Парламентарни избори у Србији 2023.

С Википедије, слободне енциклопедије
Парламентарни избори у Србији 2023.

← 2022. 17. децембар 2023. Следећи →

250 посланичких мандата Народне скупштине
126 мандата потребно за већину
Излазност58,77% (Раст 0,24%)
Странка Вођа %! Мандати +/–
СНСДС Милош Вучевић 48,07 129 +9
СПН Мариника Тепић,
Мирослав Алексић
24,32 65 +25
ИД—ПС Ивица Дачић 6,73 18 -13
НАДА Милош Јовановић 5,16 13 -1
МИ—ГИН Бранимир Несторовић 4,82 13 +12
Мањинске листе
СВМ Балинт Пастор 1,74 6 +1
СППДСХВ Усаме Зукорлић 0,78 2 -2
СДАС Сулејман Угљанин 0,59 2 0
ПБАСН Шаип Камбери 0,36 1 0
РСНКПЈ Слободан Николић 0,31 1 +1
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.
Детаљни резултати избора по општинама
Председник Владе пре
Ана Брнабић
СНС

Парламентарни избори у Србији одржани су 17. децембра 2023. на којима су изабрани посланици у Народној скупштини. Првобитно су били планирани за 30. април 2026, али је председник Србије Александар Вучић расписао ванредне изборе након што је претходно најавио да би избори могли бити одржани 2023. или 2024. Поред парламентарних, одржани су покрајински и локални избори у 65 градова и општина, укључујући и главни град Београд.

Српска напредна странка (СНС) дошла је на власт после избора 2012. када је образовала коалициону владу са Социјалистичком партијом Србије. На парламентарним изборима 2022. СНС је изгубила скупштинску већину, док су се опозиционе странке вратиле у Народну скупштину. Другопласирани савез Уједињени за победу Србије распуштен је убрзо после избора. Ана Брнабић, која је на фукцији председника Владе од 2017, и њена трећа влада инаугурисани су у октобру 2022. Влада Ане Брнабић је доживела неколико промена у 2023: Бранко Ружић је поднео оставку, а Раде Баста је смењен. Влада је такође била суочена са кризом на северу Косова и Метохије и од маја 2023. антивладиним протестима, који су покренути након вишеструког убиства у ООШ „Владислав Рибникар” и околини Младеновца и Смедерева.

Опозиционе странке које су организовале протесте формирале су у октобру коалицију Србија против насиља. Кампања је наишла на пораст политичких тензија, поларизацију и застрашивање бирача. Кандидати су водили кампању о питањима као што су борба против криминала и корупције, смањење инфлације и Охридски споразум. Иако није био кандидат и више није председник СНС, Вучић је углавном представљао СНС током кампање. Републичка изборна комисија прогласила је 18 изборних листа за парламентарне изборе.

Мониторинг и невладине организације објавиле су да је изборни дан обележен изборним крађама, углавном у Београду. Избори су довели до тога да је СНС повратила скупштинску већину, упркос истраживањима јавног мњења која су предвидела пад подршке, док је СПС претрпела најгоре резултате од избора 2007. Ми — Глас из народа Бранимира Несторовића такође је постала заступљена у Народној скупштини.

Позадина[уреди | уреди извор]

Популистичка коалиција, предвођена Српском напредном странком (СНС), дошла је на власт након избора 2012, заједно са Социјалистичком партијом Србије (СПС).[1][2] Александар Вучић, који је у почетку био потпредседник Владе, а касније и председник Владе, изабран је за председника на изборима 2017. и потом поново 2022.[3][4] Од његовог доласка на власт, посматрачи су оценили да се Србија суочила са демократским назадовањем у ауторитаризам, праћеним падом слободе медија и грађанских слобода.[5][6] Године 2023. Институт В-Дем је Србију категорисао као изборну аутократију, док је Freedom House објавио да је СНС „угрозила политичка права и грађанске слободе, извршила притисак на независне медије, опозицију и организације цивилног друштва“.[7][8][9]

Коалиција Заједно можемо све, коју је предводила СНС, изгубила је скупштинску већину на парламентарним изборима 2022, на којима је учествовало укупно дванаест изборних листа, укључујући и опозиционе, које су прешле цензус од 3 одсто.[10] Невладине организације и организације за праћење избора известиле су да је током дана гласања дошло до изборних неправилности.[11][12][13] После избора, распуштена је коалиција Уједињени за победу Србије (УЗПС), која је заузела друго место.[14][15]

Ана Брнабић, која је на функцији председника Владе од 2017, и њена трећа влада положили су заклетву 26. октобра 2022.[16] Раде Баста, министар у влади Брнабићеве, у марту 2023. изразио је подршку увођењу санкција Русији.[17] СПС и Јединствена Србија (ЈС) су касније поднели предлог за његову смену, који је и прошао.[18][19] У мају 2023. Вучића је на месту председника СНС наследио Милош Вучевић.[20]

Криза на северу Косова и Метохије[уреди | уреди извор]

Тензије између Београда и Приштине ескалирале су у јулу 2022.

Почев од јула 2022, тензије између Београда и Приштине су појачане, пре свега због истека једанаестогодишњег рока важења докумената за аутомобиле.[21][22] После преговора са дипломатским представницима Европске уније у августу, постигнут је договор о аутомобилским документима.[23] Споразум је ступио на снагу 1. септембра, а рок за добијање нових докумената за аутомобиле је одређен до 31. октобра 2022.[22] Предложени споразум за нормализацију тензија, неформално познат као Охридски споразум, послали су Београду и Приштини Женс Пиотнер и Емануел Бон, док је његов садржај процурио у септембру 2022.[24] Постојање овог споразума потврдили су званичници Београда и Приштине месец дана касније.[25] Непосредно пре истека рока за документацију о аутомобилима, Аљбин Курти, председник Владе Републике Косово, најавио је да ће, уместо договореног, имплементација бити спроведена у фазама до 21. априла 2023.[26] У знак протеста због тог саопштења, стотине Срба на местима полицајаца, градоначелника и политичара Српске листе поднело је оставке на своје функције.[27] Други споразум је постигнут у новембру 2022, након преговора са Европском унијом, којим је договорено да регистарске таблице које издаје Србија и даље биду у употреби на северу Косова и Метохије.[28][29]

Након тврдњи да је Регионална јединица за оперативну подршку (РОСУ) у децембру 2022. извршила рацију у северном делу Косовске Митровице који већински настањују Срби, Србија је најавила да ће поднети захтев КФОР-у за распоређивање српских снага на Косову и Метохији према Резолуцији 1244 СБ УН.[30] Влада Републике Косово одбацила је тврдњу да је РОСУ ушла у северни део Косовске Митровице, док је КФОР одбио захтев Србије за распоређивање српских снага.[31][32] Убрзо су постављене барикаде на северу Косова и Метохије и организовани протести у Београду у знак подршке Србима на Косову и Метохији.[33][34] Настављени су преговори Београда и Приштине, а у марту 2023. Вучић и Курти су се усмено договорили о примени Охридског споразума.[35]

Дана 24. септембра 2023. десио се оружани сукоб у Бањској, насељу на северу Косова и Метохије.[36][37] У сукобу су погинули један службеник Полиције Косова и три Србина.[36] Милан Радоичић, предузетник и члан Српске листе, признао је учешће у сукобу, а касније га је ухапсила Влада Србије, али је Врховни суд одбио предлог за одређивање притвора Радоичићу од 30 дана и на крају је пуштен.[38][39] Као одговор на сукоб, Србија је прогласила национални дан жалости за 27. септембар због погибије људи на северу Косова и Метохије.[40] Приштински званичници су тврдили да су српски учесници у сукобу имали блиске односе са Вучићем и Владом Србије.[41][42] Европски парламент је усвојио и резолуцију о увођењу мера против Србије уколико се докаже да је директно умешана у сукоб.[43]

Протести 2023.[уреди | уреди извор]

Демонстранти 19. маја 2023.

