Википедија:Трг/Википолитика

Предлог ревизије Википолитике на основу којих правила и смерница се бришу чланци

Поздрав.

Приметио сам да поједини чланци остају иако је убедљива већина корисника на гласању од преко 20 корисника који су ”гласали” против останка чланка (око 70% гласова за брисање).

С обзиром на све већи број активних корисника на Википедији на српском језику, као и у складу са доктрином на ен.вики по којој се чланци бришу искључиво консензусом, односно на основу аргумената који се подударају са правилима, смерницама на ен, односно ср.вики, предлажем да се усвоји један од следећих предлога:

1. Да администратори одлучују о томе који чланак ће бити обрисан, а који не на искључиво основу изложених аргумената за брисање, спајање, преусмерење, останак чланка и сл.
2. Да администратори размотре аргументацију која је заснована на правилима и смерницама Википедије на српском језику, у случају да проценат корисника који су искључиво аргументовано гласали за брисање, односно останак чланка надмашује 50.00%.

Будите слободни да размотрите додатне идеје поводом измене Википолитике, а у вези правила и смерница о гласању за брисање чланака на Википедији на српском језику.

Хвала.

dr Vs⁶₅⁰⁷ 00:50, 1. фебруар 2019. (CET)

Допуна на Предлог:

1. Сваки чланак ће добити посебну страницу у подтеми Чланака за брисање и биће супституисан на основни чланак у виду шаблона. То помаже прегледности нових чланака предложених за брисање. У случају да чланак испуњава неки од критеријума за брзо брисање, администратори могу по скраћеној процедури обрисати чланак.
2. У случају да не постоји консензус око расправе о брисању чланака, чланци ће бити означени са ”Не постоји консензус”, и поново ће бити уврштени на расправу док се не постигне консензус. Уколико након више од три поновљене расправе, чланци остану под ознаком да не постоји консензус, такви чланци ће остати и на страници за разговор таквих чланака писаће линк ка расправи и натпис ”на расправи није било консензуса” или сл. натпис.
3. Предлажем да се ово убудуће не посматра као ”гласање”, јер Википедија није демократија, већ као расправа заснована на аргументацији и по правилима и смерницама Википедије на српском језику. То је доктрина већег пројекта, са много више активних учесника, али мислим да можда можемо да побољшамо механизме на основу којих одлучујемо о томе да ли чланци остају или не.

dr Vs⁶₅⁰⁷ 01:00, 1. фебруар 2019. (CET)

Против сам овога јер се заправо све своди да неко треба да пресјече како ће бити. Не знам како је то другачије од садашњег пресјецања гдје само то радимо процентима? И зашто би препуштали админима да одлучују о спорним чланцима када је очигледно да и они на гласањима немају ништа боље аргументе од других? Предлог је укратко фаворизовање админа на уређивачком пољу што се не смије радити (њихове напредне функције нису везане за уређивање). Опет је ту питање шта ако један админ каже да је нечији аргумент добар, а други каже да није? Да ли онда жријеб примјењујемо? Укратко, ово је све губљење времена. Више-мање на гласањима доста тога штима осим код ликова из ријалитија и сада јутјубера тј. генерално свих ликова којима медији дају значај а биографија им је заправо празна. Ко умије треба да покуша написати предлог значаја у вези са тим лицима па да видимо гдје смо, а не да измишљамо нека нова гласања и механизме. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:16, 1. фебруар 2019. (CET) с. р.

Хм, мислим да би могли да поставимо рецимо да ако неко жели да да свој глас, он треба да остави аргумент по неком од правила, рецимо о значају и да цитира правило. Да такви гласови имају на тежини, и мислим да би чланке о ријалити особама и јутјуберима могли да обришемо, уз спуштање границе консензуса са 75% на 60% или академских 51%, тако ће чланци који су за брисање свакако бити обрисани. dr Vs⁶₅⁰⁷ 20:06, 1. фебруар 2019. (CET)

Мислим да прво треба јасније дефинисати смернице, па онда приступити овоме. Ја се прошли пут баш и нисам прославио са таквим покушајем, а сада баш нешто и немам инспирације, а ни времена да се тиме бавим детаљно. Мада, могли бисмо до краја године да пробамо да решимо то, област по област. Свакако би било значајно за касније. --Lotom (разговор) 20:49, 1. фебруар 2019. (CET)

Ја сам за то да јасно дефинише правила о значају, да их пооштримо ако су исувише блага. Нисам за то да се једној малобројној корисничкој групи дају таква овлашћења.— Ранко   Нико лић  ✉ 21:11, 1. фебруар 2019. (CET)

Ja sam spreman za prevođenje pravila sa en.wiki. Samo možemo da se podelimo ko će šta da prevodi da nam bude lakše. Već imamo neka pravila, ali nedostaju nam recimo kriterijumi za brzo brisanje (Criteria for speedy deletion). Neka od čestih argumenata (videti en.wiki: WP:GNG, WP:One event rule, WP:GNG#Singers, WP:GNG#Books i sl.) dr Vs⁶₅⁰⁷ 22:44, 1. фебруар 2019. (CET)

Ако имаш вољу, ја те подржавам у тој намери. Међутим, иако мислим да би начелно требало испреводити оне делове које су општи и заједнички за све језичке пројекте, детаље треба усагласити са потребама и политиком овог пројекта. У сваком случају, заједница ће морати да изгласа све евентуалне промене. --Lotom (разговор) 23:26, 1. фебруар 2019. (CET)

Администратори већ имају могућност да без расправе обришу (или оставе) чланке на којима стоје налепнице за брзо брисање. Расправе на страници за брисање се користе у ситуацијама када имамо граничне случајеве. Проценат је добар пошто имамо много случајева где се гласа у складу са властитим погледима на одређено питање (по моделу „ја то не волим и н зато нека лети” и обрнуто), а то је велики проблем. Што се мене тиче једино треба увести правило да се сваки глас мора детаљно образложити, у противном се не би важио. Једнако тако аргумент никако не може да буде „кад већ имамо чланак Курта онда и Мурта мора да стоји”. Мени није јасно шта је нејасно у уводу смерница о значају:

Тема је значајна ако је била предмет више нетривијалних објављених радова чији су извори поуздани и независни, како од самог предмета, тако и међу собом. Све теме морају прелазити минимални праг значаја да би чланак на ту тему био укључен у Википедију. Овај захтев обезбеђује да постоји довољно изворног материјала да се напише проверљив, енциклопедијски чланак о теми. Атрибут значајан овде подразумева „бити вредан запажања“ или „привлачити пажњу“. Он не значи исто што и „славан“ или „важан“. Он се не мери субјективним судовима Википедијиних уредника. Он не значи „вредан извештавања у вестима“.

