Архимандрит Филарет (Гранић) — разлика између измена
м Разне исправке |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 36: | Ред 36: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Биографија|Историја}} |
{{портал|Биографија|Историја}} |
||
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=117, Биографија на сајту САНУ] |
* [https://web.archive.org/web/20160305011559/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=117, Биографија на сајту САНУ] |
||
{{DEFAULTSORT:Гранић, Филарет}} |
{{DEFAULTSORT:Гранић, Филарет}} |
Верзија на датум 6. октобар 2018. у 18:21
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Филарет Гранић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. септембар 1883. |
Место рођења | Велика Кикинда, Аустроугарска |
Датум смрти | 3. фебруар 1948.64 год.) ( |
Место смрти | Београд, ФНРЈ |
Филарет Гранић (Велика Кикинда, 13. септембар 1883 — Београд, 3. фебруар 1948) је био српски византолог и теолог, архимандрит.
Биографија
Рођен је у Великој Кикинди као Бранко Гранић 13. септембра (1. септембра по јулијанском календару) 1883. Гимназију је завршио у Новом Саду а студирао је у Бечу и Минхену код познатог византолога Карла Крумбахера где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.
Научну каријеру је започео у Скопљу 1922. као доцент на Филозофском факултету, где је 1926. изабран за ванредног професора византологије. 1929. прелази на Богословски факултет у Београду где је постављен на катедру за Патрологију, а од 1936, као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од 1932. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са Георгијем Острогорским. 1935. је изабран за дописног, а 1940. за редовног члана Српске академије наука.
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у Византији и средњовековној Србији. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту САНУ.
Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.
Литература
текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, pp. 27-41.
Спољашње везе