У мају 2023. догодило се вишеструко убиство у ООШ „Владислав Рибникар” и околини Младеновца и Смедерева.[44][45] Влада је одговорила усвајањем мера као што су строжији прописи о поседовању оружја и запошљавање 1.200 полицајаца у школама.[46][47] Бројни грађани су критиковали Владу, посебно због изјаве Бранка Ружића, министра просвете, који је рекао да је у пуцњави „евидентан канцероген, погубан утицај интернета, видео-игрица и западних вредности”, а потом и Брнабићеве, која је на тврдње да је власт могла да заустави пуцњаву рекла да „систем није заказао”.[48][49]

Покренути су масовни протести под називом Србија против насиља, који су почели 8. маја.[50][51] Десетине хиљада људи је присуствовало протестима.[52][53][54] На протестима нису примећена обележја било које странке, упркос чињеници да их организују Демократска странка (ДС), Не давимо Београд (НДБ), Странка слободе и правде (ССП), Народна странка (Народна) и Заједно.[55] Као одговор на протесте Србија против насиља, Вучић је 26. маја одржао скуп у организацији СНС-а.[56] Један број пољопривредника је такође протестовао од 16. до 20. маја.[57][58] Протести су континуирано организовани у Београду и другим градовима од маја[59][60][61] до новембра 2023.[62]

Као одговор на убиства, а дан пре почетка протеста, Ружић је најавио оставку.[63] Ђорђе Милићевић је именован за вршиоца дужности министра, а крајем јула 2023. наследила га је Славица Ђукић Дејановић.[64][65] Као један од захтева протеста, организатори су почетком јула 2023. у Народној скупштини покренули предлог за разрешење министра Братислава Гашића, али тај предлог није успео.[66]

Изборни систем[уреди | уреди извор]

250 посланика Народне скупштине бира се по затвореној листи пропорционалног изборног система из једне изборне јединице у целој земљи.[67][68] Бирачи са правом гласа гласају за изборне листе на којима се налазе кандидати прихваћених листа.[68] На једној изборној листи може бити присутно највише 250 кандидата.[68] Изборну листу може поднети регистрована политичка странка, коалиција политичких странака или група грађана.[68] Да би се предала изборна листа, мора се прикупити најмање 10.000 важећих потписа, односно 5.000 за странке етничких мањина.[68][69] Најмање 40 одсто кандидата на изборним листама морају бити жене.[70] Изборну листу подноси њен изабрани представник или представници.[71] Изборна листа би могла да буде одбијена, након чега они који су је поднели могу да отклоне недостатке у року од 48 сати, или бити одбијена ако лице није овлашћено да предлаже кандидате.[71] Назив и датум избора, имена изборних листа и њихових представника, као и подаци о начину гласања налазе се само на гласачком листићу.[71]

Републичка изборна комисија (РИК), локалне изборне комисије и бирачки одбори надгледају изборе.[71] Посланички мандати се додељују по Д’Онтововом систему са изборним цензусом од 3 одсто, који не важи за странке етничких мањина.[67][72] Мандати се распоређују тако што се укупан број гласова који је добила изборна листа која учествује у расподели мандата подели са сваким бројем од један до 250.[71] Ако две или више изборних листа добију исте количнике на основу којих се расподељује мандат, предност има листа која је добила већи број гласова.[71] Посланички мандати се додељују кандидатима са изборних листа по редоследу, почев од првог кандидата са изборне листе.[68]

Парламентарне изборе расписује председник Србије, који такође треба да саопшти датум одржавања и притом распусти Народну скупштину.[68][71] Према закону, следећи парламентарни избори требало је да се одрже до 30. априла 2026,[73] уз могућност одржавања ванредних избора.[74] Да би гласало, лице мора да буде држављанин и становник Србије и да има најмање 18 година.[73] Они који живе у иностранству имају могућност да гласају у дипломатским представништвима.[67] Најмање пет дана пре избора грађани се обавештавају о избору: добијају информације о дану и времену одржавања избора и адреси бирачког места на коме могу да гласају.[68] Изборна тишина почиње два дана пре гласања и траје до затварања свих бирачких места.[75] Током изборног дана, бирачи са правом гласа могу да гласају од 7 (UTC+1) до 20 часова, али ако се бирачко место отвори после 7 часова, гласање се онда продужава за време за које је отварање бирачког места одложено.[71][76] Бирачи који нису у могућности да гласају на бирачком месту услед тешке болести, старости или инвалидитета треба да обавесте бирачки одбор о жељи да гласају ван бирачког места од 7 до 11 часова.[76]

Датум избора[уреди | уреди извор]

У априлу 2023. лист Данас је објавио да би парламентарни, локални, покрајински и избори за одборнике Скупштине града Београда могли да буду одржани већ у новембру 2023.[77] Након почетка протеста 2023, Вучић је изјавио да би ванредни избори могли бити одржани пре септембра 2023.[78][79] Месец дана касније, рекао је да је „сада јасно да ћемо имати ванредне парламентарне изборе, само је питање времена када ће они бити одржани”.[80] У јулу 2023. Вучић је на конференцији за новинаре рекао да би ванредни избори „могли да буду у септембру или децембру ако се опозиционе странке договоре. Ако не, имаћемо опште изборе у априлу или мају када су и локални и покрајински избори”.[81] По закону, покрајински избори у Војводини и редовни локални избори могли би да буду одржани до 30. јуна 2024.[82] Месец дана касније, у августу, Вучић је рекао да ће покрајински и локални избори „свакако бити одржани у наредних шест-седам месеци”, као и да ће „највероватније бити одржавни и парламентарни избори”.[83]

У септембру 2023. новине Нова и новински портал N1 објавили су да би локални, покрајински и парламентарни избори могли бити одржани већ 19. децембра 2023.[84][85] Вучић и Вучевић су 5. септембра одржали и скуп са званичницима Војводине.[86] Вучић је крајем септембра најавио да ће избори бити расписани у децембру 2023. како би били одржани 4. марта 2024.[87] Он је потом најавио, прво у септембру а затим поново у октобру, да би избори могли бити одржани 17. децембра 2023.[88][89] Одлука о одржавању ванредних избора потврђена је 28. септембра на седници Владе.[90] Да би избори били 17. децембра, Влада Србије је морала да формално предложи распуштање Народне скупштине између 18. октобра и 2. новембра.[91] Председник Србије је тада имао 72 сата да одлучи да ли ће распустити Народну скупштину или не.[91] Међутим, званични период кампање трајао би само 45 дана ако би избори били расписани 2. новембра.[92] Дана 30. октобра Влада Србије упутила је Вучићу предлог за распуштање Народне скупштине и одржавање локалних избора у 65 градова и општина.[93] Вучић је 1. новембра распустио Народну скупштину и расписао изборе за 17. децембар.[94] Званични период кампање траје 46 дана.[95] Огњен Радоњић, професор Филозофског факултета, и Драган Поповић, директор Центра за практичну политику, сматрају да је одружани сукоб у Бањској један од главних разлога зашто је Вучић расписао ванредне изборе.[96] Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је такође распуштена 16. новембра, одредивши и покрајинске изборе за 17. децембар.[97]

Избори 2023. су први парламентарни избори од 2007, који су одржани 21. јануара, који ће се одржати у зимској сезони.[98] Дејан Бурсаћ, сарадник у настави на Институту за политичке студије, тврди да владајуће странке „избегавају зиму за гласање јер су гласачи незадовољнији, а не може се ни излазност лако контролисати због временских прилика и уз то су повећани трошкови људима”.[99] Ивана Петронијевић Терзић, новинарка Демостата, такође је као један од разлога навела повећану инфлацију, веће рачуне због грејања, горе временске прилике, али и рекла да би у „нормалним околностима и демократској атмосфери” ови разлози били проблем.[99] У припремама за изборе, РИК је 13. октобра почео набавку изборне опреме, укључујући гласачке кутије, УВ лампе и спрејеве за прсте.[100]

Изборни услови[уреди | уреди извор]

У септембру 2023. група опозиционих странака, посланичке групе Правац Европа (ПЕ) и Зелено-леви фронт (ЗЛФ) послале су заједничко писмо Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и другим посматрачима избора у Србији, са захтевом за изјашњавање о изборним условима за предстојеће изборе.[101] ПЕ и ЗЛФ су навели да су се услови погоршали од избора 2022, додавши да би их требало „сматрати неслободним и недемократским уколико се спроведу без испуњених препорука из извештаја Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР)”.[101] У интервјуу за Инсајдер политиколог Цвијетин Миливојевић је такође тврдио да су услови „можда чак и гори”, али и додао да је због кратког трајања кампање „немогуће поправити те услове”.[102] Бурсаћ и Јована Ђурбабић, из невладине организације за мониторинг Црта, као три главна проблема изборних услова у Србији навеле су „неједнак приступ медијима, функционерску кампању и контролу самих избора на бирачком месту”.[103]

