Пређи на садржај

Јабланица (Бољевац)

Координате: 43° 50′ 02″ С; 21° 51′ 31″ И / 43.834° С; 21.858666° И / 43.834; 21.858666
С Википедије, слободне енциклопедије
Јабланица
Поглед на Јабланицу, са Ртња
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаБољевац
Становништво
 — 2011.435
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 02″ С; 21° 51′ 31″ И / 43.834° С; 21.858666° И / 43.834; 21.858666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина329 m
Јабланица на карти Србије
Јабланица
Јабланица
Јабланица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број030
Регистарска ознакаZA

Јабланица је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу које налази се на 4 km од магистралног пута Параћин-Зајечар, а 14 km од општинског центра Бољевац. Атар села простире се на површини од 3901 хектара од којих је 1375 хектара обрадиве површине. Према попису из 2002. било је 435 становника (према попису из 1991. било је 541 становника). У његовој близини налази се манастир Епархије тимочке Српске православне цркве Крепичевац.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Јабланица живи 392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 53,4 година (52,4 код мушкараца и 54,4 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.164
1953. 1.161
1961. 1.086
1971. 900
1981. 750
1991. 541 532
2002. 435 457
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
429 98,62%
Немци
  
1 0,22%
Муслимани
  
1 0,22%
Македонци
  
1 0,22%
Албанци
  
1 0,22%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Историја

[уреди | уреди извор]

Село Јабланица подигли су досељеници Срба са Косова у подножју планинских масива Јужног Кучаја, на обали Црног Тимока крај токова Радованске реке. Главе породице досељеника биле су два стасита брата. Један од њих је звао се Јаблан по коме је село добило име који и данас носи. Према легенди, село Јабланица добило је име по многим Јабланима у атару села којих више нема.

У Јабланици тренутно живи око 120 домаћинстава са 320 становника. Од тог броја, 150 су пензионери.

Домаћинства се баве пољопривредом. Највише се гаји кукуруз и пшеница. Повртарство и воћарство је мање заступљено. Некада је сточарство било веома је развијено али је сада у константном опадању. Кроз атар села протичу четири реке па постоје услови за природно наводњавање где мештани преграђивањем наводе воду на својим њивама.

Село се снабдева пијаћом водом са извора Грозничевац који је удаљен око 3 km. У самом селу постоји и више природних извора.

Значајни објекти

[уреди | уреди извор]

У селу постоји Дом културе, Основна школа саграђена је 1870. године, здравствена амбуланта, ветеринарски пункт, зграда бивше задруге основане 1899. године, манастир Крепичевац који потиче из 16. века и остаци цркве Градиште.

Зграда Основна школа од 15. маја 1980. године под заштитом је Закона јер представља културно добро прве категорије.

Манастир Крепичевац налази се северно од села Јабланице у пределу Радованске реке и од села је удаљен 7 km. Слава манастира је 28. августа, Велика Госпојина када велики број људи посећује ову светињу.

Дан месне заједнице Јабланице је 12. јула на Петровдан.

Положај села дозволио је мештанима изградњу воденица,вуновлачара и стругара на води. У селу постоји изграђени рибњак на Радованској реци. Постоји и могућност изградње хидроцентрале.

Реке су богате пастрмком и другом речном рибом па се пружа могућност спортског риболова љубитељима овог спорта.

Поднебље овог краја је такво да омогућава размножавање великог броја дивљачи. Најзаступљеније су дивље свиње,јеленска и срнећа дивљач. У селу постоји Ловачка секција која ради у склопу Ловачког удружења Бољевац. Ловачко удружење Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јул 2017)

Постоји могућност организовања ловног и сеоског туризма.[4]

Културни живот

[уреди | уреди извор]

Фолклорна секција броји око 40 чланова разних узраста који постижу завидне резултате на такмичењима како у нашој земљи тако и у иностранству. Фудбалски Клуб „Полет” постоји већ 60 година. Такмиче се у општинској лиги фудбала. Такође постоји и стрељачко удружење које има дугу традицију и преноси се на млађе генерације.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Општина Бољевац

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]