Социјалдемократска партија Немачке

Социјалдемократска партија Немачке Sozialdemokratische Partei Deutschlands
Мартин Шулц, председник партије од марта 2017.
Вођа	Мартин Шулц
Генерални секретар	Ларс Клингбеил
Основана	1875.
Седиште	Берлин Немачка
Омладински огранак	Јусос
Број чланова (2015)	445.534
Идеологија	Социјалдемократија, Трећи пут, Европеизам.
Политичка позиција	Леви центар
Европско чланство	Партија европског социјализма
Међународно чланство	Прогресистичка алијанса и Социјалистичка интернационала
Група Европског парламента	Прогресистичка алијанса социјалиста и демократа
Боје	црвена
Бундестаг	153 / 709
Европски парламент	27 / 96
Веб-сајт
http://www.spd.de/

Социјалдемократска партија Немачке (СПД) (Sozialdemokratische Partei Deutschlands (SPD)) је друга најстарија политичка партија у Немачкој и једна од највећих у свету, која је свој 140. рођендан прославила 2003. године. Веома блиска са радничким покретима и синдикатима, СПД се сврстава у групу социјалдемократских партија лево од центра.

СПД је чланица Социјалистичке Интернационале.

Чланови партије млађи од 35 година су организовани у омладинској подорганизацији Јусосу.

Тренутни председник партије је Мартин Шулц од марта 2017. године .

Деловање

Основана је године 1863. и њена оригинална платформа је било залагање за социјализам. Иако ју је за време Другог Рајха забрањивао канцелар Ото фон Бизмарк, њени чланови су били бирани у Рајхстаг и Бисмарцк је, како би сузбио њихов утицај, донео низ реформи којима је по први пут у историји уведен модерни систем пензионерског и социјалног осигурања. Године 1912. СПД се наметнула као најјача странка у Рајхстагу. Упркос револуционарној реторици, СПД је с временом постала део естаблишмента те је подржала царску владу приликом уласка у Први светски рат. Након пораза Немачке у рату, челници СПД-а су предводили збацивање монархије и успостављање Вајмарске републике, али су се такође и крваво обрачунали са својим друговима који су прихватили комунизам.

СПД, која је револуционарни социјализам у потпуности заменила реформском социјалдемократијом, свој програм није била у стању провести због оштрих одредби Версајског мировног споразума, велике економске кризе и политичке нестабилности која је завршена доласком нациста на власт. Нова влада је године 1933. забранила рад СПД.

Након Другог светског рата, СПД је обновљена у делу Немачке под доминацијом западних савезника, док су њени чланови у источном делу под совјетском доминацијом присилно уједињени у с комунистима у владајућу Јединствену социјалистичку партију Немачке.

На западу је СПД била у опозицији све док године 1966. није с владајућим демохришћанима ушла у велику коалицију. Захваљујући популарном Вилију Бранту је године 1969. освојила власт те је задржала све до године 1982. када су их њихови савезници из центристичке ФДП одбацили у корист ЦДУ.

СПД је у другој половини 1990-их под вођством Герхарда Шредера одбацила класични социјалдемократски програм у корист неолибералног Трећег пута те године 1998. заједно са Зеленима преузела власт од ЦДУ. Под влашћу СПД Немачка је забележила економску стагнацију, пораст незапослености те јачање екстремних странака с лева и десна. Због свега тога су године 2005. расписани ванредни избори, пре којих се лева фракција странке одметнула и заједно с бившим комунистима из ДДР-а створила Левицу. Након избора су СПД и ЦДУ договорили стварање велике коалиције на челу с Ангелом Меркел из ЦДУ.

На изборима 2009. СПД губи огроман број гласова и са 23,0% доживљује најгори резултат у својој историји. Након тога прелази у опозицију, док нову власт формирају ЦДУ и либерали.

На изборима 2013. под вођством Пера Штајнбрика побољшава резултат са 25,7% гласова и улази поновно у велику коалицију са демохришћанима.

Литература

• Merkel, Wolfgang (2008). Social Democracy in Power: the capacity to reform. London: Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-43820-9. 

Спољашње везе

• Социјалдемократска партија Немачке