Након ПЕ и ЗЛФ, Брнабић је у октобру 2023. позвала ОЕБС и ОДИХР да прате изборе, уз тврдњу да су опозиционе странке „неозбиљне и покушавају да увуку страни фактор у изазивање хаоса” и да „желе да створе перцепцију да у Србији не постоји адекватан правни оквир за слободне, фер и демократске изборе”.[104][105][106] Брнабићева је тврдила да је „имплементирано 79 одсто препорука ОДИХР-а” и да су изборни услови побољшани.[107][108] Црта је у својој анализи тврдила да су услови побољшани само у административним аспектима и да препоруке које се односе на притисак бирача, злоупотребу јавних ресурса и медијско праћење остају неиспуњене.[108] ДС је упутио још један захтев ОЕБС-у у октобру 2023.[109] ОДИХР је најавио да ће надгледати изборе и да ће распоредити 30 дугорочних посматрача и 250 посматрача који ће пратити изборе на дан одржавања.[110] Кровна организација младих Србије (КОМС) и делегација Парламентарне скупштине Савета Европе најавили су да ће пратити изборе у Србији.[111][112]

Одбор за културу и информисање Народне скупштине изменио је забрану функционерске кампање, продуживши је на 30 дана, у оквиру предлога измена Закона о јавном информисању и медијима које је Народна скупштина усвојила 26. октобра.[113][114] Истог дана Народна скупштина је именовала и генералног директора Народног позоришта Светислава Гонцића, политиколога Александра Милосављевића, професора Драгана Вучинића, политиколога Јованку Матић, саветника за науку Слободана Првановића, професора Бранка Ракића, правног саветника Миодрага Савовића, професора Бојана Тубића, научника Војина Вучићевића и оперског певача Александра Стаматовића као чланове Надзорног одбора за изборну кампању, који је формиран 13. новембра.[115][116]

Средином новембра 2023. ОДИХР је саопштио да је затражио прикупљање гласова грађана Србије на Косову и Метохији.[117] Курти је одговорио да „Косово и Србија морају да постигну посебан споразум како би припадници српске заједнице на Косову, који имају двојно држављанство, могли да гласају на територији Косова на српским парламентарним изборима”.[118] РИК је 23. новембра саопштила да не постоје услови за организовање избора на Косову и Метохији, као и да би они са двојним држављанством могли да остваре своје бирачко право у Врању, Куршумлији, Рашкој и Тутину.[119] Европска унија критиковала је одбијање Владе Републике Косово да одржи парламентарне изборе на територији Косова и Метохије.[120]

Политичке странке[уреди | уреди извор]

Табела испод приказује политичке странке и коалиције Народне скупштине које су изабране након парламентарних избора 2022.[121] Од 19 изборних листа, само 7 их је прешло цензус од 3 одсто, као и додатних 5 листа националних мањина.[121] Званични резултати одложени су до 5. јула због поновљеног гласања у Великом Трновцу, где су се за мандат у Народној скупштини бориле СПС и Коалиција Албанаца Прешевске долине (КАПД), коју је предводила Партија за демократско деловање.[122][123] На петом поновљеном избору, одржаном 30. јуна, КАПД је освојила довољно гласова како би се добила мандат у Народној скупштини.[124]

Назив Идеологија Политичка позиција Вођа Резултат 2022.
Гласови (%) Мандати
Заједно можемо све популизам велики шатор Александар Вучић 44,27%
120 / 250
Уједињени за победу Србије антикорупција центар Мариника Тепић 14,09%
38 / 250
СПСЈСЗС популизам велики шатор Ивица Дачић 11,79%
31 / 250
Национално демократска алтернатива национални конзервативизам десница Милош Јовановић 5,54%
15 / 250
Морамо зелена политика леви центар до левице Небојша Зеленовић 4,84%
13 / 250
ДвериПОКС српски национализам десница до крајње деснице Бошко Обрадовић 3,92%
10 / 250
Заветници ултранационализам крајња десница Милица Ђурђевић
Стаменковски
3,82%
10 / 250
Савез војвођанских Мађара мањинска права Иштван Пастор 1,63%
5 / 250
Странка правде и помирења Усаме Зукорлић 0,97%
3 / 250
ДСХВЗЗВ Томислав Жигманов 0,65%
2 / 250
СДА Санџака Сулејман Угљанин 0,56%
2 / 250
Партија за демократско деловање Шаип Камбери 0,27%
1 / 250

Предизборни састав[уреди | уреди извор]

Прва седница тринаестог сазива Народне скупштине одржан је 1. августа 2022. на којој је формализован парламентарни састав.[125][126] Дана 2. августа Владимир Орлић из СНС-а изабран је за председника Народне скупштине, док су Сандра Божић (СНС), Снежана Пауновић (СПС), Елвира Ковач (Савез војвођанских Мађара), Усаме Зукорлић (Странка правде и помирења), Божидар Делић (Национално демократска алтернатива), Борко Стефановић (ССП) и Зоран Лутовац (ДС) изабрани за потпредседнике.[127] Делић убрзо након преузимања функције преминуо, а у новембру 2022. заменио га је Војислав Михаиловић.[128][129] Састав Народне скупштине се знатно променио од прве седнице у августу 2022.[130][131] Последња седница тринаестог сазива одржана је од 23. до 26. октобра.[132][133]

Странка Мандати
Александар ВучићЗаједно можемо све 109
Ивица Дачић — Социјалистичка партија Србије (СПС) 23
Правац Европа — ССП, ПСГ, Преокрет, Слога 15
НАДА — Нова ДСС — ПОКС 14
Демократска странка — ДС 10
Јединствена Србија — Драган Марковић Палма 8
Народна странка 8
НПСЕУНЛС 8
Заветници 8
Социјалдемократска партија Србије 7
ПУПС — Солидарност и правда 6
За помирење СППУССДСХВ 6
ДвериПОКС 6
МорамоЗаједно 5
Савез војвођанских Мађара 5
Зелено-леви фронт 5
Народни посланици без посланичке групе 7

Изборне листе[уреди | уреди извор]

Распуштањем Народне скупштине и расписивањем избора за 17. децембар, рок за подношење изборних листа одређен је за 26. новембар.[134] РИК ће 1. децембра објавити коначан број предатих изборних листа.[135] У следећој табели налазе се изборне листе које је потврдила РИК и које ће учествовати на парламентарним изборима 2023.[136] РИК је одбацила изборне листе које су поднели ПЕП, који је своју изборну листу предао на две странке буњевачке мањине, и Павла Бихалија из Руског мањинског савеза који води Левијатан.[137][138][139]

Млиста националне мањине

Бр. Назив Први на листи Главна идеологија Политичка позиција Потписи Напомена
1.
Милош Вучевић популизам велики шатор 88.083
2.
Ивица Дачић популизам велики шатор 19.618
3.
  • др Војислав Шешељ — Српска радикална странка[142]
  • СРС
Војислав Шешељ ултранационализам крајња десница 10.638
4.
Милица Ђурђевић Стаменковски ултранационализам крајња десница 11.896
5.
Милош Јовановић национални конзервативизам десница 10.381
6.
  • Савез војвођанских Мађара — За нашег председника, за нашу заједницу, за будућност![145]
  • СВМ
Балинт Пастор мањинска права десни центар 11.137
М
7.
Радомир Лазовић антикорупција велики шатор 17.680
8.
  • Усаме Зукорлић — Уједињени за правду — Странка правде и помирења — Бошњаци Санџака — Томислав Жигманов — Демократски савез Хрвата у Војводини[147]
  • СПП, ДСХВ
Усаме Зукорлић мањинска права 5.580
М
9.
Селма Кучевић мањинска права десница 5.369
М
10.
Јахја Фехратовић мањинска права 5.373
М
11.
Вук Јеремић конзервативизам десница 11.904
12.
Саша Радуловић анти-Охридски споразум 10.534
13.
Шаип Камбери мањинска права 5.242
М
14.
  • Ми — Глас из народа, проф. др. Бранимир Несторовић[153]
  • МИ—ГИН
Бранимир Несторовић русофилство десница 10.104
15.
Владимир Ковачевић проевропеизам центар 10.328
16.
Слободан Николић русофилство 5.211
М
17.
  • Чедомир Јовановић — Мора другачије[155]
  • ЛДП[а]
Чедомир Јовановић либерализам центар 10.300
18.
  • Албанска демократска алтернатива — Уједињена долина[154]
  • АЗП, ПР
Висар Мехмети мањинска права 5.945
М

Анкете[уреди | уреди извор]

Локални регресијски графикон резултата анкете од 3. априла 2022. до данас

Резултати[уреди | уреди извор]

