Лужњак — разлика између измена

Лужњак
	грана са листовима и жировима
Статус угрожености
	Најмање угрожен
Научна класификација
Царство:	Plantae
Тип:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fagales
Породица:	Fagaceae
Род:	Quercus
Секција:	Quercus
Врста:	Q. robur
Биномно име
	Quercus robur; L.
	Ареал распрострањења лужњака

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. јануар 2016. у 10:50

Храст лужњак (лат. Quercus robur) је високо листопадно дрво из рода храстова, породице Fagaceae. Народни називи за храст лужњак су и дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.

Распрострањеност

Лужњак је врло распрострањена европска врста. Ареал му се простире од Атланског океана на западу, до Урала, Кавказа и Каспијског језера на истоку. На север се протеже до Шкотске и Скандинавије (63° с.г.ш.), а на југ до северне Африке. За разлику од китњака има га и у областима са континенталном климом.^[1]

Изглед

Храст лужњак може достићи висину и до 50 м, са стаблом пречника око 2,5 м (забележена су стабла пречника и до 6 м). То је дуговечно дрво које може да дочека старост и до 2000 година.^[1]

Крошња је широка, неправилна и добро разграната, са јаким, кривим и неправилним, коленасто савијеним гранама. Кора је у младости глатка, а са старошћу постаје дебела (и до преко 10 центиметара), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 cm), а попречно плитким браздама.^[1]

Коренов систем му је јако развијен. У младости развија жилу срчаницу (централни корен), која продире у дубину по неколико метара. Касније се развијају бочни корени у ширину.^[1] Образује ектотрофну микоризу.

Пупољци су му покривени бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје и јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика су. Листови на лужњаку су јајасти, на доста дебелим, голим, полуокруглим, 2-10 mm дугим петељкама. Бочни нерви се пружају у урезе Лист . Цветови су једнополни; мушки су у 2-5 cm дугим ресама а женски се јављају појединачно или у групицама до пет. Плод храста је жир - око 1,5 - 5 cm дугачак, 0,7 - 2,7 cm широк са површинским уздужним пругама, светлосмеђ или жућкаст. Вири из „капице“ 1/2 до 2/3 дужине жира; виси на 3-7 cm дугој петељци. Сазрева у септембру и октобру.

Размножавање може бити семеном (полно размножавање) и вегетативно (бесполно размножавање).

Станиште

Храст лужњак захтева дубока, глиновита или песковита, плодна, претежно влажна земљишта, са високим нивоом подземних вода. Теже успева на плитком и сувом земљишту. Зато су његова станишта претежно на алувијалним земљиштима, низијским или благо брежуљкастим теренима. Распрострањен је у скоро целој Европи, Кавказу, и Малој Азији.

Употреба

Храст лужњак има уске жућкастобеле годове, док је средина светло до тамно смеђе боје. Средња густина сировог дрвета је око 0,65 g/cm³. Храстовина је тврда, жилава, врло трајна и добро се обрађује. Користи се за различите сврхе: као грађевинско дрво, за железничке прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте подних облога, израђују се степенице и намјештај. Висококвалитетна храстовина се користи за израду фурнира, а од ње се израђују и бурад.

Сем тога храст лужњак се користи и као веома добро огревно дрво.

Познато је да је у доба владавине Кнеза Милоша Обреновића тзв. "жирење свиња" био један од најчешћих начина екстензивног това свиња у Србији, у храстовим и буковим шумама.^[2] Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у органској пољопривреди.

Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у неолиту. Плод многих врста храстова (жир) богат је скробом, шећером, беланчевинама, мастима, смолом и танином. Јестивост жирова управо зависи од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Жирове са мало танина, а доста скроба имају цер, китњак, сладун, медунац и друге врсте. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).^[3]

Значај у озелењавању

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. стр. 272—304.
^ Dušanović Pasello, Đorđo. „Žir kao dopunsko hranivo za životinje”. http://www.stocarstvo.com/. GAUS Agencija. Спољашња веза у |work= (помоћ)
^ Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.

Литература

Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.

Спољашње везе

[vukicevic-1] а ^б ^в ^г Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. стр. 272—304.

