Републички геодетски завод

Републички геодетски завод (РГЗ) је посебна организација Републике Србије која врши стручне послове и послове државне управе који се односе на државни премер, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, топографско-картографску делатност, процену вредности непокретности, геодетско-катастарски информациони систем и Националну инфраструктуру геопросторних података и геодетске радове у инжењерско-техничким областима, као и послове из области геомагнетизма и аерономије.

Послове из свог делокруга, Републички геодетски завод обавља у седишту и ван седишта. Седиште Завода је у Београду.

Историја

Доношењем Закона о државном премеру и катастру и уписима права о непокретностима ("Службени гласник РС", бр.83/92) који је ступио на снагу 20.11.1992.год. Републички геодетски завод (РГЗ), као правни следбеник Републичке геодетске управе, преузео је све општинске геодетске управе, геодетску управу града Београда и покрајинске геодетске управе, па се 1992. година може сматрати као година када је РГЗ почео са радом са данашњим обликом унутрашњег уређења.

Ради превазилажења уочених недостатака у примени тада важећег Закона из 1992, године и постављања савременог правног оквира у коме ће бити усаглашена одређена нормативна и техничка решења са европским стандардима и директивама, донет је нови Закон о државном премеру и катастру у септембру 2009. године. Овим законом је, по први пут, уређена област масовне процене вредности непокретности, уписа стварних права на водовима, картографско-топографске делатности, оснивања Националне инфраструктуре геопросторних података (НИГП), премера и вођења државне границе и инспекцијског надзора над радом геодетских организација.

Законом о државном премеру и катастру из 2009. године РГЗ је преузео Привредно друштво за картографију "Геокарта" д.о.о. из Београда, а Законом о министарствима, 2011. године преузео је Републички геомагнетски завод, као и њихове надлежности.

Надлежности

Делокруг Завода су геодетски радови и послови државне управе који се односе на:

• основне геодетске радове;
• катастарски и комасациони премер;
• оснивање, обнову и одржавање катастра непокретности;
• премер водова, оснивање и одржавање катастра водова;
• стручни надзор над геодетским радовима;
• издавање и одузимање лиценце за рад геодетске организације;
• издавање и одузимање геодетске лиценце;
• издавање и одузимање овлашћења за снимање из ваздушног простора територије Републике Србије за потребе државног премера;
• адресни регистар;
• одржавање регистра просторних јединица;
• премер државне границе и вођење регистра државне границе;
• катастарско класирање и бонитирање земљишта;
• обрачун катастарског прихода;
• процену и вођење вредности непокретности;
• даљинску детекцију, топографски премер и топографско-картографску делатност;
• издавање картографских и других публикација и давање сагласности за издавање картографских публикација;
• вођење евиденције о географским именима и предлагање Влади чланова Комисије за стандардизацију географских имена;
• оснивање, одржавање и располагање геодетско-катастарским информационим системом;
• вођење архива документације државног премера, катастра непокретности, катастра водова и топографско-картографске делатности;
• учешће у оснивању и одржавању Националне инфраструктуре геопросторних података;
• инспекцијски надзор над радом геодетске организације;
• оверу геодетских подлога у инжењерско-техничким областима;
• пружање услуга из делокруга Завода у оквиру међународне сарадње.

У управним пословима државног премера, оснивања и обнове катастра непокретности, оснивања катастра водова, као и њиховог одржавања, у првом степену решава ужа унутрашња јединица Завода образована за територију општине, града, односно градске општине-служба за катастар непокретности, док у другом степену решава Завод.

Организација

Одлуком Владе Републике Србије на седници одржаној 23. 07. 2015. године за директора Републичког геодетског завода постављен је Борко Драшковић, дипл.геод.инж.

Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Републичком геодетском заводу, формиране су следеће основне унутрашње јединице:

• Сектор за геодетске радове
• Сектор за стручни и инспекцијски надзор
• Сектор за катастар непокретности
• Сектор за топографију и картографију
• Сектор за информатику и комуникације
• Сектор за правне послове

Уже унутрашње јединице изван сектора су:

• Одељење за финансије и контролу
• Јединица за интерну ревизију

У Сектору за катастар непокретности образоване су уже унутрашње јединице ван седишта Завода — Службе за катастар непокретности, у градовима и општинама.

