Ђурђевац (Хрватска) — разлика између измена

Координате: 46° 02′ 24″ С; 17° 04′ 17″ И / 46.039875788958525° С; 17.071450316976765° И / 46.039875788958525; 17.071450316976765
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{bez_izvora}}
{{Друго значење2|Ђурђевац}}
{{Друго значење2|Ђурђевац}}
{{Град у Хрватској
{{Град у Хрватској

Верзија на датум 27. јул 2015. у 04:32

Ђурђевац
Центар Ђурђевца
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКопривничко-крижевачка
Становништво
Становништво
 — 2001.8.862
Географске карактеристике
Координате46° 02′ 24″ С; 17° 04′ 17″ И / 46.039875788958525° С; 17.071450316976765° И / 46.039875788958525; 17.071450316976765
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ђурђевац на карти Хрватске
Ђурђевац
Ђурђевац
Ђурђевац на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникСлавко Грачан
Поштански број48350

Ђурђевац је град у Хрватској у Копривничко-крижевачкој жупанији. Према попису из 2001. Ђурђевац је имао 8.862 становника.

Географија

Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака Билогоре и ријеке Драве. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, Ђурђевечке песке и наплавни низински простор. На додиру тих рељефних цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак условљен је прије свега повољним топографским положајем за одбрану у несигурним средњовјековним временима. Данашњи Стари Град настао је усред мочваре на узвишеном пјешчаном хумку. Најстарији дијелови данашњег Ђурђевца настали су такође на узвишеним пјешчаним хумцима окруженим влажним беречним ливадама.

Историја

Ђурђевац се спомиње од 1267. године. У 15. веку се развило у градско насеље — трговиште. У 16. веку је седиште Ђурђевачке капетаније. Године 1532. султан Сулејман Величанствени се враћа у Цариград, после неуспјеха код Кисега. Пролази Подравином и пљачка ђурђевачки простор.

Војна крајина која је на овим просторима постојала због одбране од Турака је укинута 1871. године. Ђурђевац је, највише захваљујући налазиштима гаса у околини, доживио значајну модернизацију у 20. веку.

Становништво

По попису из 2001. године у граду је живело 8.862 становника.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђурђевац је имало 6.845 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
6.498 94,93%
Југословени
  
69 1,00%
Срби
  
55 0,80%
Албанци
  
16 0,23%
Мађари
  
7 0,10%
Словенци
  
4 0,05%
Македонци
  
3 0,04%
Црногорци
  
3 0,04%
Муслимани
  
1 0,01%
Пољаци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
Чеси
  
1 0,01%
неопредељени
  
72 1,05%
непознато
  
114 1,66%
укупно: 6.845

Види још

Извори

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Спољашње везе