[stocarstvo-2] Dušanović Pasello, Đorđo. „Žir kao dopunsko hranivo za životinje”. http://www.stocarstvo.com/. GAUS Agencija. Спољашња веза у |work= (помоћ)

[grlic-3] Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{рут}}
-{{bez izvora}}
 {{Taxobox
 | name = Лужњак
@@ Ред 23: / Ред 22: @@
 [[File:Quercus robur MHNT.BOT.2010.6.75.jpg|thumb|''Quercus robur'']]
-'''Храст лужњак''' ({{јез-лат|Quercus robur}}) је дрво из [[род (биологија)|рода]] [[храст]]ова, породице -{[[Fagaceae]]}-. Народни називи за храст лужњак су и дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.
+'''Храст лужњак''' ({{јез-лат|Quercus robur}}) је високо листопадно дрво из [[род (биологија)|рода]] [[храст]]ова, породице -{[[Fagaceae]]}-. Народни називи за храст лужњак су и дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.
+== Распрострањеност ==
+Лужњак је врло распрострањена [[Европа|европска]] врста. Ареал му се простире од [[Атлански океан|Атланског океана]] на западу, до [[Урал (планина)|Урал]]а, [[Кавказ (планина)|Кавказ]]а и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] на истоку. На север се протеже до Шкотске и Скандинавије (63° с.г.ш.), а на југ до северне Африке. За разлику од [[китњак]]а има га и у областима са [[Континентална клима|континенталном климом]].<ref name = vukicevic>{{cite book
+ | last = Вукићевић
+ | first = Емилија
+ | authorlink =
+ | title = Декоративна дендрологија
+ | publisher = Привредно финансијски водич
+ | series =
+ | volume = 781
+ | edition = 2
+ | date = 2005
+ | location = Београд
+ | pages = 272-304
+ | language =
+ | url =
+ | doi =
+ | id =
+ |isbn =
+ | mr =
+ | zbl =
+ | jfm = }}</ref>
 == Изглед ==
+Храст лужњак може достићи висину и до 50 м, са [[стабло]]м пречника око 2,5 м (забележена су стабла пречника и до 6 м). То је дуговечно дрво које може да дочека старост и до 2000 година.<ref name=vukicevic />
-Храст лужњак је врло раширено европско и западноазијско листипоадно [[дрво]] . Висине је до 40 [[метар]]а (понекад и до 50-{m}-), а [[стабло]] може да има пречник и до 3-{m}- . То је дуговечно дрво које може да дочека старост од 500 до 1.000 [[година]] . [[Крошња]] му је широка, неправилна и добро [[грана|разграната]]. [[Кора]] му је у младости глатка са лаганим сиво- зеленкастим сјајем, а касније почиње да распуцава подужно. У старости постаје дебела (и до преко 10 [[центиметар]]а), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 cm), а попречно плитким браздама.
+[[Крошња]] је широка, неправилна и добро [[грана|разграната]], са јаким, кривим и неправилним, коленасто савијеним гранама. [[Кора (ботаника)|Кора]] је у младости глатка, а са старошћу постаје дебела (и до преко 10 [[центиметар]]а), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 cm), а попречно плитким браздама.<ref name=vukicevic />
+[[Корен]]ов систем му је јако развијен. У младости развија жилу срчаницу (централни корен), која продире у дубину по неколико метара. Касније се развијају бочни корени у ширину.<ref name=vukicevic /> Образује [[ектотрофна микориза|ектотрофну микоризу]].
-Коренов систем му је јако развијен, с централним [[корен]]ом, који продире у дубину по неколико метара; бочни корени се развијају у ширину. Образује [[ектотрофна микориза|ектотрофну микоризу]]. [[Пупољак|Пупољци]] су му покривени бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје и јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика су. [[Лист|Листови]] на лужњаку су јајасти, на доста дебелим, голим, полуокруглим, 2-10 -{mm}- дугим петељкама. Бочни нерви се пружају у урезе [[Лист]] . [[Цвет]]ови су једнополни; мушки су у 2-5 cm дугим ресама а женски се јављају појединачно или у групицама до пет. [[Плод]] храста је [[жир]] - око 1,5 - 5 cm дугачак, 0,7 - 2,7 cm широк са површинским уздужним пругама, светлосмеђ или жућкаст. Вири из „капице“ 1/2 до 2/3 дужине жира; виси на 3-7 cm дугој [[петељка|петељци]]. Сазрева у септембру и октобру.
+[[Пупољак|Пупољци]] су му покривени бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје и јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика су. [[Лист|Листови]] на лужњаку су јајасти, на доста дебелим, голим, полуокруглим, 2-10 -{mm}- дугим петељкама. Бочни нерви се пружају у урезе [[Лист]] . [[Цвет]]ови су једнополни; мушки су у 2-5 cm дугим ресама а женски се јављају појединачно или у групицама до пет. [[Плод]] храста је [[жир]] - око 1,5 - 5 cm дугачак, 0,7 - 2,7 cm широк са површинским уздужним пругама, светлосмеђ или жућкаст. Вири из „капице“ 1/2 до 2/3 дужине жира; виси на 3-7 cm дугој [[петељка|петељци]]. Сазрева у септембру и октобру.
 [[Репродукција|Размножавање]] може бити [[семе]]ном (полно размножавање) и вегетативно (бесполно размножавање).