Ово је више него јасно дефинисано. Само што многи не желе да гледају на тему кроз ту призму и вечито се потежу бесмислене аналогије. И каква год правила да се напишу увек ће се тражити рупе у њима и тумачиће их свако онако како му одговара (као што је то на пример урадио колега Животић у последња два гласања за брисање). У случају фамозног Баке Прасета чланак не задовољава ни један једини постојећи стандард када је реч о музичком значају и биографијама живих особа. И без обзира на то имали смо бесмислено паламуђење које је трајало седам дсана и које се сводило на препуцавање. Дакле, довољно је да се цитирају правила и да убудуће предлагач прецизно наведе зашто чланак треба да се брише и које смернице не задовољава. И то је то. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:42, 2. фебруар 2019. (CET)

Видиш, ја баш мислим да и тај увод треба донекле преформулисати и уобличити. Није проблем за тебе, мене, нити некога ко је већ дуже присутан на пројекту. Једноставно, неко није у стању да разграничи тривијалне наводе од озбиљних ауторских текстова базираним на провереним чињеницама, а постоје и људи којима су процеси на пројекту компликовани. А свакако нам није циљ да терамо људе због сукоба око баналности. Довођење свега на неку концизну форму би вероватно иницирало неки озбиљнији приступ. Половина смерцица нам је срочена по принципу „нити смрди, нит’ мирише“, па испада бесмислено да уопште и постоје, посебно што их се мало ко придржава. А што се гласања тиче, ни агрумент типа „Слажем се са...“ нама не доноси много, јер се то опет своди на причу о једноставном пребројавању. Узгред, један од мојих професора из Гимназије знао је да каже: „Дрва се слажу, људи се усаглашавају.“ Некада сам сам себи досадан са овим препискама, али сам изгубио компас у последње време, па не знам где бијем. --Lotom (разговор) 01:35, 2. фебруар 2019. (CET)

Википедија:Предлози за изабране слике

На страници Википедија:Предлози за изабране слике ће од 1. марта 2019. започети процес бирања слика које ће се појавити на Главној страни Википедије, у складу са новоизгласаним правилима. Било би добро да они који су заинтересовани додају ову страницу на свој списак надгледања.

Тренутни изглед странице на којој ће се вршити избор није нарочито оригиналан и није коначан. Ако неко има бољу идеју, слободно може да мијења структуру странице, боје и остало.— WR 19:38, 16. фебруар 2019. (CET)

Огњен Врањеш

На Викидати је неки анонимац 20. јануара додао лаж како је његова супруга Карлеуша, ја сам то уклонио малопре. Међутим, на остави у Врањешевој категорији и даље стоји лажна „супруга”? Сад мене интересује како функционише преглед измена на Викидати, да ли има патролера и враћача? Нема ово директне везе са нама овде, али очигледно има неког ефекта на друге пројекте пошто се на остави и даље види нетачна информација, кад може на остави у инфокутији претпостављам да онда може и на Википедијама да се то прикаже.--Soundwaweserb (разговор) 06:06, 17. фебруар 2019. (CET)

Неко је у међувремену уклонио са оставе да му је Карлеуша жена.--Soundwaweserb (разговор) 14:10, 17. фебруар 2019. (CET)

Фактички је сваки регистрован корисник и патролер (ја лично могу патролирати измене тамо само зато што сам регистрован али се не бавим тиме јер имам и довољно обавеза како и овде тако и у стварном животу ван пројеката Викимедије). За враћача ми није јасан механизам. --Zoranzoki21 (разговор) 00:35, 17. март 2019. (CET)

Транскрипција

Пре пар дана је било полемике око Бојановог ботовског уноса имена појмова у оригиналу, па ја имам једно питање у вези са транскрипцијом. Корисник:Bokini уноси већи број чланака са насловима у оригиналу, па ме занима како се опходити према њима. Јасно је да неретко постоји проблем са неприлагођеним латинским називима, али са друге стране је нелогично да наслов и текст буду на различитим писмима. Сличан проблем се јавља и са именима неких компанија. Уколико постоји проблем са транскриптом, није лоше додавати шаблон {{транскрипција}}, да би се чланци обележили. --Lotom (разговор) 14:40, 7. март 2019. (CET)

Слажем се око шаблона! --Rastko Milenković (разговор) 15:01, 7. март 2019. (CET)

Каква транскрипција код имена таксона побогу? ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:33, 7. март 2019. (CET)

У реду, можда јесте непожељна у овом случају, али исто тако мислим да би ово требало некако прилагодити. И шта уопште радити ако не постоји неки устаљен назив у српском језику? Дакле, ипак постоји проблем. --Lotom (разговор) 21:42, 7. март 2019. (CET)

Ако постоји домаћи назив онда се он и користи. Нећемо за род букве наслов оставити на латинском облику Fagus --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:49, 9. март 2019. (CET)

 Коментар: уколико не постоји одомаћени термин у српском језику, латинске називе је боље оставити у оригиналу. Код имена компанија је друга прича, ту је транскрипција погоднија — боље „Гугл” уместо Google или „Мајкрософт” уместо Microsoft. — Александар (✉) 19:34, 9. март 2019. (CET)

Youtube kanali uklanjati ili ne?

