Ана Брнабић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ана Брнабић
Ana Brnabić.jpg
Ана Брнабић
Биографија
Пуно име Ана Брнабић
Датум рођења (1975-09-28)28. септембар 1975.(41 год.)
Место рођења Београд
СФРЈ
Професија менаџер
Универзитет Универзитет Нортвуд
Политичка
партија
нестраначка личност
Тренутна функција
Функцију обавља од 29. јуна 2017.
Председник Александар Вучић
11. августa 2016. — 29. јуна 2017.
Председник владе Александар Вучић и в.д. Ивица Дачић
Претходник Кори Удовички
Наследник Бранко Ружић

Ана Брнабић (Београд, 28. септембар 1975) је српска политичарка, председница Владе Републике Србије од 29. јуна 2017, претходно министарка државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије.

Бивша потпредседница Управног одбора НАЛЕД-а. Ушла је у Владу Србије као нестраначка личност 2016. године.

Прва је жена на положају Председнице Владе Републике Србије и прва јавно декларисана хомосексуално оријентисана особа у Влади Републике Србије.

Биографија[уреди]

Анин деда са очеве стране је Хрват Антон из Старе Башке, са Крка, а баба је Српкиња из Горобиља код Пожеге, док су јој деда и баба са мајчине стране из Бабушнице. Завршила је Пету београдску гимназију.[1]

Поседује мастер диплому (МБА) са Универзитета Хал из Велике Британије и преко десет година рада са међународним организацијама, страним инвеститорима, локалним самоуправама и јавним сектором у Србији.

У августу 2016. године је именована за министарку државне управе и локалне самоуправе у Влади Србије. Поред овога, председник је Савета за иновационо предузетништво и информационе технологије Владе Србије, као и Републичког савета за националне мањине и потпредседница Републичког савета за реформу јавне управе.

Као чланица Владе Србије, првенствено се посветила бржем системском увођењу електронске управе у Србији, у циљу ефикаснијег рада државне управе и локалне самоуправе, директном подизању квалитета живота грађана Србије, грађењу модерније и транспарентније управе и борби против корупције. Два најзначајнија пројекта, које је реализовала у овом сегменту, током свог мандата су пројекат е-Беба („Бебо, добродошла на свет“) и е-ЗУП (пуна имплементација Закона о општем управном поступку). Пројекат е-Беба обезбеђује да родитељи на једном месту, и то у породилишту, бесплатно и без икаквих додатних докумената пријаве своју новорођенчад, и на адресу пребивалишта добију Извод из матичне књиге рођених и картицу здавственог осигурања. Овај систем од 1. јануара 2017. године функционише у свим породилиштима у Србији. Пројекат е-ЗУП је први пут у Србији повезао базе података шест важних институција и он омогућава локалним самоуправама и грађанима Србије аутоматску размену података из службених евиденција и укида потребу за изводима, уверењима, потврдама и било каквом додатном документацијом, која већ постоји у службеним евиденцијама. Систем се постепено уводи у локалним самоуправама у Србији и цела земља ће почети да га користи до краја 2017. године. Ово ће за грађане Србије значити годишњу уштеду од око 245 милиона динара у таксама, укидање потребе за штампање и размену 6,7 милиона докумената и укупну уштеду од преко 6 милиона сати чекања на шалтерима.

Као председница Савета за иновационо предузетништво и информационе технологије Владе Србије, са осталим члановима Владе је, у свакодневним консултацијама са ИТ идустријом из Србије, старт-ап и иновационим компанијама, развила Акциони план и кренула у његову брзу примену. Неки од резултата су увођење ИТ-а као обавезног предмета у основне школе, подизање квоте за упис студената на техничке факултете широм Србије, јака подршка даљем развоју Научно-технолошког парка (НТП) у Београду, почетак изградње НТП у Новом Саду и изградња Студентског старт-ап центра у Нишу као прва фаза развоја НТП у Нишу. Такође је покренут програм преквалификација и први кандидати заинтересовани да се запосле као програмери јуниори у ИТ сектору завршавају са својим обукама у јулу 2017. године. Покренут је и широк дијалог између Владе, привреде и организација цивилног друштва о стратешким правцима дигитализације Србије.

