Нилс Лидхолм
| Нилс Лидхолм | |||
|---|---|---|---|
 Нилс Лидхолм 1955. | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Нилс Ерик Лидхолм | ||
| Датум рођења | 8. октобар 1922. | ||
| Место рођења | Валдемарсвик, Шведска | ||
| Датум смрти | 5. новембар 2007. (85 год.) | ||
| Место смрти | Кукаро Монферато, Италија | ||
| Висина | 1,83 m[1] | ||
| Позиција | офанзивни везни | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1938—1943 1943—1946 1946—1949 1949—1961 |
Валдемарсвикс Слеипнер Норћепинг Милан |
60 48 359 |
(24) (22) (81) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1947—1958 | Шведске | 23 | (12) |
| Тренерска каријера | |||
| 1961—1963 1963—1966 1966—1968 1968—1969 1969—1971 1971—1973 1973—1977 1977—1979 1979—1984 1984—1987 1987—1989 1992 1997 |
Милан (помоћни тренер) Милан Верона Монза Варезе Фјорентина Рома Милан Рома Милан Рома Верона Рома | ||
Нилс Лидхолм (швед. Nils Liedholm; 8. октобар 1922 — 5. новембар 2007) бивши је шведски фудбалер.[2][3] Познат је као део тројце шведских нападача, заједно са Гунаром Греном и Гунаром Нордалом у Милану и репрезентацији Шведске са којима је током каријере постигао запажен успех. Сматра се једним од највећих играча Милана и Шведске, као и једним од најбољих играча послератне ере.[4][5] Четири деценије је био тренер италијанским клубовима. Сматра се једним од најуспешнијих менаџера у историји италијанског фудбала.[6] На крају 20. века, читаоци тада најпопуларнијих шведских новина, Aftonbladet, прогласили су га за најбољег шведског играча миленијума.
Каријера
[уреди | уреди извор]Каријеру је започео у Валдемарсвиксу 1938. године. Године 1942. придружио се Слеипнеру, а 1946. године прешао је у Норћепинг, клуб са којим је освојио две титуле прве лиге Шведске. Освојио је златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1948. Она му је омогућила да се придружи Милану 1949. Први пут је играо за њих у Серији А 11. септембра 1949. победивши Сампдорије са 3:1. У првој сезони са Миланом, играо је у 37 утакмица и постигао 18 голова. Освојио је латински куп 1951. и 1956. године. Био је капитен Милана у финалу Купа европских шампиона 1958. против Реал Мадрида, губећи са 2:3 (након продужетака).
Био је један од првих играча који су схватили важност кондиције за добар наступ. Посветио је много више сати од осталих играча вежбању, бацању кугле, копља и скоку увис два пута недељно.[1][7] Његова каријера је трајала до његових, скоро, четрдесет година.
Међународна каријера
[уреди | уреди извор]Освојио је златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1948. Био је капитен тима на Светском првенству 1958. Са 36 година пласирао се у финале Светског првенства, где је изгубио од репрезентације Бразила, за коју су играли Диди и Пеле. Био је најстарији играч који је убацио гол у финалу Светског првенства; међутим, Бразил је победио са 5:2.[8][9]
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]Након што се повукао, неко време је, као помоћни тренер, тренирао Милано, пре него што је добио понуду за Верону и Варезу. Пре ова два тима, тренирао је Милано и Фјорентину. Тренирао их је до њихове десете титуле 1979. године, пре него што је постао менаџер Рома. Тренирао је Паула Роберта Фалкаоа и Бруна Контија, који су 1983. године учествовали у другој дивизији италијанске лиге. Годину дана касније, Рома је изгубила од Ливерпула на УЕФА Лиги шампиона. Три пута су освојили куп Италије 1980, 1981. и 1984. године.[1]
Након што је напустио фудбал, остао је да живи у Италији и тамо је заједно са сином Карлом бринуо о њиховом винограду. Умро је 5. новембра 2007. у својој кући у Кукару Монферату, провинција Алесандрија.[2]
Статистика каријере