Radoznao sam. Registrovao sam se kada sam tražio na Vikipediji članak o youtube emisiji "Skromno veče sa Ivanom Ivanovićem". Naime, naišao sam na podatak da je ovaj članak obrisan jer je u pitanju Jutjub kanal. Ipak, naknadno sam pogledao i video da je kanal izvesnog jutjubera - Baka Prase, postojeći i aktivan. Pa me zanima. Da li se ne dozvoljavaju Jutjuberi/jutjub kanali ili je ovo uplit politike u Jutjub. Što je najcrnje, taj Ivanović me u suštini, najčešće nervira ali sam mišljenja da je ovaj Baka Prase (dobro ne samo on, već svi ti jutjuberi/influenseri) veće zlo za našu decu. Ukoliko nije problem, iz razloga političkog straha, ostavio bih ovaj tekst nepotpisan. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Vlamark (разговор • доприноси) | 13:37, 20. март 2019.‎

@Vlamark: Не ради се о Јутјуб каналу, већ о самој личности. Емисија је наставак, или нека врста премошћавања програма до преласка на другу телевизију, а има тек неколико епизода и Ивановић је реализује у древној соби. Чланак Бака Прасе је више пута био предмет расправе о брисању и заједница није успоставила консензус по том питању. Јутјубери нису релевантни за постојање чланака о њима у глобалу (такав је став заједнице), али постоје неки посебни случајеви, а то опет зависи од више фактора. Дотични је прошао најпре као певач, а као што сам већ написао, заједница се није усагласила око брисања чланка. --Lotom (разговор) 14:05, 20. март 2019. (CET)

Политика о давању/уклањања права (изјашњавање у целини)

Предлог корисника Zoranzoki21

Поздрав свима, имам предлог да се омогући администраторима да могу давати и право аутоматског патролираног као што могу давати и враћачко право. Сматрам да би било корисније да администратори могу давати право аутоматског патролираног него враћачког, јер, да би корисник био враћач мора бити аутоматски патролиран. Сматрам да би:

1. администратори требали да добију могућност давања и аутоматског патролираног права
2. или да се укине давање враћачког права

Уколико имате још неких предлога везаних за корисничка права, изјасните се. --Zoranzoki21 (разговор) 14:50, 23. март 2019. (CET)

Админима треба дати да додају аутопатролиране, патролере и враћаче, а бирократама оставити админе и бирократе. Бирократе су некада имале двојну функцију: процедуралну и техничку. Провјеравали су да ли су гласања била покретана и реализована по правилима и затим поступала по резултатима. Данас се исправност процедуре неког гласања потпуно изгубила (да се не би замјерили) и углавном се то питање покреће ако више корисника дрекне да нешто не треба тако. Сходно томе, може се и админима препустити да унапређују кориснике када више ту нема никаквог процедуралног посла за бирократе. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:52, 23. март 2019. (CET) с. р.

Та процедура је регулисана правилима на Википедија:Давање корисничких права. Нисам за то да се иста мијењају на овом тргу без поштовања процедура за доношење или измјену правила.— WR 18:38, 23. март 2019. (CET)

Неће ни бити мењана на тргу без поштовање процедуре. Прво сам планирао да се овде изнесу идеје везане за корисничка права и политику око давања/уклањања истих па да када скупимо предлоге, да кренемо са процедуром која уобичајено следи у складу са правилима. --Zoranzoki21 (разговор) 20:28, 23. март 2019. (CET)

Ја ово видим као расправу о могућој промјени правила, а уколико би дошло до гласања то треба провести у складу да правилима. Слажем се са Жељком, мислим да администратори требају имати могућност додјеле права аутопатролера, патролера и враћача, а бирократама нека остане могућност додјеле права администратора и бирократе. — Ранко   Нико лић  ✉ 18:57, 23. март 2019. (CET)

Ја сам предложио наведено и оставио простор за нове идеје везане за корисничка права. Слажем се са свиме наведеним овде. --Zoranzoki21 (разговор) 20:28, 23. март 2019. (CET)

Имена спонзора

Корисник Pedja68 је променио имена чланака о фудбалским клубовима Јавору и Спартаку. До сада смо избегавали праксу о додавању имена спонзора из више разлога, али је потребно да се више људи изјасне о овоме. Имамо и Мрштане у овој причи. --Lotom (разговор) 19:04, 10. април 2019. (CEST)

Против сам додавања спонзора, јер се они углавном мењају сваке године. Ово се односи на сам назив чланка, наравно у тексту се могу додати.--Марко Станојевић (разговор) 21:51, 10. април 2019. (CEST)

Исто као и Марко --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:32, 10. април 2019. (CEST)

Започињање чланака у Нацрту

Поводом оспособљавања новог именског простора и успостављања основних правила за коришћење истог, поставља се питање шта радити са неким конкретним случајевима.

Наиме, чланак Анастасија Ражнатовић више пута је започет, али је став заједнице био такав да исти треба обрисати и то мишљење делим. Међутим, неминовно је да ће се у догледној будућности створити основ за постојање, а како материјала има, исти би до тог момента могао да се складишти у нацрту. Конкретно питање је коју верзију чланка треба узети као почетну, будући да је обрисани чланак написао корисник SimplyFreddie, а да VS6507 има чланак у песку. А чланак је и раније већ био брисан. Друго питање је и техничко, а тиче се тога на који начин треба повезати чланак са одговарајућим нацртом. Ја мислим да преусмерење не би требало да постоји, јер би кориснике могло да доведе у заблуду, пошто је чланак ван главног именског простора. Са Миљаном сам већ дискутовао о томе, а пожељно би било и да се огласе остали. --Lotom (разговор) 19:14, 19. април 2019. (CEST)

Ja nisam video verziju koju je napisao Fredi, ali mislim da bi mogli da iskoristimo bilo koju verziju koja je bolja. Mogli bi da uporedimo obe verzije i da sacuvamo najbolje iz obe. dr Vs⁶₅⁰⁷ 19:19, 19. април 2019. (CEST)

 Коментар: Не остављати преусмерење — према страници која је преведена, а дефинише правила о ИПН. — Александар (✉) 19:28, 19. април 2019. (CEST)

 Коментар: Ја сам написао дискографију и видеографију, која тренутно свакако није превелика али постоји. — SimplyFreddie (разговор) 11:21, 20. април 2019. (CEST)