Укупно 6.500.666 грађана имају право гласа на парламентарним изборима.[156] Од укупно 8.273 бирачка места, бирачи у иностранству могу да гласају на 81. бирачком месту у 35 различитих држава.[157][158] За учешће на изборима у иностранству пријавило се 32.216 особа с двојим држављанством.[157] У Канади, Португалији, САД и Уједињеном Краљевству гласање је одржано 16. децембра од 7 до 20 часова.[153] На дан избора, 17. децембра, бирачка места ће бити отворена од 7 до 20 часова.[159] Након објављивања укупног извештаја о изборима, РИК мора кандидатима доделити мандате у Народној скупштини за мање од 10 дана.[159]

Странка, коалиција или група грађана Гласови % +/– Мандати +/–
Србија не сме да стане 1.783.701 46,75 +3,8 129 +9
Србија против насиља 902.450 23,66 +5,39 65 +25
Ивица Дачић — Премијер Србије 249.916 6,73 –5,06 18 –13
Национално демократска алтернатива 191.431 5,16 –0,38 13 –1
Ми — Глас из народа 178.830 4,82 нова 13 +12
Национално окупљање 105.165 2,83 –4,91 0 –16
Савез војвођанских Мађара 64.747 1,74 +0,13 6 +1
Српска радикална странка 55.782 1,50 –0,72 0 0
Добро јутро Србијо 45.079 1,21 –2,85 0 0
Народна странка 33.388 0,90 нова 0 –12
СППДСХВ 29.066 0,78 –0,84 2 –1
Странка демократске акције Санџака 21.827 0,59 +0,03 2 0
Политичка борба Албанаца се наставља 13.501 0,36 +0,08 1 0
РС—НКПЈ 11.369 0,31 нова 1 нова
Мора другачије 9.243 0,25 нова 0 нова
Коалиција за мир и толеранцију 6.786 0,18 нова 0 –1
Нова—Д2СПГДФЛибдем—Глас 5.462 0,15 нова 0 0
Албанска демократска алтернатива 3.235 0,09 0 0 0
Укупно 3.710.978 100,00 250 0
Важећи гласови 3.710.978 97,13
Неважећи/празни гласови 109.768 2,87
Укупни гласови 3.820.746 100,00
Регистровани бирачи/излазност 6.500.666 58,77
Извори: Републичка изборна комисија[160]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кандидати на Јовановићевој листи формално су учествовали као група грађана „Чедомир Јовановић — Мора другачије”