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]| Клуб | Сезона | Лига | Куп | Европа | Остало | Укупно | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Наступи | Голови | Наступи | Голови | Наступи | Голови | Наступи | Голови | Наступи | Голови | ||
| Милан | 1949—1950 | 37 | 18 | - | - | - | - | - | - | 37 | 18 |
| 1950—1951 | 31 | 13 | - | - | - | - | 2 | 0 | 33 | 13 | |
| 1951—1952 | 38 | 9 | - | - | - | - | - | - | 38 | 9 | |
| 1952—1953 | 30 | 6 | - | - | - | - | 2 | 1 | 32 | 7 | |
| 1953—1954 | 31 | 10 | - | - | - | - | - | - | 31 | 10 | |
| 1954—1955 | 28 | 6 | - | - | - | - | 1 | 1 | 29 | 7 | |
| 1955—1956 | 31 | 1 | - | - | 6 | 0 | 2 | 0 | 39 | 1 | |
| 1956—1957 | 26 | 4 | - | - | - | - | 2 | 1 | 28 | 5 | |
| 1957—1958 | 24 | 7 | - | - | 8 | 2 | - | - | 32 | 9 | |
| 1958—1959 | 30 | 1 | 2 | 1 | - | - | - | - | 32 | 2 | |
| 1959—1960 | 28 | 3 | - | - | 4 | 0 | 3 | 2 | 35 | 5 | |
| 1960—1961 | 25 | 3 | 1 | - | - | - | 2 | - | 28 | 3 | |
| Укупно | 359 | 81 | 3 | 1 | 18 | 2 | 14 | 5 | 394 | 89 | |
Награде и титуле
[уреди | уреди извор]
Клубови
[уреди | уреди извор]Норћепинг
[уреди | уреди извор]- Прва лига: 1946—47, 1947—48
Милан[4]
[уреди | уреди извор]- Серија А: 1950—51, 1954—55, 1956—57, 1958—59.
- Латински куп: 1950—51, 1955—56.
- Друго место у УЕФА Лиги шампиона: 1957–58.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Шведска
[уреди | уреди извор]- Златна медаља на Летњим олимпијским играма: 1948.
- Друго место на светском првенству: 1958.
Тренер
[уреди | уреди извор]Варезе
[уреди | уреди извор]- Серија Б: 1969—70.
Милан[4]
[уреди | уреди извор]- Серија А: 1978—79.
Рома
[уреди | уреди извор]- Серија А: 1982—83.
- Куп Италије: 1979—80, 1980—81, 1983—84.
- Друго место у УЕФА Лиги шампиона: 1983–84.
Индивидуалне
[уреди | уреди извор]Остали спортови
[уреди | уреди извор]Као млад, био је играч бендија Естерјетланда. Представљао је Италију у бендију.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Golden Great: Nils Liedholm”. Football Italia. јун 2001. Архивирано из оригинала 13. 8. 2007. г. Приступљено 6. 11. 2007.
- ^ а б „Addio al Barone Liedholm” (на језику: Italian). La Gazzetta dello Sport. 5. 11. 2007. Приступљено 5. 11. 2007.
- ^ Nils Liedholm. sports-reference.com
- ^ а б в г „A.C. Milan Hall of Fame: Nils Niedholm” (на језику: Italian). A.C. Milan. Приступљено 9. 12. 2014.
- ^ „Nils Liedholm”. The Telegraph. Приступљено 14. 3. 2016.
- ^ Glanville, Brian (6. 11. 2007). „Nils Liedholm”. The Guardian. Приступљено 7. 2. 2015.
- ^ „Greatest players”. gopeking.net (unofficial IFK Norrköping fansite). Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 6. 11. 2007.
- ^ „Carlo Ancelotti si confessa: "Mai avuto feeling con la città"” (на језику: Italian). La Repubblica. 19. 3. 2009. Архивирано из оригинала 28. 03. 2022. г. Приступљено 12. 5. 2017.
- ^ „Ancelotti a cuore aperto "E non-dite che sono buono"” (на језику: Italian). La Repubblica. 19. 3. 2009. Приступљено 12. 5. 2017.
- ^ „Italian football Hall of Fame to induct ten new stars”. 25. 10. 2016. Приступљено 25. 10. 2016.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2. 10. 2009. г. Приступљено 6. 11. 2009.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Нилс Лидхолм у Тајмсу, 7. новембра 2007. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2011)
- Највећи шведски играчи
- Нилс Лидхолм
- Лидхолмова каријера
- Званични веб сајт
- Шампион Нилс Лидхолм
- Нилс Лидхолм на сајту National Football Teams (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
- Рођени 1922.
- Умрли 2007.
- Шведски фудбалери
- Освајачи златних олимпијских медаља за Шведску
- Шведски фудбалски тренери
- Фудбалери Норћепинга
- Тренери ФК Рома
- Тренери ФК Милан
- Тренери ФК Фјорентина
- Фудбалери Милана
- Фудбалери на Светском првенству 1958.
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1948.
- Везни играчи у фудбалу