Туторијали о уређивању Википедије

Поздрав свима. Викимедија Србије је, у сарадњи са ВИШЕР-ом, прошле године снимила једну туру туторијала о уређивању Википедије и они се тренутно налазе на Јутјубу и Остави. У току је снимање још једне туре туторијала, којима ће бити покривене остале ствари везане за уређивање. С обзиром да су туторијали снимани како би новим људима олакшали уређивање, требало би да они буду негде где их ти нови људи могу видети, а то дефинитивно није Остава, односно требало би да они буду овде негде на Википедији да би људи налетели на њих и искористили их. Мој предлог је да буду у оквиру чаробњака за креирање чланака. Чаробњак је нешто што смо „увели” заједно са новим дизајном почетне стране и што је по мени веома корисно јер новајлије на лакши начин могу да креирају чланак и упуте се у све неопходне ствари везане за то. Моја идеја је да туторијале укомпонујемо у одговарајуће подстранице чаробњака тако да људи могу да виде како урадити неке ствари. Не знам да ли за ово треба покретати гласање, али бих свакако волео да чујем шта остали мисле о томе и да ли можда имају неки предлог за боље место за туторијале. Такође, слободно коментаришите и туторијале како бисмо знали шта евентуално можемо да исправимо кад будемо снимали наредне. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 11:13, 25. април 2019. (CEST)

Miljane fale tutorijali za dodavanje interwikija na Wikidata. --Kolega2357 (разговор) 12:03, 25. април 2019. (CEST)

@Kolega2357: биће у овој тури туторијала. :) --Miljan Simonović (разговор) 20:47, 25. април 2019. (CEST)

Ја сам се раније изјаснио у вези са овим, а мислим да би било пожељно спаковати их у оквиру шаблона за добродошлицу. Наравно, могу се наћи и у чаробњаку и свуда где могу олакшати даљи рад новим корисницима, а везано је за савете и упутства. --Lotom (разговор) 12:17, 25. април 2019. (CEST)

Слажем се са Лотомом да би било супер ставити их у шаблон за добродошлицу, али да шаблон буде мало мање напоран за читање. Такође би било корисно да се нађу у оном обавјештењу што искочи сваки пут кад се прави нова страница. — Марина Симић (разговор) 12:37, 25. април 2019. (CEST)

@Lotom и MarinaSimic: хвала на предлозима. За шаблон за добродошлицу је верујем лако додати и укомпоновати у постојећи текст. Што се тиче обавештења, то је чини ми се Ранко правио, па би он могао да помогне за то. --Miljan Simonović (разговор) 20:47, 25. април 2019. (CEST)

Обавјештење које се приказује приликом прављења стране не бих дирао, јер оно треба да остане што концизније. Исто не бих дирао ни шаблон добродошлице, јер ја сам својевремено (ако се ико сјећа) предлагао да се он још скрати. По мени туторијале (а што не би користили неку лијепу српску ријеч?) треба уврстити у постојеће „чаробњаке” за прављење чланака, мислим да је Миљан предлагао да се преведе онај са енглеске Википедије, и они би се ту савршено уклопили. Наравно ако вики заједница има мишљење различито од мог, ја то нећу опструисати, него ћу радо помоћи. — Ранко   Нико лић  ✉ 23:28, 26. април 2019. (CEST)

@Ранко Николић: чаробњак је давно превео Бокица, а од скоро се до њега долази са почетне стране, тако да је сада видљивији и вероватно коришћенији. Само треба укомпоновати туторијале (која би била српска реч? упутства?).

Што се тиче шаблона добродошлице, твој предлог је усвојен, тј. Аца је ваљда променио исти тако да се сад користи твоја, концизнија верзија. Мислим да додавање једне реченице (која би рецимо могла да гласи „За детаљнија упутства можете погледати и туторијале”) не би много продужило шаблон.

Кад смо већ код обавештења које се приказује, мени није јасно која је поента друге тачке („Можете користити претрагу...”). А искрено мислим да и ту лако можемо укомпоновати туторијале — да уместо „Прије него што направите чланак, прочитајте Википедија:Како започети нову страницу” пише „Прије него што направите чланак, прочитајте Википедија:Како започети нову страницу или погледајте туторијале о уређивању”. --Miljan Simonović (разговор) 13:54, 27. април 2019. (CEST)

---

Туторијали су додати у шаблон за добродошлицу, чаробњак за креирање чланака и у шаблон обавештења за креирање новог чланка. --Miljan Simonović (разговор) 16:23, 22. мај 2019. (CEST)

Направљен је и шаблон {{упутство}} који садржи исте. --Lotom (разговор) 16:55, 22. мај 2019. (CEST)

Википедија:Бирократска табла

Сада имамо и ово. Овде се одржавају и захтеви за право администратора интерфејса, као што пише у правилима. Слободно се можете изјаснити. — Жиле (✉) 23:40, 25. април 2019. (CEST)

Napraviti posebnu stranicu za zahteve o pravima administrator interfejsa. --Kolega2357 (разговор) 13:15, 26. април 2019. (CEST)

Википедија:Критеријуми за брзо брисање

Ова страница је застарела и доста кратка. Такође, недостају јој још неки критеријуми за нацрте, вишезначне одреднице, преусмерења итд. Критеријуми су само излистани без икаквог објашњења. Планирам да је употпуним текстом са Википедије на енглеском и дизајном странице са Википедије на руском. Допуна је потребна и како би се лакше сналазило у Твинклу. Да ли треба покренути гласање како би се она усвојила или могу да почнем да преводим? — Жиле (✉) 12:05, 28. април 2019. (CEST)

Можеш да преводиш оне делове који су у сагласности са изгласаним смерницама. Остало, уколико постоји, или прескочити, или прилагодити. --Lotom (разговор) 12:23, 28. април 2019. (CEST)

Можда је најбоље да превеш у свој пијеску и затим изложиш заједници, па да се послије консултација спроведе гласања. Иначе, слажем се са тобом да је постојећи садржај веома кратак. — Ранко   Нико лић  ✉ 14:33, 28. април 2019. (CEST)

@Ранко Николић: Може. Превешћу на свом песку, па ћу покренути расправу. — Жиле (✉) 16:05, 28. април 2019. (CEST)

Правила за именовање Македоније

Ова Википедија:Правила_именовања/Македонија су резултат централизираног процеса расправе који је покренула Арбитражна комисија након захтева за арбитражу / Македонија 2 и успостављање консензуса о именима. Консензус су одредила три администратора који су именовани од стране Арбитражног Комитета.