Катастар непокретности

По основу Закона о државном премеру и катастру ("Службени гласник РС", број 72/09 и 18/10) услуге које Завод пружа су:

• утврђивање и провођење промена на непокретностима: преношење на терен грађевинске парцеле, деоба парцеле, геодетско снимање објекта, утврђивање кућног броја, упис стварних права на непокретностима, упис забалежби
• утврђивање и провођење промена на водовима,
• обнова геодетске основе,
• обнова границе парцеле,
• идентификација парцеле,
• издавање и одузимање лиценце за рад геодетске организације
• издавање и одузимање геодетске лиценце,
• издавање и одузимање овлашћења за снимање из ваздушног простора територије Републике Србије за потребе државног премера,
• обрачун катстарског прихода,
• давање сагласности за издавање картографских публикација,
• оверу геодетских подлога у инжењерско-техничким оластима,
• издавање преписа поседовног листа (из катастра земљишта),
• издавање преписа или извода из листа непокретности (из катастра непокретности),
• издавање копије плана катастарске парцеле,
• издавање копије геодетских планова и карата у аналогном и дигиталном облику,
• издавање уверења о подацима уписаним у катастар земљишта, односно катастар непокретности,
• пружање услуга из делокруга Завода у оквиру међународне сарадње.

Национална инфраструктура геопросторних података – НИГП, (енг. National Spatial Data Infrastructure – NSDI)

Републички геодетски завод је државни орган који је, између осталог, овлашћен и одговоран за евидентирање и ажурирање података о непокретностима и уписа права над њима. Подаци су доступни свима и свако може да изврши увид у уписане податке.

Национална инфраструктира геопросторних података представља стратегију, технологију, правила, стандарде и људске ресурсе који су потребни за прикупљање, обраду, чување, приступ, размену и оптимално коришћење геопросторних података Републике Србије.

Национална инфраструктура геопросторних података – НИГП представља интегрисани систем геопросторних података, који омогућава корисницима да идентификују и приступе просторним информацијама добијеним из различитих извора, од локалног, преко националног до глобалног нивоа, на свеобухватан начин.

Сврха иницијалног геопортала је да омогући приступ сервисима претраживања и прегледа за одређени број метаподатака, сетова просторних података и сервиса путем Интернета за професионалне кориснике, као и за широку јавност.

Активна геодетска референтна основа Србије (АГРОС)

РГЗ је од 2005. године пустио у рад за комерцијалне потребе мрежу перманентних ГНСС станица – АГРОС, чији рад одржава контролни центар за аквизицију података. Контролни центар АГРОС је један од 17 локалних аналитичких LAC центара (EUREF Local Analysis Centres) за анализу Европске мреже перманентних ГНСС станица (EUREF Permanent Network). Такође, у контролном центру се врши и дневна обрада података ГНСС мрежа Републике Македоније и Републике Црне Горе.

Активна геодетска референтна основа Србије (АГРОС), подразумева перманентни сервис прецизног сателитског позиционирања на територији Републике Србије.

Успостављањем АГРОС остварен је неопходан услов за превазилажење проблема који се односе на референтне геодетске основе у Републици Србији и створени су услови који омогућавају:

• Реализацију и одржавање геодетског референтног оквира Републике Србије,
• Реализацију, контролу квалитета и унификацију датума геодетске основе државног премера,
• Позиционирање детаљних тачака државног премера при изради и одржавању катастра непокретности,
• Позиционирање за потребе израде свих врста топографско-картографских подлога,
• Реализација геодетских контролних мрежа као и друге врсте позиционирања при пројектовању, изградњи и експлоатацији грађевинских и других врста инжењерско-техничких радова,
• Прецизно праћење возила јавних служби и привредних објеката,
• Праћење и изучавање геодинамичких феномена,
• Дистрибуција тачног мерења.

АГРОС, сагласно пројекту, састоји се из:

• ГПС сегмента, којег чине 32 перманентне станице,
• Комуникационог сегмента и
• Корисничког сегмента.

Масовна процена вредности непокретности

Републички геодетски завод је на основу Закона о државном премеру и катастру ("Службени гласник РС", бр. 72/09, 18/10 и 65/13) отпочео радове на изградњи система масовне процене вредности непокретности 01.01.2011. године. Тада је оформљено одељење масовне процене вредности непокретности које је истраживачки рад преточило у оперативне акције. Од тада је развијен први подсистем система масовне процене који обавља прикупљање података са тржишта. То је IT систем који подржава Евиденцију тржишних цена непокретности (дефинисану чланом 152. Закона о државном премеру и катастру).

У Службеном гласнику Републике Србије број 113/2014 од 22.октобра 2014. године објављен је Правилник о процени вредности непокретности који ближе уређује поступак, начин и методологију за процену непокретности поступцима и методама масовне процене вредности непокретности.

Спољашње везе

• Службена страница Републичког геодетског завода