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Izbori 2012: Rezultati i postizborna trgovina” [2012 elections: Results and post-election trade]. Vreme (на језику: српски). 10. 5. 2012. Архивирано из оригинала 30. 6. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  2. ^ Kojić, Nikola (27. 7. 2023). „Dan kad je formirana prva vlada SNS-SPS: Kako je Dačić vratio Vučića na vlast” [The day when the first SNS–SPS government was formed: How Dačić brought Vučić back to power]. N1 (на језику: српски). Приступљено 18. 10. 2023. 
  3. ^ Rudić, Filip (2. 4. 2017). „Vučić wins Serbian Presidential elections”. Balkan Insight. Архивирано из оригинала 12. 6. 2020. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  4. ^ „Pobeda Vučića i SNS, Beograd još enigma” [The victory of Vučić and SNS, in Belgrade still an engima]. Deutsche Welle (на језику: српски). 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 3. 4. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  5. ^ Bieber, Florian (јул 2018). „Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans”. East European Politics. 38 (3): 337—54. doi:10.1080/21599165.2018.1490272Слободан приступ. 
  6. ^ Maerz, Seraphine F; et al. (април 2020). „State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows”. Democratization. 27 (6): 909—927. doi:10.1080/13510347.2020.1758670Слободан приступ. 
  7. ^ Democracy Report 2023: Defence in the Face of Autocratization (PDF). Gothenburg: V-Dem Institute, University of Gothenburg. 2023. стр. 10. 
  8. ^ „Serbia: Freedom in the World 2023 Country Report”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 29. 5. 2023. 
  9. ^ Konstantinović, Ivana (9. 3. 2023). „Fridom haus: U Srbiji dramatičan pad sloboda, demokratija u svetu na prekretnici” [Freedom House: Dramatic decline of freedoms in Serbia, democracy in the world at a turning point]. Voice of America (на језику: српски). Приступљено 4. 6. 2023. 
  10. ^ „IPSOS/CeSID: Prvi preliminarni rezultati parlamentarnih izbora” [IPSOS/CeSID: First preliminary results of parliamentary elections]. N1 (на језику: српски). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 27. 5. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  11. ^ „CeSID: Zabeležene različite nepravilnosti na biračkim mestima” [CeSID: Various irregularities at polling stations reported]. Danas (на језику: српски). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 8. 4. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  12. ^ „CRTA: Uočen veliki broj nepravilnosti, bugarski voz, a u Beogradu odbili da sarađuju sa posmatračima” [CRTA: A large number of irregularities were observed, a Bulgarian train, and in Belgrade they refused to cooperate with the observers]. Danas (на језику: српски). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 8. 6. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  13. ^ „Izbori u Srbiji: Zabilježene nepravilnosti i napadi na stranačke zvaničnike” [Elections in Serbia: Irregularities and attacks on party officials reported]. Al Jazeera (на језику: бошњачки). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  14. ^ Latković, Nataša (13. 5. 2022). „Prestrojavanja u opoziciji: Formiraju novu organizaciju, DS sve bliži Moramo” [Realignments in the opposition: Formation of a new organisation, the DS is getting closer to We Must]. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 5. 2022. г. Приступљено 16. 5. 2022. 
  15. ^ „Grbović (PSG): Koalicija "Ujedinjeni za pobedu Srbije" praktično ne postoji” [Grbović (PSG): The United for the Victory of Serbia coalition practically does not exist]. Danas (на језику: српски). 28. 4. 2022. Архивирано из оригинала 1. 5. 2022. г. Приступљено 1. 5. 2022. 
  16. ^ „Izglasana nova Vlada Srbije, premijerka i ministri položili zakletvu” [The new government of Serbia has been voted in, the prime minister and ministers took the oath]. N1 (на језику: српски). 26. 10. 2022. Архивирано из оригинала 26. 10. 2022. г. Приступљено 26. 10. 2022. 
  17. ^ „Ministar Rade Basta traži da se Vlada izjasni o sankcijama Rusiji: Za uvođenje sankcija sam” [Minister Rade Basta requests that the government should declare its stance on sanctions against Russia: I am in favour of introducing sanctions]. Danas (на језику: српски). 13. 3. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  18. ^ Valtner, Lidija (22. 6. 2023). „Rade Basta potvrdio da je zahtev za njegovu smenu poslat Skupštini: Očekuje da naprednjaci neće prihvatiti predlog SPS i JS” [Rade Basta confirmed that the request for his removal has been sent to the Assembly: He expects that the Progressives will not accept the SPS and JS proposal]. Danas (на језику: српски). Приступљено 25. 7. 2023. 
  19. ^ „Skupština izglasala smenu ministra Radeta Baste” [The Assembly voted to dismiss minister Rade Basta]. N1 (на језику: српски). 11. 7. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  20. ^ Marić, Dunja (27. 5. 2023). „Miloš Vučević novi predsednik SNS” [Miloš Vučević is the new president of the SNS]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 27. 5. 2023. 
  21. ^ „Građani Srbije koji dolaze na Kosovo dobiće "dokument za ulazak i izlazak" [Citizens of Serbia who come to Kosovo will receive "entry and exit documents"]. N1 (на језику: српски). 29. 7. 2022. Приступљено 14. 10. 2023. 
  22. ^ а б „Kosovo pushes ahead with car licensing rule resisted by Serbs”. Reuters. 1. 9. 2022. Приступљено 14. 10. 2023. 
  23. ^ „Serbia-Kosovo ID document row settled, says EU”. BBC News (на језику: енглески). 27. 8. 2022. Приступљено 14. 10. 2023. 
  24. ^ „Novi plan Šolca i Makrona za Kosovo i Srbiju: Realnost ili spisak želja” [The new plan of Scholz and Macron for Kosovo and Serbia: Reality or a wish list]. Vreme (на језику: српски). 18. 9. 2022. Приступљено 14. 10. 2023. 
  25. ^ Isufi, Perparim; Dragojlo, Saša (10. 10. 2022). „Belgrade, Pristina Confirm German-French Proposal for Kosovo Deal”. Balkan Insight. Приступљено 13. 12. 2022. 
  26. ^ „Kosovo expands timeline for Serbs to comply with car plates”. Associated Press. 28. 10. 2022. Приступљено 13. 12. 2022. 
  27. ^ „Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile tektonske promene” [Serbs withdrew from all institutions, policemen took off their uniforms, the EU calls for reason]. BBC News (на језику: српски). 5. 11. 2022. 
  28. ^ „Kosovo i Srbija postigli sporazum o registarskim tablicama” [Kosovo and Serbia reached an agreement on license plates]. Radio Free Europe (на језику: српски). 23. 11. 2022. Приступљено 13. 12. 2022. 
  29. ^ Preussen, Wilhelmine (24. 11. 2022). „Kosovo, Serbia reach deal over car plate dispute, EU says”. Politico. Приступљено 13. 12. 2022. 
  30. ^ „Petković: Srbija će razmotriti povratak svojih snaga na Kosovo” [Petković: Serbia will consider the return of its forces to Kosovo]. Radio Free Europe (на језику: српски). 8. 10. 2022. Приступљено 13. 12. 2022. 
  31. ^ Taylor, Alice; Radosavljevic, Zoran (9. 12. 2022). „Kosovo police increase presence in north of country, Serbia reacts”. Euractiv. Приступљено 13. 12. 2022. 
  32. ^ Gec, Jovana (8. 1. 2023). „Serbia says KFOR rejected its forces' return to Kosovo”. Associated Press. Приступљено 8. 1. 2023. 
  33. ^ „Kosovo Serbs block road to main border crossings in volatile north”. The Guardian. 10. 12. 2022. Приступљено 13. 12. 2022. 
  34. ^ „Far-Right Protesters Rally In Belgrade In Support Of Kosovar Serbs As EU Urges De-Escalation”. Radio Free Europe. 13. 12. 2012. Приступљено 13. 12. 2022. 
  35. ^ Bytyci, Fatos (19. 3. 2023). „Serbia, Kosovo reach agreement to implement EU-backed deal normalising ties”. Reuters. Приступљено 14. 10. 2023. 
  36. ^ а б „Dramatičan dan u Banjskoj: U sukobu Srba i kosovske policije ubijen policajac i trojica napadača, šestoro uhapšenih, situacija i dalje napeta” [Dramatic day in Banjska: In the conflict between the Serbs and the Kosovo Police, a policeman and three attackers were killed, six were arrested, the situation is still tense]. NOVA portal (на језику: српски). 24. 9. 2023. Приступљено 14. 10. 2023. 
  37. ^ Soares, Isa; Edwards, Christian (31. 5. 2023). „Kosovo prime minister says he will not surrender country to Serbian 'fascist militia' after clashes in north”. CNN. Приступљено 14. 10. 2023. 
  38. ^ „Serbian authorities have detained the alleged organizer behind a recent shootout with Kosovo police”. ABC News. 3. 10. 2023. Приступљено 14. 10. 2023. 
  39. ^ Dragojlo, Saša; Bami, Xhorxhina (4. 10. 2023). „Belgrade Court Rejects Detention for Kosovo Serb Kingpin Radoicic”. Balkan Insight. Приступљено 14. 10. 2023. 
  40. ^ „Srbija proglasila dan žalosti zbog dešavanja na Kosovu” [Serbia declared a day of mourning for the events in Kosovo]. Radio Free Europe (на језику: српски). 26. 9. 2023. Приступљено 14. 10. 2023. 
  41. ^ „Kosovski ministar: Čovek blizak Danilu Vučiću učestvovao u napadu u Banjskoj” [Kosovo minister: A man close to Danilo Vučić participated in the attack in Banjska]. N1 (на језику: српски). 8. 10. 2023. Приступљено 14. 10. 2023. 
  42. ^ „Priština: Vučić i Vučević umešani u napad u Banjskoj” [Pristina: Vučić and Vučević involved in the attack in Banjska]. Vreme (на језику: српски). 2. 10. 2023. Приступљено 14. 10. 2023. 