Молимо Вас да погледате и прилагодите превод према потреби. Српски није мој матерњи језик па је превод вероватно лош.GStojanov (разговор) 15:43, 24. мај 2019. (CEST)

Референце

Треба исправити грешке и размотрити цео предлог. За нпр. уметнике у уводу ће од сада ићи државна одредница северномакедонски према наслову главног чланка, Северна Македонија.  — Обсусер✉ 17:20, 10. јул 2019. (CEST)

Blokiranje dva bota

1. Blokirani su dva bota, InternetArchiveBot i moj Autobot, ne zato sto je problem u njima, vec u nekome drugom. koliko ja znam IABot nije pywikipedibot, tako da mislim što dva bota ignorišu šablon nije do botova.
2. kada se pogleda istorija izmena članka tricijum, vidi se da je Dćirović izmenu napravio u 4.43 ujutro, pa onda IABot u 20:11 i moj bot u 21:54. Dćirović nije mogao da ima sukob izmena.
3. kada se poglda Ćirovićev radi, vidi se da on prvo bespotrebno prekopira engleski tekst, pa ga onda prevodi ceo dan. Zašto ga odmah ne prevede? Ja bih rekao da on pati da ima najviše izmena.

Zahtevam da mi se bot odblokira, a razmišljam stvarno da tražim da mu se skinu prava, jer ih je koristio na meni kada je ratovao izmenama. Koristio je bota da sakrije da poništava izmene, i sad mi je blokirao bota na mesec dana, zato što su dirali članak koji je on uzeo da radi (a nisu mu smetali, kao što sam rekao, on 20 sati nije radio na članku). -- Bojan  Razgovor  12:12, 25. мај 2019. (CEST)

{{Nobots}}

На Википедији постоје устаљени механизми управљања радом ботова. Један од њих је путем употребе шаблона {{Nobots}}. Уносом овог шаблона се садржај чланка или шаблона заштићује од ботовских измена. Тај шаблон се типичо користи за сензитивне странице, као и оне на којима су радови у току. Ботови који игноришу {{Nobots}} не функционишу коректно, и стога је неопходно да се зауставе, док се проблем не реши. Дужина блока је пропорционална броју преступа. Из тог разлога је бот који први пут игнорисао заштиту чланка заустављен на један дан, док је онај који игнорише заштиту већ дуже време заустављен на месец дана, или док се дефекат не уклони.

{{Радови у току}}

Статус радова у току постоји да би се уреднику пружила прилика да неометано уређује један или неколико чланака током краћег временског периода. Уносом шаблона {{Радови у току}} у чланак, уредник исто тако обавештава заједницу да ради на садржају, тако да се ненамерни сукоби измена могу избећи. Овај шаблон садржи у себи {{Nobots}}, чиме се чланци на којима неко ради штите од ботовских измена. Имајући у виду да на овом пројекту постоји неколико стотина хиљада чланака, и да је типично свега неколико десетина чланака обележено шаблоном {{Радови у току}}, као и да је велика већина ботовских измена рутинске природе и да те измене нису хитне, не постоји потреба за вршењем ботовских измена на садржају на коме су радови у току. Ботовске измене се могу извршити након завршетка радова. Штавише, чланак обележен са {{Радови у току}} је нормално отворен у потпуности или делом ради вршење измена, тако да измене које изврши бот бивају у потпуности или делом уклоњене кад особа која ради на чланку сачува свој рад. Другим речима, нето исход ботовског непоштовања заштите чланака се своди на ометање уредника.

--Dcirovic (разговор) 13:30, 25. мај 2019. (CEST)

Da li si ti siguran da je problem u botu ili u šablonu? Kao prvo. Zašto ne prevedeš ceo članak odmah? Odgovori. Ja mislim da patiš od toga da imaš mnogo izmena. Nego me tretiraš kao najgoreg vandala, a ja ispravljam tvoje greške. Prevodiš ko Google trsanslate, ne znaš ili maternji ili engleski jezik. Na primer, ostavljaš e.g. i i.e. u čancima, a mi imamo lepe kraćeniste npr. (na primer) ili tj. (to jest). U članku tricijum si ostavio grešku 6,0. Ne piše se zarez, ako nema nikakve decimale iza različite od nule. Neutroni ne penetriraju, već ne prodiru, malo koristi naš jezik. -- Bojan  Razgovor  17:57, 25. мај 2019. (CEST)

Поштујем потребу других да стављају шаблон радови у току на чланке које они желе да уреде, да други корисници не би додавали садржај док они не заврше, али ботови додају само техничке ствари, сређивање референци, библиографије размак и слично, што ни на који начин не може утицати на сам изглед чланка. Чак и да је постојао сукоб измјена, не може изгубити текст који је намјеравао да дода, али ето у том случају би постојао донекле разуман аргумент, овако, мислим да је блок потпуно неоснован. Наравно, ако ће да се блокира један бот који је прекршио правила, мора онда и други, па треба размотрити потребу за блоком, кад се зна колики је допринос archivebota. -- Vux33 (разговор) 14:28, 25. мај 2019. (CEST)

Blokiran je i InternetArchiveBot. [1] -- Bojan  Razgovor  17:57, 25. мај 2019. (CEST)

@BokicaK: какве везе са овом темом има то да ли корисник зна или не енглески или спрски језик, да ли користи један или други синоним, као и то из колико ће пута завршити рад на свом чланку? Овде причамо о томе да ти након хиљаду опомена ниси хтео да послушаш захтев да престанеш да уређујеш чланке који имају шаблон {{рут}} у себи. @Dcirovic: уколико ти имаш других проблема са овим корисником, треба да се за овакве ствари обратиш неком другом администратору, да не би био оптуживан да си био пристрасан у одлуци. @Vux33: апсолутно је небитно шта је бот мењао у чланку, битно је да је радио нешто што не треба да ради. --Miljan Simonović (разговор) 18:36, 25. мај 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: Prvo dva bota imaju problem sa šablonom. Da nije možda do problem u šablonu? Naravno da je bitno, da se što manje izmena pravi. On nije veštačka iteligencija, on se trka sa nekim. Može lepo da sedne da uradi sve odjednom, a ne da blokira botove koji su nešto menjali 20 sati posle njega. I to kao vandale. -- Bojan  Razgovor  18:50, 25. мај 2019. (CEST)

