Манастири Епархије тимочке — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Нема описа измене
м FifthMILlenniumBot је преместио страницу Манастири Епархије зајечарске на Манастири Епархије тимочке без остављања преусмерења
(нема разлике)

Верзија на датум 5. септембар 2016. у 17:58

Манастири Епархије зајечарске

Манастири Епархије зајечарске су део богате баштине Српског народа Јужне и источне Србији која се судбински везала за духовну, културну и просветну делатност и национално биће српског становништва ових области. Делећи судбину народа који их је градио, манастири изграђени на простору Јужне и источне Србије некада су се уздизали до божански лепог, или, пак, били рушени и спаљаивани, од бројних освајача овог дела Балкана. Њихови сачувани остаци и даље зраче божанском светлошћу која је окупљала народ да слави Бога и скупља снагу да опстане и манастире обнови, и тако у круг.

Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим манастирима једнако важан за обнову порушених и изградњу нових на простору Јужне и источне Србије.

Значај

Споменичко наслеђе са простора Јужне и источне Србије заузима значајно место у културној ризници Србије и Балкана. На територији која је у надлежности Епархије зајечарске и Завода за заштиту споменика културе Ниш налази се укупно ? општина.

Списак манастира

Списак манастира Епархије зајечарске
Слика Назив манастира Локација Подигнут Напомена
Буково Буково 13. век
Вратна Вратна 14. век
Грлиште Грлиште 14. век.
Јеременчић Озрен 1392.
Короглаш Милошево 15. век
Крепичевац Крепичевац 15. век
Лапушња Јабланица 15. век.
Лозница Криви Вир 14. или 15. век
Манастирица Манастирица 14. век
Свете Тројице Горња Каманица 1457.
Суводол Селачка 14. век