  43. ^ „EP usvojio rezoluciju kojom se poziva na uvođenje mera protiv srpskih vlasti zbog Banjske” [The EP adopted a resolution calling for the introduction of measures against the Serbian authorities because of Banjska]. N1 (на језику: српски). 19. 10. 2023. Приступљено 19. 10. 2023. 
  44. ^ „Belgrade shooting: Teen made 'kill list' for Serbia school attack”. BBC News (на језику: енглески). 3. 5. 2023. Архивирано из оригинала 3. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  45. ^ Dragojlo, Saša (5. 5. 2023). „Second Mass Shooting in Two Days Stuns Serbia, Killing Eight”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 17. 5. 2023. 
  46. ^ Bubalo, Mattea; Gozzi, Laura (5. 5. 2023). „Second mass shooting in Serbia leaves eight dead”. BBC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  47. ^ „Factbox: How countries have legislated after mass shootings”. Reuters (на језику: енглески). 5. 5. 2023. Приступљено 17. 5. 2023. 
  48. ^ „Ružić: Poguban uticaj zapadnih vrednosti” [Ružić: The pernicious influence of Western values]. Nedeljnik (на језику: српски). 3. 5. 2023. Архивирано из оригинала 3. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  49. ^ „Brnabić o tragediji u školi "Vladislav Ribnikar": Sistem nije zakazao” [Brnabić on the tragedy at the "Vladislav Ribnikar" school: The system did not fail]. N1 (на језику: српски). 4. 5. 2023. Архивирано из оригинала 17. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  50. ^ „Protest protiv nasilja: Građani tražili ostavke, organizatori – na ulici 50.000” [Protest Against Violence: Citizens demanded resignations, organisers – 50,000 on the streets]. N1 (на језику: српски). 8. 5. 2023. Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  51. ^ „Srbija protiv nasilja: Protesti u više gradova” [Serbia Against Violence: Protests in several cities]. Vreme (на језику: српски). 8. 5. 2023. Архивирано из оригинала 17. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  52. ^ „Tens of thousands march in Belgrade after mass shootings”. The Guardian (на језику: енглески). 12. 5. 2023. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 17. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  53. ^ Gec, Jovana; Stojanović, Dušan (19. 5. 2023). „Thousands protest against violence in Serbia as authorities reject opposition criticism and demands”. Associated Press (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 5. 2023. г. Приступљено 19. 5. 2023. 
  54. ^ Gubaš, Aleksandar (26. 5. 2023). „Samo četiri skupa izvela na ulicu više od 50.000 ljudi: Koliki je stvaran broj ljudi na raznim protestima i mitinzima u istoriji Beograda?” [Only four rallies brought more than 50,000 people to the streets: What is the real number of people at various protests and rallies in the history of Belgrade?]. Danas (на језику: српски). Приступљено 4. 6. 2023. 
  55. ^ Jeremić, Ivana; Stojanović, Milica; Dragojlo, Saša (12. 5. 2023). „Serbians Hold Mass Protest Against Culture of Violence After Shootings”. Balkan Insight (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  56. ^ „Vučić: Organizovaćemo "najveći skup ikada u Srbiji" 26. maja” [Vučić: We will organise "the biggest gathering ever in Serbia" on 26 May]. N1 (на језику: српски). 9. 5. 2023. Архивирано из оригинала 17. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  57. ^ „Brnabić odbacila sve zahteve poljoprivrednika Srbije, sutra počinju protesti” [Brnabić rejects all demands of Serbian farmers, the protests will start tomorrow]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 15. 5. 2023. Архивирано из оригинала 15. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  58. ^ Sovrlić, Sanja (20. 5. 2023). „Poljoprivrednici prihvatili ponudu Vlade, blokade se obustavljaju” [Farmers accept the government's offer, the blockades are suspended]. N1 (на језику: српски). Приступљено 20. 5. 2023. 
  59. ^ „Protest 'Srbija protiv nasilja': Ako vlast ne ispuni zahteve, blokade u više od deset gradova” [Protest 'Serbia Against Violence': If the government does not fulfill the demands, there will be blockades in more than ten cities]. Radio Free Europe (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 14. 10. 2023. 
  60. ^ „"Srbija protiv nasilja": Petnaesti protest protiv vlasti na ulicama Beograda u znak podrške meštanima Bačke Palanke” ["Serbia Against Violence": The fifteenth protest against the authorities on the streets of Belgrade in support of the residents of Bačka Palanka]. BBC News (на језику: српски). 12. 8. 2023. Приступљено 14. 10. 2023. 
  61. ^ „"Srbija protiv nasilja": Dvadeset i treći protest na ulicama Beograda” ["Serbia Against Violence": The twenty-third protest on the streets of Belgrade]. BBC News (на језику: српски). 7. 10. 2023. Приступљено 14. 10. 2023. 
  62. ^ „Poslednji protest "Srbija protiv nasilja" u ovom formatu: Građanima poručeno "Nemojte da prespavate 17. decembar" [The last "Serbia Against Violence" protest in this format: Citizens said "don't sleep through 17 December"]. N1 (на језику: српски). 4. 11. 2023. Приступљено 5. 11. 2023. 
  63. ^ „Branko Ružić podneo ostavku” [Branko Ružić resigned]. N1 (на језику: српски). 7. 5. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  64. ^ Pašić, Danijela (31. 5. 2023). „Đorđe Milićević umesto Ružića – imenovan vršilac dužnosti ministra prosvete” [Đorđe Milićević instead of Ružić – appointed acting minister of education]. N1 (на језику: српски). Приступљено 25. 7. 2023. 
  65. ^ „Slavica Đukić Dejanović i zvanično novi ministar prosvete” [Slavica Đukić Dejanović is officially the new minister of education]. Danas (на језику: српски). 25. 7. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  66. ^ Milenković, Mirjana (5. 7. 2023). „Za nepoverenje Gašiću glasalo 37 poslanika, nije smenjen” [37 deputies voted for no confidence in Gašić, he was not dismissed]. Danas (на језику: српски). Приступљено 25. 7. 2023. 
  67. ^ а б в „Electoral system of Serbia”. Inter-Parliamentary Union. 2016. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  68. ^ а б в г д ђ е ж „Izbori i izborni sistem” [Elections and the electoral system]. National Assembly of Serbia (на језику: српски). Приступљено 29. 5. 2023. 
  69. ^ Milovančević, Vojislav (29. 10. 2021). „Detalji sporazuma Vučića i opozicije iz Skupštine” [Details of the agreement between Vučić and the opposition from the Assembly]. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  70. ^ „Cenzus tri odsto, na listama 40 procenata žena” [Three percent threshold, 40 percent of women on the lists]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 8. 2. 2022. Архивирано из оригинала 28. 1. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  71. ^ а б в г д ђ е ж „Zakon o izboru narodnih poslanika” [Law on Election of People's Deputies]. Pravno-informacioni sistem (на језику: српски). 7. 2. 2022. Приступљено 29. 5. 2023. 
  72. ^ Bjelotomić, Snežana (13. 1. 2020). „Electoral threshold reduced to 3%”. Serbian Monitor. Архивирано из оригинала 14. 5. 2020. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  73. ^ а б „Serbia: National Assembly”. Inter-Parliamentary Union. Архивирано из оригинала 31. 12. 2022. г. Приступљено 31. 12. 2022. 
  74. ^ „O izborima za narodne poslanike” [About elections for deputies]. Republic Electoral Commission (на језику: српски). Приступљено 29. 5. 2023. 
  75. ^ „Počinje izborna trka, predaja lista najkasnije 20 dana pre izbora” [The election race begins, the list is submitted no later than 20 days before the election]. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 1. 11. 2023. Приступљено 1. 11. 2023. 
  76. ^ а б „RIK odredio rokove za izborne radnje: Rok za podnošenje lista 26. novembar, izborna tišina počinje 14. decembra” [The RIK has set deadlines for election activities: The deadline for submitting lists is 26 November, the election silence begins on 14 December]. NOVA portal (на језику: српски). 4. 11. 2023. Приступљено 6. 11. 2023. 
  77. ^ „Vučić raspisuje izbore za novembar?” [Vučić to call elections for November?]. Danas (на језику: српски). 10. 4. 2023. Приступљено 9. 8. 2023. 
  78. ^ „Aleksandar Vučić u Smederevu: Izbori će biti najkasnije u septembru” [Aleksandar Vučić in Smederevo: The elections will be held in September at the latest]. Vreme (на језику: српски). 14. 5. 2023. Приступљено 14. 5. 2023. 
  79. ^ Kuzmanović, Jasmina; Savić, Miša (14. 5. 2023). „Serbian Snap Vote Possible by September, President Vucic Says”. Bloomberg (на језику: енглески). Приступљено 14. 5. 2023. 
  80. ^ „Hoće li Srbija na prevremene parlamentarne izbore, Vučić kaže da je to jasno” [Will Serbia hold early parliamentary elections, Vučić says that it is clear]. BBC News (на језику: српски). 7. 6. 2023. Приступљено 8. 6. 2023. 
  81. ^ „Vučić najavio kad bi mogli biti novi izbori” [Vučić announces when new elections could be held]. Danas (на језику: српски). 13. 7. 2023. Приступљено 14. 7. 2023. 
  82. ^ Kojić, Nikola (14. 7. 2023). „Zašto izbori ne mogu biti u terminima koje je najavio Vučić” [Why can't the elections be held in the terms announced by Vučić]. N1 (на језику: српски). Приступљено 14. 7. 2023. 