Онда треба пријавити грешку у шаблону. --Miljan Simonović (разговор) 18:52, 25. мај 2019. (CEST)

Budi ljubazan, pa prvo ustanovi da li je problem do šablona, a ne do dva različita bota. Da je jedan bot u pitanju, mislio bih da je problem u njemu, ali u dva bota su blokirana ni zbog čega. A ne da trčiš pred rudu, da nisi ni proverio da li je problem u šablonu i da mi soliš pamet. Ja moram da vas slušam, a on ne mora da što manje izmena pravi. -- Bojan  Razgovor  19:01, 25. мај 2019. (CEST)

Не слажем се са тобом, Миљане, али то би можда прије могло да буде тема евентуалне расправе о промјени правила везаних за шаблон. Не схватам да је чланак вандализован уколико су на њему промијењене техничке ствари; сврха шаблона треба да буде да спријечи друге кориснике да уносе садржај, како би корисник који је поставио шаблон могао да уређује чланак без ометања. Ја не видим какво је ометање то што бот врши измјене техничке природе, једино може бити у питању сујета, не схватам. -- Vux33 (разговор) 19:55, 25. мај 2019. (CEST)

Поента шаблона је да неко не прекида корисника док уређује дати чланак. Како по теби измене извршене у том периоду нису прекидање? Не видим да је садржај измене битан, битан је поступак и то што некога боли уво за шаблон. --Miljan Simonović (разговор) 20:27, 25. мај 2019. (CEST)

Исправљање грешака није ометање. Ометање би било кад би неко други одлучио да додаје садржај иако стоји шаблон за радове у току. Додати тачку гдје треба, поправити референцу или било шта техничке природе, посебно ако тај који је ставио шаблон није на чланку радио скоро 24 сата, не може бити ометање ни у ком смислу. Како су и на који начин њега омеле измјене ботова? Пусти сад причу о поштовању шаблона, поменуо си ометање па ми конкретно објасни шта се то промијенило у чланку што је на било који начин пореметило његове планове за рад на истом? -- Vux33 (разговор) 11:17, 26. мај 2019. (CEST)

Miljane, da li šablon radi? Ja mislim da je problem u šablonu, a ne u botovima. Kako ga prekidam(o) kada 20 sati nije radio ništa na njemu? Zašto ne uradi sve odjednom? Ja sam video grešku, treba li da čekam 3 dana dok se gospodin udsotoji da skine šablon, a dotle da pamtim gde sam video grešku, kao da nemam važnije stvari? -- Bojan  Razgovor  21:00, 25. мај 2019. (CEST)

Можда рецимо тај неко баш у том тренутку ради на чланку, можда и сам налази грешку. Поента шаблона јесте да се други не ометају док раде, а за таква запажања постоји страница за разговор. Ако се свако убацује на овај начин, онда нема сврхе ни да шаблон постоји. Није проблем бот, то је тачно, проблем је шта његов оператер жели да постигне. Јер ово може да се тумачи и као саботажа. Мало колегијалности није на одмет и то важи за обе стране. Нисам ни за овакво једнострано блокирање неистомишљеника. --Lotom (разговор) 22:06, 25. мај 2019. (CEST)

Ispravljanje sitnih gresaka ne ometa koncept članka i to ispravljanje 20 sati nakon poslednje izmene. Drugo, zato što se to desilo sa dva bota, tvrdim da je problem u šablonu, a ne u botovima. -- Bojan  Razgovor  03:56, 26. мај 2019. (CEST)

I konstannta praksa da se ubaci prvo ubaci sadržaj na stranom jeziku, pa onda da se prevodi uz 4-5 izmena, je zloupotreba šablona da se napucava broj izmena. -- Bojan  Razgovor  03:58, 26. мај 2019. (CEST)

@Miljan Simonović:, jesi li utvrdio gde je problem? Ili se samo javljaš kad mene treba kritikovati? -- Bojan  Razgovor  04:27, 26. мај 2019. (CEST)

Само напомињем да можда неко држи чланак отвореним више од 24 часа и ради на његовој разради. Мени се то дешавало. Онда неко улети и направи разлику, што може да створи велики проблем уколико онај ко ради на чланку није довољно прибран. Те ствари техничке природе неће нигде да побегну и не морају да се изврше истог момента. Гомилање измена често јесте сувишно, али је понекад једноставније ако је чланак опширан. Није ово овде ничија дедовина, треба поштовати и не реметити туђ рад. Ако је постојећи чланак, ово долази до изражаја, али се нови чланци могу започети у песку или нацрту, па пребацити касније, како би се избегле овакве ситуације. --Lotom (разговор) 12:15, 26. мај 2019. (CEST)

Немам шта да додам на Лотомове коментаре. @BokicaK: нико није пријавио грешку у шаблону. --Miljan Simonović (разговор) 12:21, 26. мај 2019. (CEST)

Zvao sam Filipa da potera svog bota kroz clanak oznacen sa radovi u toku, pa da vidimo. Dva bota, koja rade na sasvim razlicitim principa da ne valjaju, a sa sablonom kao sve u redu. Nemoj da se uopste mesas, kad nisi nikad pokretao bota. Ni je se nemaš o člancima o carskom rezu, kad nikad to nisam radio. -- Bojan  Razgovor  17:03, 26. мај 2019. (CEST)

@BokicaK: Ја не знам који је разлог сукоба између вас двојице, али ако се стварно ради о позицији на Корисник:FelixBot/измене онда је то мени смијешно. Ако се Дћировић инати тиме што блокира Аутобота, онда се и ти инатиш тиме што нећеш да задаш боту да игнорише тај мали број чланака. (Постоји ли технички проблем да се то изведе?) У овом случају дефинитивно важи она максима да паметнији попушта. Инат не може и неће ријешити ниједан сукоб.— WR 12:49, 26. мај 2019. (CEST)

@Wikiwind:, čitaš li ti da su dva bota blokirana: Autobot i InternetArhiveBot? Kako objasnjavas dva bota da se inate? Dcirovic ima 50% vise izmena nego moj bot, a njegov bot pet puta vise nego moj bot. A moj bot radi sto stvari u jednoj izmeni, a njegovom je potrebno 30 izmena za malo besmislenog teksta. A clanke uredjuje konstantno prepisujuci sa engleske, srpskohrvatske, hrvatske ili bošnjačke vikipedije prvo snimi 20 kb neprevedenog teksta, pa onda ceo dan prcka clanak. Lepo što prevodi, ali kad je toliko besposlen, što ne odradi odjednom? Mislim da pati od toga da ima najviše izmena, što statistika to dokazuje. -- Bojan  Razgovor  17:10, 26. мај 2019. (CEST)

@BokicaK: избегавање блока. --Miljan Simonović (разговор) 12:41, 27. мај 2019. (CEST)

@Miljan Simonović:, sto se nisi potrudio kao Wikiwind? Imas li zamerku na jednu jedinu izmenu...?

