^ а б в „Dr. M. Tuđman - Životopis”. Miroslav-Tudjman.com. Архивирано из оригинала 28. 01. 2010. г. Приступљено 11. 7. 2010. 
  4. ^ а б Sadkovich, James J. (2010). Tuđman, first political biography. Večernji posebni proizvodi d.o.o. ISBN 978-953-7313-72-2. 
  5. ^ Franjo Tuđman (7. 7. 1995). „Odluka kojom se odlikuju Redom kneza Domagoja s ogrlicom” (на језику: хрватски). Narodne novine 46/1995. Архивирано из оригинала 28. 10. 2015. г. Приступљено 30. 5. 2010. 
  6. ^ „HDZ predao izborne liste, Kosor prva u petoj jedinici”. Poslovni dnevnik (на језику: хрватски). 14. 11. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2011. г. Приступљено 14. 11. 2011. 
  7. ^ „Preminuo Miroslav Tuđman, saborski zastupnik i sin prvog hrvatskog predsjednika”. Dnevnik.hr. 31. 1. 2021. Приступљено 31. 1. 2021. 
  8. ^ Miroslav Tuđman, Struktura kulturne informacije, Zavod za kulturu Hrvatske, Zagreb, 1983.
  9. ^ Branka Šulc, Miroslav Tuđman, Struktura kulturne informacije, Zagreb, 1983., Informatica museologica 1-2/1984, Hrčak
  10. ^ Miroslav Tuđman, Paradigma informacijske znanosti, Sveučilište u Zagrebu, Zajednički studij informacijskih znanosti, Zagreb, 1985.
  11. ^ Miroslav Tuđman, Teorija informacijske znanosti, Informator, Zagreb, (1986) ISBN 8630100486; 2. izdanje (1990) ISBN 8630102500; 3. dopunjeno izdanje: Hrvatska sveučilišna naklada & Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu, Zagreb, (2014) ISBN 9789531692878; poglavlje Božo Težak i razvoj informacijske znanosti dostupno je u digitalnom obliku na: www.researchgate.net)
  12. ^ Miroslav Tuđman, Obavijest i znanje: s rječnikom osnovnih pojmova, Zavod za informacijske studije, Zagreb, (1990) ISBN 8680279374
  13. ^ Miroslav Tuđman, Damir Boras, Zdravko Dovedan, Uvod u informacijsku znanost, Školska knjiga, Zagreb, (1992) ISBN 8603008205, 2. izdanje 1993.; tekst knjige dostupan je na: dzs.ffzg.unizg.hr
  14. ^ Miroslav Tuđman, Priča o Paddyju Ashdownu i "Tuđmanovoj salveti": hoće li Haški sud (opet) sudjelovati u prijevari i obmani?, P.I.P. Pavičić, Zagreb, (2003) ISBN 953630841X
  15. ^ Miroslav Tuđman, Krivi za zločin samoodređenja: rasprave i pisma o hrvatskim javnim interesima, Udruga sv. Jurja, Zagreb, (2003) ISBN 9539631319
  16. ^ Miroslav Tuđman, Prikazalište znanja, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, (2003) ISBN 9531690855
  17. ^ Miroslav Tuđman, Istina o Bosni i Hercegovini: dokumenti 1991. - 1995., Slovo M, Zagreb, (2005) ISBN 9536514125
  18. ^ Miroslav Tuđman, Vrijeme krivokletnika, Detecta, Zagreb, (2006) ISBN 9539989981; ulomak iz knjige dostupan je na: www.tudjman.hr
  19. ^ Miroslav Tuđman, Informacijsko ratište i informacijska znanost, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, (2008) ISBN 9789531691727
  20. ^ Josip Jović, Sukob globalnog i univerzalnog, Vijenac 395/2009, www.matica.hr
  21. ^ Miroslav Tuđman, Druga strana Rubikona: politička strategija Alije Izetbegovića, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, (2017) ISBN 9789531693745; knjiga je podijeljena na pet dijelova: 1. ishodišta i odrednice unitarne strategije Alije Izetbegovića, 2. preuzimanje središnjih državnih institucija, 3. na drugoj strani Rubikona, 4. rat za teritorije će se nastaviti i 5. državni suverenitet perfidnoga građanstva.
  22. ^ Davorin Rudolf, Druga strana Rubikona: Politička strategija Alije Izetbegovića, www.mvinfo.hr, pristupljeno 7. prosinca 2017.
  23. ^ Miroslav Tuđman, Haški krivolov : analiza dokaza o ciljevima zajedničkoga zločinačkog pothvata u predmetu IT-04-74, Hrvatska sveučilišna naklada i Hrvatski dokumentacijski centar Domovinskog rata u BiH, Zagreb/Mostar, 2019, ISBN 9789531694421
  24. ^ Ivan Pepić, Miroslav Tuđman, Haški krivolov – Analiza dokaza o ciljevima zajedničkoga zločinačkog pothvata u predmetu IT-04-74, Obnova 1/2020. (Hrčak)
  25. ^ Lucija Zadro, Miroslav Tuđman, Haški krivolov — analiza dokaza o ciljevima zajedničkoga zločinačkog pothvata u predmetu IT-04-74, Hrvatska sveučilišna naklada, Hrvatski dokumentacijski centar Domovinskog rata u BiH, Zagreb — Mostar, 2019, 511 str., Pilar 1-2/2019. (Hrčak)
  26. ^ narodne-novine.nn.hr
  27. ^ HKZ: Nagrada Ljubica Štefan

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мирослав Туђман на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Туђман&oldid=26612385”