У склопу борбе против сиве економије, коју је Влада Србије покренула, као министарка државне управе, Ана Брнабић је била задужена за реализацију наградне игре „Узми рачун и победи“, у којој је учествовало преко 40% грађана Србије и која је резултирала у значајно повећаној свести грађана Србије о значају борбе против сиве економије. Данас чак 94% грађана Србије даје пуну подршку Влади у борби против сиве економије, а мали обвезници фискализације, код којих је сива економија најзаступљенија су од јануара до марта 2017. године повећали евидентирање промета преко каса за невероватних 33,84%.

Ана Брнабић је и чланица групе „Нови лидери за Европу“ у оквиру Светског економског форума. Овој групи припадају и Себастијан Курц, министар спољних послова Аустрије, премијери Естоније, Исланда и Малте, као и многе друге угледне личности.

Од Председника Србије, Александра Вучића, 15. јуна добија мандат да састави Владу Србије. Пре именовања у Владу Србије, била је директорка компаније Континентал Винд Србија (Continental Wind Serbia - CWS), где је радила на реализацији инвестиције вредне 300 милиона евра у ветропарк у општини Ковин.

Учествовала је у оснивању и била прва извршна директорка, као и чланица Управног одбора непрофитне фондације Пексим, која стипендира талентоване студенте из Србије и Македоније да заврше своје мастер студије на Кембриџу, уз услов да се након студија врате у своју домовину и помогну њен економски и друштвени развој.

Taкође је члан организације EWB (EAST-WEST BRIDGE), која је уско повезана са Трилатерном комисијом. Организација EWB прикупља стручњаке из целог света и има за циљ да помогне Србији за чланство у Европској унији и да реши различите државне проблеме. Чланство је сада замрзнуто због њеног положаја на месту премијера Србије.

Важну фазу у њеној пословној биографији представља ангажман у различитим америчким консултантским фирмама, које су у Србији реализовале пројекте финансиране од стране Америчке агенције за међународни развој (USAID). Била је заменица директора Пројекта за развој конкурентности Србије, експерт на Програму реформе локалне самоуправе у Србији и виша координаторка Програма за економски развој општина. Активно је учествовала у оснивању Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) 2006. године. Уложила је велики напор у подизање капацитета НАЛЕД-а за заступање интереса пословног сектора, локалних самоуправа и цивилног друштва у Србији. Током тог ангажмана, учествовала је у увођењу концепта локалног економског развоја у Србији и јачању потенцијала општина да унапређују пословни амбијент на локалу, уз активну промоцију инвестиција. Постаје чланица, а потом и председница Управног одбора НАЛЕД-а, који добија статус највеће самосталне приватно-јавне организације, која се залаже за унапређење привредног амбијента у Србији и која је у тесној сарадњи са Владом Републике Србије допринела јачању конкурентности Србије у међународним оквирима и на Дуинг Бизнис листи Светске банке. Добитница је бројних признања за развојне пројекте на којима је радила, промоцију друштвено-одговорног пословања и толеранције.[2]

Председник Србије Александар Вучић именовао је 15. јуна 2017. Брнабићеву за мандатарку за састав нове Владе Србије.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „EKSKLUZIVNO Porodični "rodoslov" Ane Brnabić: Moj deda je Hrvat, ja sam Srpkinja - Nedeljnik”. Nedeljnik. Приступљено 28. 6. 2017. 
  2. „Министар”. www.mduls.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 28. 6. 2017. 

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Кори Удовички
Министар државне управе и локалне самоуправе
Наследник:
Бранко Ружић