@BokicaK: Pywikibot уредно препознаје шаблон и неће да уређује чланке који су означени са {{радови у току}}. Погледај слику.— WR 14:37, 27. мај 2019. (CEST)

Hvala, Wikiwind, to sam cekao, onda je mozda problem u compatu sto koristim. Ali internet archive bot ne radi preko compata. Pisan je u PHP-- Bojan  Razgovor  17:19, 27. мај 2019. (CEST)

@BokicaK: замолио бих те да не користиш друге ботовске налоге како би избегао блок. Као што су други корисници навели, проблем је у боту, не у шаблону, тако да исти можеш да исправиш док блок траје како би након истека истог могао да наставиш неометано са радом. --Miljan Simonović (разговор) 17:39, 27. мај 2019. (CEST)

Na ne izbegavam blok, Autobot nije blokiran zbog vandalizma, revertovanja ili licnih napada, niti je blokiran jer bot pravi greske. Drugo, ja imam drugi botovski nalog vec godinama otkako mi ga je bivsi vlasnik, tako da svi znaju da sam to ja. I mislim da radim vrlo vazan posao, sto se tice Википедија:Проверљивости. Kada sam pratio sta Autobot radi [2], video sam da sabloni za reference ne rade, pa sam popravio [3]. Džaba članak Угао#Референце ima referencu Sidorov 2001 koja nema šta da pozove, tako da je beskorisna. To sam radio, kada sam ometen. Hoces li ti malo pozvati druge da ne zloupotrebljavaju sablon radovi u toku? -- Bojan  Razgovor  17:50, 27. мај 2019. (CEST)

Ja mislim da je IA bot besmisleno blokirati. Brlja i on pomalo, ali je mnogo korisna alatka. --Lotom (разговор) 17:37, 27. мај 2019. (CEST)

---

Ево овако. Вратио сам се са одмора и читам сва ова дешавања, па ћу дати мишљење на основу тога колико сам ја ово све схватио.

Што се тиче случаја код ИАБ-а, видим да му је блокада истекла пре два дана и да неометано ради. Ја сам сад начинио измену на шаблону користећи верзију са Википедије на енглеском и требало би да буде коректно сада са ИАБ ботом све.

Код Аутобота имамо случај да икс пута расправљамо о истој ствари и помало је досадно. А решење је једноставно, Бојан треба да пређе са compat верзије на данашњу core верзију јер се та стара више не одржава због многих проблема и програмери су дигли руке од те верзије и сада развијају ову која колко-толко коректо ради. А ИАБ бот није писан као пајвикипедија бот него у сасвим другом програмском језику.

Ја мислим да Ћировић не треба да блокира Бојановог бота јер је у сукобу са Бојаном (према правилу о блокирању које каже да администратор који је у сукобу са корисником не треба сам да га блокира него да то учине друге колеге). Разумем огорченост и нелагодности у односу међу обојице, али одрасли су и имају довољно година да знају како треба да се понашају и буду узор нама млађима.

Такође сматрам да су предлози везане за побољшање у раду увек добродошле биле коректне или мање коректне. А и чудно ми је што се Ћировић ни на чије одговоре није оглашавао, него је био први да каже већ шта је истих тих икс пута говорио.

Ја за сада нећу одблокирати Бојановог бота без да се друге колеге сложе са тиме.

Толико од Kizule (разговор) на 17:40, 27. мај 2019. (CEST).

Ово је разлог зашто Бојан користи стари програм. [4] -- Bojan  Razgovor  18:51, 27. мај 2019. (CEST)

Ако сам добро испратио дискусију, сада ти ради закрпа? --Lotom (разговор) 20:23, 27. мај 2019. (CEST)

Ne blokirajte ovog arhivarskog bota. radi važan posao. njega nikako. --ANTI_PRO (разговор) 20:26, 27. мај 2019. (CEST)

Ако је проблем ријешен треба одмах деблокирати бота. @BokicaK:@Dcirovic: — WR 20:40, 27. мај 2019. (CEST)

Бот је деблокиран. Надам се да неће бити потребе за поновним заустављањем због истог проблема. --Dcirovic (разговор) 20:55, 27. мај 2019. (CEST)

Presao sam na core. Nisam jos probao da li radi kada ima sablon radovi u toku. Nisam jos uspeo da podesim user-fixes.py -- Bojan  Razgovor  01:58, 28. мај 2019. (CEST)

Ima neki problem? Trebalo bi da je isti user-fixes.py za obe verzije. --Zoranzoki21 (разговор) 08:04, 28. мај 2019. (CEST)

Od 29. maja eadim preko corea. Medjutim, sablon i dalje ne zaustavlja bota. Zbog cega sam opet dobio blok, a kako Dcirovic blokira i IP adresu, blokirao je i mene, pa nisam mogao ranije da postavim. Prekinite da blokirate botove i narocito IP adrese. Prekinite da zloupotrebljavate radovi u toku. -- Bojan  Razgovor  04:56, 1. јун 2019. (CEST)

Mogao sam da menjam stranicu iako je bila oznacena sa radovi u toku, ali nisam mogao da promenim stranicu Martin Skorseze -- Bojan  Razgovor  05:01, 1. јун 2019. (CEST)

Минимални академски стандарди тачности и потпуности садржаја чланака

Ја разумем да свако поседује неко знање које може бити преточено у енциклопедијски чланак. Не разумем и не видим да се ико труди да провери шта је написано и колико то што је написано уопште има смисла.

