Милослав Самарџић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 29: Ред 29:


== Контроверзе ==
== Контроверзе ==
Милослав Самарџић заговара [[историјски ревизионизам|ревизионистичку]] интерпретацију историјских догађаја који се тичу Другог светског рата у Југославији. Статус „контроверзног” аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући [[маргинална теорија|маргиналним]] тезама, попут оне да су четници победили у [[битка на Неретви|бици на Неретви]] и да [[Никола Калабић]] није помогао [[Одељење за заштиту народа|Озни]] у хватању [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]].
Милослав Самарџић заговара [[историјски ревизионизам|ревизионистичку]] интерпретацију историјских догађаја који се тичу Другог светског рата у Југославији. Статус „контроверзног” аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући [[маргинална теорија|маргиналним]] тезама, попут оне да су четници победили у [[битка на Неретви|бици на Неретви]] и да [[Никола Калабић]] није помогао [[Одељење за заштиту народа|Озни]] у хватању [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]].Sto je naravno tacno samo lose obavesteni i pristalice komunisticko jevrejske propagande ce to osporavati. Jedan jedini Dragoljub Draza Mihailovic je bio pravi borac za sloobodu srpskog narodapod ugnjetavanjem nemacko narcisticke ciyme''''''Подебљан текст'''''<ref>Искошен текст</ref>'''''


== Библиографија ==
== Библиографија ==

Верзија на датум 22. децембар 2018. у 20:52

Милослав Самарџић
Интервју у редакцији „Вечерњих новости”, 2009.
Лични подаци
Датум рођења(1963-11-22)22. новембар 1963.(60 год.)
Место рођењаАлександровац, СФР Југославија

Милослав Самарџић (Александровац, 22. новембар 1963) српски је књижевник и власник часописа Погледи.

Биографија

Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровцу, где је завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио је новинарску школу „Вечерњих новости”, у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У „Погледе”, тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. „Новости“ напушта 1986, због необјављених критичких текстова према тадашњем режиму. Крајем 1985. у „Погледима” постаје уредник рубрике „Универзитет”, а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка листа, 2005. године.

Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета генерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра.

Члан је Удружења књижевника Србије.

Живи и ради у Крагујевцу. Ожењен је, има млађу ћерку Наталију и старијег сина Николу. [1]

Контроверзе

Милослав Самарџић заговара ревизионистичку интерпретацију историјских догађаја који се тичу Другог светског рата у Југославији. Статус „контроверзног” аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући маргиналним тезама, попут оне да су четници победили у бици на Неретви и да Никола Калабић није помогао Озни у хватању Драгољуба Михаиловића.Sto je naravno tacno samo lose obavesteni i pristalice komunisticko jevrejske propagande ce to osporavati. Jedan jedini Dragoljub Draza Mihailovic je bio pravi borac za sloobodu srpskog narodapod ugnjetavanjem nemacko narcisticke ciyme'Подебљан текст[2]

Библиографија

Објавио је следећа дела:

  • Ђаци на Голом отоку (1989),
  • Краљ је наш (1992),
  • Две Србије (1993),
  • Тајне Вукове реформе (1995. и 1997),
  • Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета (прво издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања 2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007, пети 2010; ова књига је објављена и у меком повезу, мањег обима и формата, у 16 томова),
  • Забрањени очеви у исповестима своје деце (прво издање 1998, друго допуњено 2003),
  • Истина о Калабићу (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и допуњено 2007),
  • Борбе четника против Немаца и усташа (1941—1945), књиге 1– 2, (2006),
  • Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)“,
  • Борачи крш, роман (2007).
  • Војвода Ђујић и Динарска четничка дивизија (2009),
  • Ђенерал Дража – војвода Ђујић, ратна преписка (2009),
  • Фалсификати комунистичке историје (2010),
  • Крвави Васкрс 1944, савезничка бомбардовања српских градова (2011),
  • Срби против Вермахта – непозната немачка документа (2011),
  • Разговори са равногорцима (први том 2011, други 2012),
  • “Прави и лажни Калабић – са налазом судског вештака (2012).

Приређивач је албума четничких фотографија које је јавност први пут видела:

  • Албум српских четника генерала Драже Михаиловића у 1.000 слика (први том 1998, други 2000, трећи 2002, четврти 2012),
  • Албум ђенерала Драже (2008),
  • Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде (2009),
  • Спашавање савезничких пилота (2009),
  • Албум Динарске четничке дивизије у 1.000 слика (2012).[1]

Документарне ТВ серије

Референце