  83. ^ „Vučić: Imaćete izbore veoma brzo, svakako u narednih šest-sedam meseci” [Vučić: You will have elections very soon, certainly in the next six to seven months]. N1 (на језику: српски). 20. 8. 2023. Приступљено 21. 8. 2023. 
  84. ^ Savić, Danilo (4. 9. 2023). „Vučić rekao partnerima da se spremaju za izbore posle Nikoljdana, na beogradske za sada ne sme” [Vučić told partners to prepare for the elections after Nikoljdan, he cannot call Belgrade elections for now]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 4. 9. 2023. 
  85. ^ Kojić, Nikola (5. 9. 2023). „N1 saznaje: Evo kada će biti održani vanredni izbori” [N1 learns: Here is when early elections will be held]. N1 (на језику: српски). Приступљено 6. 9. 2023. 
  86. ^ Luković, Danijela (9. 5. 2023). „Veliki sastanak Vučića i Vučevića sa 1.500 aktivista SNS iz Vojvodine: Budite spremni za izbore, odluka pada po povratku iz Njujorka” [Big gathering of Vučić and Vučević with 1,500 SNS activists from Vojvodina: Be ready for the elections, the decision falls upon the return from New York]. Blic (на језику: српски). Приступљено 6. 9. 2023. 
  87. ^ „Vučić: Mogu izbori 4. marta ili nedelju dana ranije, ali izaći ću u susret "nepismenima" [Vučić: Elections could be held on 4 March or a week earlier, but I will meet the "illiterate"]. N1 (на језику: српски). 17. 9. 2023. Приступљено 17. 9. 2023. 
  88. ^ „Vučić: Izbori bi mogli da budu 17. decembra” [Vučić: Elections could be held on 17 December]. N1 (на језику: српски). 27. 9. 2023. Приступљено 27. 9. 2023. 
  89. ^ „Vučić: Izbori će biti održani 17. decembra” [Vučić: Elections will be held on 17 December]. N1 (на језику: српски). 12. 10. 2023. Приступљено 12. 10. 2023. 
  90. ^ Ranković, Dunja (28. 9. 2023). „N1 saznaje: Premijerka obavestila ministre da će izbori biti 17. decembra” [N1 learns: The Prime Minister informed the ministers that the elections will be held on 17 December]. N1 (на језику: српски). Приступљено 28. 9. 2023. 
  91. ^ а б „Šta i kad mora da se uradi da bi se izbori održali 17. decembra?” [What and when must be done in order to hold the elections on 17 December?]. Vreme (на језику: српски). 16. 10. 2023. Приступљено 18. 10. 2023. 
  92. ^ „Ana Brnabić najkasnije do 2. novembra mora da podnese ostavku, ukoliko će izbori biti 17. decembra” [Ana Brnabić must resign by 2 November at the latest, if the elections will be held on 17 December]. Danas (на језику: српски). 28. 9. 2023. Приступљено 28. 9. 2023. 
  93. ^ „Vlada uputila predlog Vučiću za raspuštanje Skupštine i raspisivanje izbora” [The government submitted a proposal to Vučić for the dissolution of the Assembly and the announcement of elections]. N1 (на језику: српски). 30. 10. 2023. Приступљено 30. 10. 2023. 
  94. ^ „Vučić raspisao vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar” [Vučić announced snap parliamentary elections for 17 December]. N1 (на језику: српски). 1. 11. 2023. Приступљено 1. 11. 2023. 
  95. ^ „Počinje izborna trka, predaja lista najkasnije 20 dana pre izbora” [The election race begins, the list is submitted no later than 20 days before the election]. Tanjug (на језику: српски). 1. 11. 2023. Приступљено 1. 11. 2023. 
  96. ^ Karabeg, Omer (15. 10. 2023). „Može li Vučić da izgubi Beograd na decembarskim izborima?” [Can Vučić lose Belgrade in the December elections?]. Radio Slobodna Evropa (на језику: српски). Приступљено 22. 10. 2023. 
  97. ^ „Počela sednica Skupštine Vojvodine: Prvo raspuštanje, pa izbori” [The session of the Assembly of Vojvodina has begun: First the dissolution, then the elections]. 021.rs (на језику: српски). 16. 11. 2023. Приступљено 16. 11. 2023. 
  98. ^ „Spisak izbora i referenduma” [List of elections and referendums]. Vreme (на језику: српски). 2. 6. 2016. Приступљено 21. 10. 2023. 
  99. ^ а б Valtner, Lidija (17. 10. 2023). „Ko će se bolje snaći u prvoj zimskoj kampanji, vlast ili opozicija?” [Who will do better in the first winter campaign, the government or the opposition?]. Danas (на језику: српски). Приступљено 21. 10. 2023. 
  100. ^ Latković, Nataša (17. 10. 2023). „Počele pripreme za izbore: RIK nabavlja glasačke kutije, UV lampe, sprejeve, ali bez tendera” [Preparations for the elections have begun: RIK is obtaining ballot boxes, UV lamps, sprays, but without a tender]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 22. 10. 2023. 
  101. ^ а б „Izborni uslovi se pogoršali: Pet opozicionih stranaka uputilo pismo međunarodnim posmatračima izbora” ["Election conditions have worsened": Five opposition parties sent a letter to international election observers]. N1 (на језику: српски). 8. 10. 2023. Приступљено 23. 10. 2023. 
  102. ^ „Milivojević u Markeru: Izborni uslovi za opoziciju sada možda i gori nego pre” [Milivojević in Marker: Election conditions for the opposition may be worse now than before]. Insajder (на језику: српски). 2023-09-29. Приступљено 2023-10-23. 
  103. ^ Miljuš, Stefan (19. 9. 2023). „Ključni izazovi predstojećih izbora u Srbiji: Mediji, funkcionerska kampanja i kontrola birališta” [Key challenges of the upcoming elections in Serbia: Media, campaign of party officials, and polling station control]. Voice of America (на језику: српски). Приступљено 23. 10. 2023. 
  104. ^ „Premijerka Srbije pozvala OEBS na izbore” [The Prime Minister of Serbia invites OSCE to the elections]. Radio Free Europe (на језику: српски). 9. 10. 2023. Приступљено 23. 10. 2023. 
  105. ^ „Ana Brnabić: Opozicija instrumentalizuje OEBS” [Ana Brnabić: The opposition is instrumentalising the OSCE]. Vreme (на језику: српски). 10. 10. 2023. Приступљено 23. 10. 2023. 
  106. ^ „Brnabić: Opozicija želi da stvori percepciju da nema okvira za slobodne i demokratske izbore” [Brnabić: The opposition wants to create the perception that there is no framework for free and democratic elections]. N1 (на језику: српски). 15. 10. 2023. Приступљено 23. 10. 2023. 
  107. ^ „Brnabić: Sprovedeno 79 osto preporuka ODIHR-a, postoje uslovi za demokratske izbore” [Brnabić: 79 percent of ODIHR's recommendations have been implemented, conditions exist for democratic elections]. 021.rs (на језику: српски). 10. 10. 2023. Приступљено 23. 10. 2023. 
  108. ^ а б „Srbija i "demokratski izbori": Koliko je istinita tvrdnja Ane Brnabić o ispunjenju uslova OEBS-a?” [Serbia and "democratic elections": How true is Ana Brnabić's claim about fulfilling OSCE requirements?]. 021.rs (на језику: српски). 11. 10. 2023. Приступљено 23. 10. 2023. 
  109. ^ Nešić, Nenad (18. 10. 2023). „Tajno glasanje u Srbiji ne postoji: Šta je o ambijentu pred izbore rečeno OEBS-u” ["Secret voting does not exist in Serbia": What was told to OSCE about the environment before the elections]. N1 (на језику: српски). Приступљено 23. 10. 2023. 
  110. ^ „ODIHR: Za izbore u Srbiji misija u punom kapacitetu, 30 dugoročnih posmatrača i 250 na dan izbora” [ODIHR: For the elections in Serbia, the mission is at full capacity, 30 long-term observers and 250 on election day]. N1 (на језику: српски). 26. 10. 2023. Приступљено 26. 10. 2023. 
  111. ^ „KOMS prati izbore – koliko, kada i na koji način se stranke obraćaju mladima” [KOMS to monitor the elections – how much, when and in what way the parties address the youth]. N1 (на језику: српски). 16. 11. 2023. Приступљено 16. 11. 2023. 
  112. ^ Radišić, Nikola (21. 11. 2023). „Delegacija Saveta Evrope posmatrač na izborima u Srbiji” [The delegation of the Council of Europe will observe the elections in Serbia]. N1 (на језику: српски). Приступљено 21. 11. 2023. 
  113. ^ „Zabrana funkcionerske kampanje se produžava na mesec dana” [The campaign of party officials ban is extended for one month]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 25. 10. 2023. Приступљено 26. 10. 2023. 
  114. ^ „Usvojeni medijski zakoni: Telekom će moći da osniva medije” [Adopted media laws: Telekom will be able to establish media]. N1 (на језику: српски). 26. 10. 2023. Приступљено 26. 10. 2023. 
  115. ^ „Imenovan Nadzorni odbor za izbornu kampanju” [Appointed Supervisory Board for the election campaign]. B92 (на језику: српски). 26. 10. 2023. Приступљено 29. 10. 2023. 
  116. ^ „Skupština Srbije formirala Nadzorni odbor za izbornu kampanju” [The Assembly of Serbia formed the Supervisory Board for the Election Campaign]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 13. 11. 2023. Приступљено 13. 11. 2023. 
  117. ^ „OEBS: Prosledili smo zahtev Prištini, nadamo se da ćemo prikupljati glasove kao ranije” [OSCE: We forwarded the request to Pristina, we hope to collect votes as before]. Tanjug (на језику: српски). 15. 11. 2023. Приступљено 16. 11. 2023. 
  118. ^ „Kurti: Srpski izbori na Kosovu mogući samo uz poseban dogovor” [Kurti: Serbian elections in Kosovo are only possible with a special agreement]. Radio Free Europe (на језику: српски). 19. 11. 2023. Приступљено 20. 11. 2023. 
  119. ^ „RIK: Birači sa Kosova moći će da glasaju u Vranju, Kuršumliji, Raškoj i Tutinu” [RIK: Voters from Kosovo will be able to vote in Vranje, Kuršumlija, Raška and Tutin]. N1 (на језику: српски). 23. 11. 2023. Приступљено 23. 11. 2023. 
