Август II Јаки — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 25: Ред 25:
'''Август -{II}- Јаки''' ({{јез-нем|August II der Starke}}, {{јез-пољ|August II Mocny}}; [[Дрезден]], [[12. мај]] [[1670]] — [[Варшава]], [[1. фебруар]] [[1733]]) био је [[Кнежевина Саксонија|саксонски кнез]] '''Фридрих Август -{I}-''' (1694-1733) и краљ [[краљевство Пољска|Пољске]] и [[велика кнежевина Литванија|велики кнез Литваније]] као '''Август -{II}-''' (1697-1704, 1709-1733). Потекао је од албертинске линије [[Династија Ветин|династије Ветин]] која је владала Саксонском кнежевином.
'''Август -{II}- Јаки''' ({{јез-нем|August II der Starke}}, {{јез-пољ|August II Mocny}}; [[Дрезден]], [[12. мај]] [[1670]] — [[Варшава]], [[1. фебруар]] [[1733]]) био је [[Кнежевина Саксонија|саксонски кнез]] '''Фридрих Август -{I}-''' (1694-1733) и краљ [[краљевство Пољска|Пољске]] и [[велика кнежевина Литванија|велики кнез Литваније]] као '''Август -{II}-''' (1697-1704, 1709-1733). Потекао је од албертинске линије [[Династија Ветин|династије Ветин]] која је владала Саксонском кнежевином.


Надимак ''Јаки'' добио је због велике физичке снаге. Звали су га и „Саксонски Херкулес“ јер је голим рукама могао да ломи коњске потковице.<ref name="sitwell">{{cite book|last=Sitwell|first=Sacheverell|title=The Hunters and the Hunted|publisher=Macmillan|year=1947|pages=60}}</ref>
Надимак ''Јаки'' добио је због велике физичке снаге. Звали су га и „Саксонски Херкулес“ јер је голим рукама могао да ломи коњске потковице.<ref name="sitwell">{{Cite book|last=Sitwell|first=Sacheverell|title=The Hunters and the Hunted|publisher=Macmillan|year=1947|pages=60}}</ref>


Као кнез-изборник Саксоније запамћен је по склоности уметности и архитектури. Привукао је многе уметнике на свој двор и претворио Дрезден у европски културни центар. Сакупио је велику колекцију уметничких дела и градио барокне палате у Дрездену и Варшави.
Као кнез-изборник Саксоније запамћен је по склоности уметности и архитектури. Привукао је многе уметнике на свој двор и претворио Дрезден у европски културни центар. Сакупио је велику колекцију уметничких дела и градио барокне палате у Дрездену и Варшави.
Ред 81: Ред 81:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Sitwell|first=Sacheverell|title=The Hunters and the Hunted|publisher=Macmillan|year=1947|pages=60}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 4. март 2017. у 07:53

Август II Јаки
Август II Јаки
Лични подаци
Датум рођења(1670-05-12)12. мај 1670.
Место рођењаДрезден,
Датум смрти1. фебруар 1733.(1733-02-01) (62 год.)
Место смртиВаршава,
Породица
СупружникChristiane Eberhardine of Brandenburg-Bayreuth
ПотомствоАвгуст III од Пољске, Мориц Саксонски, Johann GeorgChevalier de Saxe, Frederick Augustus Rutowsky, Maria Anna Katharina Rutowska, Anna Karolina Orzelska, Friederike Alexandrine Moszyńska
РодитељиЈохан Георг III, изборник Саксоније
Anna Sophie of Denmark
ДинастијаВетин
Краљ Пољске
ПретходникЈан Собјески
НаследникСтанислав Лешћински

Август II Јаки (нем. August II der Starke, пољ. August II Mocny; Дрезден, 12. мај 1670Варшава, 1. фебруар 1733) био је саксонски кнез Фридрих Август I (1694-1733) и краљ Пољске и велики кнез Литваније као Август II (1697-1704, 1709-1733). Потекао је од албертинске линије династије Ветин која је владала Саксонском кнежевином.

Надимак Јаки добио је због велике физичке снаге. Звали су га и „Саксонски Херкулес“ јер је голим рукама могао да ломи коњске потковице.[1]

Као кнез-изборник Саксоније запамћен је по склоности уметности и архитектури. Привукао је многе уметнике на свој двор и претворио Дрезден у европски културни центар. Сакупио је велику колекцију уметничких дела и градио барокне палате у Дрездену и Варшави.

Као краљ Пољске, увукао је своју земљу у Велики северни рат. Сматра се да је тиме ослабио Пољско-литванску унију и омогућио јачање Русије.

Његов незаконити син био је Мориц Саксонски.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Кристијан I, изборник Саксоније (1560–1591)
 
 
 
 
 
 
 
8. Јохан Георг I, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Sophie of Brandenburg (1568–1622)
 
 
 
 
 
 
 
4. Јохан Георг II, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Алберт Фридрих, војвода Пруске
 
 
 
 
 
 
 
9. Magdalene Sibylle of Prussia (1586–1659)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Marie Eleonore of Cleves (1550–1608)
 
 
 
 
 
 
 
2. Јохан Георг III, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Јохан Георг, Elector of Brandenburg (1525–1598)
 
 
 
 
 
 
 
10. Christian, Margrave of Brandenburg-Bayreuth (1581–1655)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Elisabeth of Anhalt-Zerbst (1563–1607)
 
 
 
 
 
 
 
5. Magdalene Sibylle of Brandenburg-Bayreuth (1612–1687)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Алберт Фридрих, војвода Пруске (= 18)
 
 
 
 
 
 
 
11. Marie of Prussia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Marie Eleonore of Cleves (1550–1608) (= 19)
 
 
 
 
 
 
 
1. Август II Јаки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фредерик II Дански (1534–1588)
 
 
 
 
 
 
 
12. Кристијан IV Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Софија Мекленбуршка (1557–1631)
 
 
 
 
 
 
 
6. Фредерик III Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Joachim Friedrich, Elector of Brandenburg (1546–1608)
 
 
 
 
 
 
 
13. Anne Catherine of Brandenburg (1575–1612)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Catherine of Brandenburg-Küstrin (1549–1602)
 
 
 
 
 
 
 
3. Anna Sophie of Denmark
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Wilhelm, Duke of Brunswick-Lüneburg (1535–1592)
 
 
 
 
 
 
 
14. Георг, војвода од Брауншвајг-Линебурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Dorothea of Denmark (1549–1617)
 
 
 
 
 
 
 
7. Sophie Amalie of Brunswick-Lüneburg (1628–1685)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Лудвиг V од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
15. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt (1601–1659)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Magdalena von Brandenburg
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ Sitwell, Sacheverell (1947). The Hunters and the Hunted. Macmillan. стр. 60. 

Литература

  • Sitwell, Sacheverell (1947). The Hunters and the Hunted. Macmillan. стр. 60. 

Спољашње везе