Панславизам — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
{{legend|#004040|Јужнословенска [[Племе|племена]] }}]] |
{{legend|#004040|Јужнословенска [[Племе|племена]] }}]] |
||
'''Панславизам''' je [[политика|политичко]]-[[друштво|друштвени]] и [[култура|културно]]-[[конфесија|конфесионални]] покрет [[Словени|Словена]] за [[нација|национално]] ослобођење у неколико земаља средње и |
'''Панславизам''' je [[политика|политичко]]-[[друштво|друштвени]] и [[култура|културно]]-[[конфесија|конфесионални]] покрет [[Словени|Словена]] за [[нација|национално]] ослобођење у неколико земаља средње и [[југоисточна Европа|југоисточне Европе]], крајем [[18. век|18.]] и првом половином [[19. век|19. вијека]]. Крајем 19. вијека на основу Пансловенског покрета формиран је Неоcловенски покрет, који је имао аналогне задатке, и суочавање са проблемом једнакости између [[Словени|словенских народа]]. |
||
=== Поријекло === |
=== Поријекло === |
||
| Ред 18: | Ред 18: | ||
Постоји неколико теорија, које дефинишу најраније појављивање пансловенске мисли [[хрвати|хрватског]] [[Исусовци|језуитског]] мисионара Јураја Крижанићa и словачког адвоката и писца Јана Херкела. Термин ''панславизам'' је први пут [[1826]]. у [[Чешка|Чешкој]] предложио [[Словачка|словачки]] [[адвокат]] и [[писац]] Јан Херкел. Политичке ставове, идеју словенског јединства и културне заједнице прихватили cу у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] [[Павел Јосеф Шафарик]], [[Јан Колар]], [[Људевит Гај]] и [[Вук Стефановић Караџић]]. |
Постоји неколико теорија, које дефинишу најраније појављивање пансловенске мисли [[хрвати|хрватског]] [[Исусовци|језуитског]] мисионара Јураја Крижанићa и словачког адвоката и писца Јана Херкела. Термин ''панславизам'' је први пут [[1826]]. у [[Чешка|Чешкој]] предложио [[Словачка|словачки]] [[адвокат]] и [[писац]] Јан Херкел. Политичке ставове, идеју словенског јединства и културне заједнице прихватили cу у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] [[Павел Јосеф Шафарик]], [[Јан Колар]], [[Људевит Гај]] и [[Вук Стефановић Караџић]]. |
||
Раст утицаја [[Руска Империја|Руске Империје]] у систему међународних односа у првој половини 19. вијека, одвијао се у правцу кретања за [[Нација|национално ослобођење]] [[Словени|Словена]], средње и |
Раст утицаја [[Руска Империја|Руске Империје]] у систему међународних односа у првој половини 19. вијека, одвијао се у правцу кретања за [[Нација|национално ослобођење]] [[Словени|Словена]], средње и [[југоисточна Европа|југоисточне Европе]]. Овај пут коначно је узео облик стереотипне перцепције тзв. «руског» Колоса, као зле силе, која тежи за уништењем немачко-романске цивилизације уз подршку [[Западни Словени|западних]] и [[Јужни Словени|јужних]] [[Словени|словенcких]] [[племе]]на. «Опасност» звана «панславизам» коришћен је у западноевропском [[Друштво|друштвеном]] и [[Политика|политичком]] [[Новинарство|новинарству]]. Касније, ова концепција је трансформисана и добија још један политички и културолошки значај. Дефиниција овог појма варирала је од словенског књижевног «узајамност» (проповјед у културним аспектима) до политичких пројеката оснивања «словенска [[Аустрија]]» (аустро-славизма), »Велика Илирије» ([[Илиризам]]), «Свесловенске Ограничене» монархије или Федерације, као дијела «[[Руска Империја|Руске Империје]]». |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
Верзија на датум 11. јул 2015. у 11:43
Панславизам je политичко-друштвени и културно-конфесионални покрет Словена за национално ослобођење у неколико земаља средње и југоисточне Европе, крајем 18. и првом половином 19. вијека. Крајем 19. вијека на основу Пансловенског покрета формиран је Неоcловенски покрет, који је имао аналогне задатке, и суочавање са проблемом једнакости између словенских народа.
Поријекло
Панславизам је почео свој успон као и пангерманизам, који је такође растао са високим и јаким осјећањем националног јединства унутар етничких група под доминацијом Француза током Наполеонових ратова. Панславизам је појачао дјелатности словенcких интелектуалаца и научника из области историје, етнографије, филологије и фолклора. Најчешће коришћени симболи панславизма cу пансловенске боје (плава, бијела и црвена) и пансловенска химна „Хеј, Словени“.
Идеологија
Идеологија панславизма је нераскидиво повезана са историјом западних и јужних словенcких племена, њихово кретање, еманципацију, националну и државотворну изградњу и постојање. Чињенично је покрет словенске солидарности као метод очувања етно-културног идентитета, у јуришу германcких племена на исток.
Историја формирања и развоја Панславизма
Рађање панславизма
Постоји неколико теорија, које дефинишу најраније појављивање пансловенске мисли хрватског језуитског мисионара Јураја Крижанићa и словачког адвоката и писца Јана Херкела. Термин панславизам је први пут 1826. у Чешкој предложио словачки адвокат и писац Јан Херкел. Политичке ставове, идеју словенског јединства и културне заједнице прихватили cу у Аустроугарској Павел Јосеф Шафарик, Јан Колар, Људевит Гај и Вук Стефановић Караџић.
Раст утицаја Руске Империје у систему међународних односа у првој половини 19. вијека, одвијао се у правцу кретања за национално ослобођење Словена, средње и југоисточне Европе. Овај пут коначно је узео облик стереотипне перцепције тзв. «руског» Колоса, као зле силе, која тежи за уништењем немачко-романске цивилизације уз подршку западних и јужних словенcких племена. «Опасност» звана «панславизам» коришћен је у западноевропском друштвеном и политичком новинарству. Касније, ова концепција је трансформисана и добија још један политички и културолошки значај. Дефиниција овог појма варирала је од словенског књижевног «узајамност» (проповјед у културним аспектима) до политичких пројеката оснивања «словенска Аустрија» (аустро-славизма), »Велика Илирије» (Илиризам), «Свесловенске Ограничене» монархије или Федерације, као дијела «Руске Империје».
Литература
- Енциклопедија Британика, М-П. - Београд: Политика: Народна књига, 2005. pp. 149.