  120. ^ „EU smatra da odluka Kosova da ne dozvoli glasanje nije u skladu s dijalogom” [The EU considers that Kosovo's decision not to allow voting is not in accordance with the dialogue]. N1 (на језику: српски). 29. 11. 2023. Приступљено 29. 11. 2023. 
  121. ^ а б Kovačević, Miladin (2022). Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije [Elections for deputies of the National Assembly of the Republic of Serbia] (PDF) (на језику: српски). Belgrade: Republički zavod za statistiku. стр. 7. ISBN 978-86-6161-221-3. Приступљено 14. 12. 2022. 
  122. ^ „RIK objavio konačne rezultate parlamentarnih izbora” [RIK publishes final results of the parliamentary elections]. N1 (на језику: српски). 5. 7. 2022. Приступљено 14. 10. 2023. 
  123. ^ „Kamberi će biti poslanik u Skupštini Srbije” [Kamberi will be a deputy in the National Assembly]. N1 (на језику: српски). 28. 4. 2022. Приступљено 14. 10. 2023. 
  124. ^ „Albancima mesto u Skupštini Srbije, kažu prvi rezultati ponovljenih izbora u Velikom Trnovcu” [Albanians get a seat in the Serbian Parliament, according to the first results of repeated elections in Veliki Trnovac]. Radio Free Europe (на језику: српски). 1. 7. 2022. Приступљено 14. 10. 2023. 
  125. ^ „Srbija dobila novi saziv parlamenta” [Serbia receives a new convocation of the parliament]. Radio Free Europe (на језику: српски). 1. 8. 2022. Приступљено 4. 6. 2023. 
  126. ^ Janković, Marija (1. 8. 2022). „Ko je ko u Skupštini Srbije” [Who is who in the Serbian Parliament]. BBC News (на језику: српски). Приступљено 4. 6. 2023. 
  127. ^ „Vladimir Orlić izabran za predsednika Narodne skupštine Srbije” [Vladimir Orlić has been elected as the president of the National Assembly of Serbia]. Radio Free Europe (на језику: српски). 3. 8. 2022. Приступљено 14. 10. 2023. 
  128. ^ Radovanović, Vojin (23. 8. 2022). „Preminuo Božidar Delić, potpredsednik Skupštine i bivši komandat 549. motorizovane brigade” [Božidar Delić, vice president of the Assembly and former commander of the 549th Motorized Brigade, passed away]. Danas (на језику: српски). Приступљено 14. 10. 2023. 
  129. ^ „Vojislav Mihailović izabran za potpredsednika Narodne skupštine” [Vojislav Mihailović has been elected vice-president of the National Assembly]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 10. 11. 2022. Приступљено 14. 10. 2023. 
  130. ^ „Ko je ko u Skupštini Srbije” [Who is who in the Parliament]. BBC News (на језику: српски). 1. 8. 2022. Приступљено 14. 10. 2023. 
  131. ^ „Evropski regioni – Vojvodina, Sandžak, Preševska dolina” [European Regions – Vojvodina, Sandžak, Preševo Valley]. Otvoreni Parlament (на језику: српски). Приступљено 14. 10. 2023. 
  132. ^ „Počela prva i najverovatnije poslednja sednica ovog saziva Skupštine Srbije: Na dnevnom redu 60 tačaka” [The first and probably the last session of this convocation of the Serbian Parliament has begun: 60 items on the agenda]. Danas (на језику: српски). 23. 10. 2023. Приступљено 26. 10. 2023. 
  133. ^ „Završena sednica Skupštine Srbije, usvojeno svih 60 predloga, sledi raspisivanje izbora” [The session of the National Assembly of Serbia has ended, all 60 proposals have been adopted, and the announcement of elections will follow]. Danas (на језику: српски). 26. 10. 2023. Приступљено 26. 10. 2023. 
  134. ^ „Dimitrijević (RIK): Od danas prijem izbornih lista, podnose se do 26. novembra” [Dimitrijević (RIK): From today electoral lists will be accepted, they must be submitted by 26 November]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 2. 11. 2023. Приступљено 2. 11. 2023. 
  135. ^ „RIK: Zaključenje biračkog spiska 1. decembra, do tada moguće promene” [RIK: Closing of the voter list on 1 December, changes possible until then]. Tanjug (на језику: српски). 27. 11. 2023. Приступљено 27. 11. 2023. 
  136. ^ „Ko je sve na listama za poslanike republičke skupštine” [Who is on the lists for representatives of the republican assembly]. BBC News (на језику: српски). 14. 11. 2023. Приступљено 26. 11. 2023. 
  137. ^ „Odbijena lista Pavla Bihalija: Nije ni upisan u birački spisak” [The list of Pavle Bihali has been rejected: He is not even on the voter's list]. N1 (на језику: српски). 28. 11. 2023. Приступљено 28. 11. 2023. 
  138. ^ „RIK odbila da proglasi listu "Dosta! Evropski put" [RIK refused to proclaim the "Enough! European Way" list]. N1 (на језику: српски). 28. 11. 2023. Приступљено 28. 11. 2023. 
  139. ^ Luković, Danijela (26. 11. 2023). „MARGINALCI HOĆE U POLITIKU, AKO MOŽE "OBILAZNICOM" Jedan sa "vojskom" juriša na Beograd, drugi je preko noći postao Bunjevac” [MARGINAL PEOPLE WANT TO GET INTO POLITICS, IF THEY CAN THROUGH A "SHORTCUT" One with an "army" storms Belgrade, and the other overnight became a Bunjevac]. Blic (на језику: српски). Приступљено 28. 11. 2023. 
  140. ^ „RIK proglasio listu Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane” [RIK announced the list of Aleksandar Vučić – Serbia Must Not Stop]. Danas (на језику: српски). 3. 11. 2023. Приступљено 3. 11. 2023. 
  141. ^ „RIK proglasio izbornu listu Socijalističke partije Srbije” [RIK confirms the Socialist Party of Serbia electoral list]. N1 (на језику: српски). 4. 11. 2023. Приступљено 4. 11. 2023. 
  142. ^ „Proglašena izborna lista "Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka" [Electoral list "Dr Vojislav Šešelj – Serbian Radical Party" proclaimed]. Insajder (на језику: српски). 4. 11. 2023. Приступљено 4. 11. 2023. 
  143. ^ „RIK proglasio listu stranke Zavetnici i pokreta Dveri”. Nova.rs (на језику: српски). 2023-11-05. Приступљено 2023-11-05. 
  144. ^ „RIK proglasio listu "Dr Miloš Jovanović - NADA za Srbiju" [RIK proclaimed the "Dr Miloš Jovanović - NADA for Serbia" electoral list]. NOVA portal (на језику: српски). 7. 11. 2023. Приступљено 7. 11. 2023. 
  145. ^ Čolić, Leposava (8. 11. 2023). „Potvrđena lista SVM” [SVM electoral list confirmed]. FoNet portal (на језику: српски). Приступљено 8. 11. 2023. 
  146. ^ „RIK proglasio izbornu listu "Srbija protiv nasilja" [RIK proclaimed the "Serbia Against Violence" electoral list]. N1 (на језику: српски). 9. 11. 2023. Приступљено 9. 11. 2023. 
  147. ^ „RIK proglasio izbornu listu Usamea Zukorlića i Tomislava Žigmanova, sa statusom nacionalne manjine” [RIK proclaimed the electoral list of Usame Zukorlić and Tomislav Žigmanov, with the status of national minority]. N1 (на језику: српски). 10. 11. 2023. Приступљено 10. 11. 2023. 
  148. ^ „RIK proglasio izbornu listu "SDA Sandžaka Dr. Sulejman Ugljanin" [RIK pcolaimed the electoral list "SDA of Sandžak Dr Sulejman Ugljanin"]. B92 (на језику: српски). 15. 11. 2023. Приступљено 15. 11. 2023. 
  149. ^ „RIK: Proglašena izborna lista "Zajedno za budućnost i razvoj - koalicija za mir i toleranciju" [RIK: "Together for the Future and Development - Coalition for Peace and Tolerance" electoral list announced]. N1 (на језику: српски). 18. 11. 2023. Приступљено 18. 11. 2023. 
  150. ^ „RIK proglasio izbornu listu Narodne stranke” [RIK proclaimed the electoral list of the People's Party]. N1 (на језику: српски). 20. 11. 2023. Приступљено 20. 11. 2023. 
  151. ^ „RIK proglasio izbornu listu koalicije DJB - SDS - Otete bebe” [RIK proclaimed the electoral list of the DJB–SDS–Stolen Babies coalition]. Tanjug (на језику: српски). 23. 11. 2023. Приступљено 23. 11. 2023. 
  152. ^ „Proglašena lista "Politička borba Albanaca se nastavlja - Šaip Kamberi" [The list "The Political Battle of the Albanians Continues – Šaip Kamberi" has been proclaimed]. Danas (на језику: српски). 26. 11. 2023. Приступљено 26. 11. 2023. 
  153. ^ а б в „RIK: Proglašene još dve izborne liste, usvojeno vreme glasanja na biračkim mestima u inostranstvu”. N1 (на језику: српски). 27. 11. 2023. Приступљено 27. 11. 2023. 
  154. ^ а б „RIK: Proglašene još dve izborne liste, usvojeno vreme glasanja na biračkim mestima u inostranstvu”. RTV Vranje (на језику: српски). 28. 11. 2023. Приступљено 28. 11. 2023. 
  155. ^ „30. седница РИК-а”. Републичка изборна комисија (на језику: српски). 28. 11. 2023. Приступљено 28. 11. 2023. 
  156. ^ „RIK: Na vanrednim parlamentarnim izborima pravo glasa ima 6.500.666 birača” [RIK: In the extraordinary parliamentary elections, 6,500,666 voters have the right to vote]. N1 (на језику: српски). 15. 12. 2023. Приступљено 15. 12. 2023. 
  157. ^ а б „Cesid objavio gde može da se glasa u inostranstvu: 81 biračko mesto u 35 zemalja širom sveta” [Cesid announced where you can vote abroad: 81 polling stations in 35 countries around the world]. Danas (на језику: српски). 27. 11. 2023. Приступљено 27. 11. 2023. 
  158. ^ „Počelo štampanje glasačkih listića; Dimitrijević: Rekordan broj mesta za glasanje u inostranstvu” [Printing of ballots has begun, Dimitrijević: Record number of places to vote abroad]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). Приступљено 6. 12. 2023. 
  159. ^ а б „RIK: Određeni rokovi za izborne radnje” [RIK: Deadlines for electoral actions have been set]. N1 (на језику: српски). 4. 11. 2023. Приступљено 9. 11. 2023. 
  160. ^ „Резултати избора”. РИК. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]