Пређи на садржај

Врховни суд Републике Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Врховни суд
Републике Србије
Оснивање9. септембар 1846.
Надлежностосновна надлежност Врховног суда је одлучивање о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова
СједиштеНемањина улица 9, Београд
Начин избораВисоки савет судства бира судије и председника Врховног суда и одлучује о престанку њихове функције
Трајање мандатасудијска функција је стална
Број позиција37
Веб-сајтhttp://www.vk.sud.rs/
Председник Врховног суда
Тренутни судијаЈасмина Васовић
Зграда Врховног суда у Београду

Врховни суд Републике Србије[а] је највиши суд у Србији. Седиште му се налази у Београду.[1]

Надлежност

[уреди | уреди извор]

Врховни суд одлучује о ванредном правном средству изјављеном на одлуку суда Републике Србије и у другим стварима одређеним законом.[2]

Врховни суд одлучује о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд, као и о преношењу надлежности ако постоје законом прописани разлози.[2]

Врховни суд обезбеђује јединствену судску примену права и једнакост странака у судском поступку, разматра примену закона и другог прописа и рад судова, именује судије Уставног суда, даје мишљење о кандидату за председника и судију Врховног суда, доноси Пословник о раду Врховног суда и врши друге надлежности и послове одређене законом.[2]

Председник

[уреди | уреди извор]

На челу Врховног суда се налази председник.

Председника Врховног суда бира Високи савет судства, по прибављеном мишљењу опште седнице Врховног суда, на пет година. Исто лице не може бити поново бирано за председника.[3]

Председник Врховног суда не може бити изабран за председника Високог савета судства.[4] Високи савет судства одлучује о престанку функције председника Врховног суда.[5]

Организација

[уреди | уреди извор]
Судови опште надлежности у Србији (2008)

Судска функција у Врховном суду се врши у оквиру судских већа,[б] судских одељења и Опште седнице Врховног суда. Постоји и Колегијум као саветодавно тело председника. Судска одељења су: Кривично одељење, Грађанско одељење, Одељење за заштиту права на суђење у разумном року и Одељење судске праксе.[6]

Општа седница Врховног суда: усваја начелне правне ставове, разматра примену закона и других прописа и рад судова, именује судије Уставног суда, даје мишљење о кандидату за председника Врховног суда, доноси Пословник о уређењу и раду Врховног суда и врши друге послове одређене законом и пословником. Општа седница разматра и остала питања из делокруга седнице свих судија.

Општу седницу чине председник и судије Врховног суда. За пуноважно одлучивање на Општој седници потребно је учешће већине судија од укупног броја судија. Одлуке се доносе већином гласова присутних судија. Општу седницу сазива председник суда, по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање трећине свих судија. Општом седницом руководи председник Врховног суда.[7]

Списак председника од 1990.

[уреди | уреди извор]
  • Часлав Игњатовић (јули 1990 — мај 1996)
  • Балша Говедарица (мај 1996 — 14. фебруар 2001)
  • Лепосава Карамарковић (15. фебруар 2001 — 22. април 2003)
  • Соња Бркић (21. марта 2003 — 22. април 2004) (ВД за Карамарковића до 22. априла 2003)
  • Јанко Лазаревић (22. април 2004 — 9. марта 2005) (ВД)
  • Вида Петровић-Шкеро (9. март 2005 — 9. марта 2009)
  • Ната Месаровић (9. марта 2009 — 20. фебруар 2013) (ВД до 1. јануара 2010)
  • Драгомир Милојевић (21. фебруар 2013 — ?) (ВД до 31. октобра 2013)

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Раније познат под називом Врховни касациони суд (ВКС) односно Врховни суд Србије (ВСС)
  2. ^ Ако законом није друкчије одређено, Врховни суд о правним средствима одлучује у већу од троје судија.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Закон о уређењу судова, Члан 15.
  2. ^ а б в Закон о уређењу судова, Члан 32.
  3. ^ Амандман XI на Устав Републике Србије (2022)
  4. ^ Амандман XIV на Устав Републике Србије
  5. ^ Амандман XII на Устав Републике Србије
  6. ^ Чланови 4, 5. и 24. Пословника о уређењу и раду Врховног касационог суда („Службени гласник Републике Србије“, број 37/2010, 51/2014)
  7. ^ Чланови 44, 46. и 47. Закона о уређењу судова

Литература

[уреди | уреди извор]