Указаћу овде на два тешка проблема која обесмишљавају само писање чланака на српској Википедији. Један је превођење чланака са других Википедија при чему се без провере сазнајне и образовне вредноси чланка чланак слепо преводи, а други су чланци са садржајем копираним однекуд са интернета при чему се не води рачуна ни о тачности ни о потпуности основних појмова садржаних у чланку а при том се бесмислено и слепо додају референце до којих аутор чланка нема доступа.

Пример слепог превођења су два чланка - један са Википедије на енглеском (Glina massacres Покољи Срба у глинском срезу) а други са Википедије на хрватском (Мирко Пук). Ја сам оба чланка у потпуности прерадио једва остављајући ишта од старг текста. Зашто је то урађено? Читајући први наведени чланак и проверавајући да ли је написано у складу са приложеним референцама види се јасно да аутор чланка користи непоуздане и академски дисквалификоване референце, референциране странице не говоре о садржају који би требало да буде подупрт референцом или се потпуно искривљује и фалсификује референцирани садржај и такав уноси у чланак. Детаље о оваквом писању имате овде.

Други чланак (Мирко Пук), онакав како га је написао хрватски аутор и са избором референци, је груб фалсификат историје или у блажој форми whitewash.

На крају два чланка Кључна кост и Методи молекуларне биологије. Ако неко ко је само просечно образован, тј. са завршеном средњом школом а жели да пише о медицинским и биотехничким појмовима, онда је први корак научити најосновније из медицине и биотехнике па онда почети читати референце и писати садржај чланка. Оно што мене запрепашћује је да је техника примењена при писању ових чланака била копирати однекуд са интернета готов нереференциран садржај или склепати садржај под потпуно неадекватним насловом па томе додати референце до којих аутор није имао доступа и од којих само зна наслов, аутора и издавача.

Мој покушај да укажем и разоткријем сву бесмисленост оваквог писања је дочекан личним нападима, клеветама, брисањем коментара који указују на проблем и административном подршком таквом понашању и писању.

Мене интересује зашто се практикује такав бесмислен начин писања чланака и зашто се такво понашање не сасеца у корену?--Bocin kolega (разговор) 11:02, 1. јун 2019. (CEST)

КК Олимпија Цедевита

Кошаркашки клубови Олимпија и Цедевита спојили су се у један клуб — КК Олимпија Цедевита, са сједиштем у Љубљани. На енглеској википедији је направљен посебан чланак о новонасталом клубу, па мене занима како ријешити ситуацију код нас? Мислим да је очигледно да је то само наставак Олимпије у новом облику и требало би само преименовати чланак КК Петрол Олимпија у КК Олимпија Цедевита, јер се Олимпија није угасила, спојила се са другим клубом, дајући удјела другом спонзору и нема потребе за новим чланком. КК Цедевита не знам да ли је престала да постоји, али је на њено мјесто формиран клуб КК Цедевита Јуниор, који креће такмичење од најнижег ранга. Да ли је и ту довољна само промјена назива и да се једноставно рачуна Цедевита Јуниор као насљедник резултата које је остварила Цедевита? Таговаћу прије свих @Bozalegenda:, јер углавном ради чланке о кошарци. -- Vux33 (разговор) 15:30, 8. јун 2019. (CEST)

Ја мислим да нема потребе правити нове чланке, јер су нови клубови сасвим сигурно наследници тих клубова. Нису ни ови постојећи чланци нису нешто нарочито расписани, па је и то један од разлога. --Lotom (разговор) 15:55, 8. јун 2019. (CEST)

@Vux33: ::По мени је најбоље да сачекамо да видимо шта ће рећи АБА и УЛЕБ, тачније како ће они на својим сајтовима писати о том клубу.--Bozalegenda (разговор) 01:52, 12. јун 2019. (CEST)

Стандардизација шаблона у градовима

На овом пројекту постоји неколико стотина шаблона за градове, бар по један за сваку земљу. Сви они садрже мали број параметара, и донекле неугледно изгледају. За разлику од тога, постоји један универзални шаблон за насеља (градове, вароши, села, ...) за све земље, који може да прихвати веома велики опсег података, већи него свих неколико стотина старих шаблона заједно. Он је преузет са Википедије на енглеском, {{Infobox settlement}}, на којој је захваљујћи више од хиљаду пута већим броју активних уредника створен веома софистициран шаблон. (При преносу шаблона називи параметара унутар шаблона су задржани у оригиналу, јер се тиме драстично олакшава пренос података у чланке, као и дугорочно одржавање шаблона.)

Ставови уредника у погледу стандардизације се разликују. Поједини уредници користе универзални шаблон за насеља, али има и оних који га уклањају из чланака, све заједно са додатним подацима. На пример, овом изменом је позамашна количина података уклоњена из чланка. Сматрам да валидне податке не треба уклањати из чланака, и да је једнако погрешно инсистирати на инфериорним техничким решењима.

Надам се да ће се више уредника изјаснити по овом питању. Уколико се неким случајем испостави да већина уредника дели моје гледиште, стандардизација ових шаблона би се могла постепено остварити. --Dcirovic (разговор) 08:34, 17. јун 2019. (CEST)

Ја сам за то да се користи један шаблон за сва насеља — лакше за новајлије, али и за искусне кориснике, нема непотребног дуплирања готово идентичних шаблона, нема збуњивања код спорних територија или упитних насеља,... Једини услов за моју подршку овом шаблону је локализација. Чак и бољи познаваоци енглеског језика могу имати муке да препознају који параметар шта значи и да исти повежу са термином на српском језику. Да не говорим колико би то збуњивало и одвлачило новајлије и оне којима није познат енглески језик. Ово је Википедија на српском, те познавање енглеског језика приликом уређивања исте не треба да буде услов. --Miljan Simonović (разговор) 12:02, 17. јун 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се с Миљаном. — Жиле (✉) 17:11, 17. јун 2019. (CEST)

Подржавам идеју јединственог шаблона. Ипак, не бих одмах подржао замјену досадашњих шаблона за новим шаблоном (посебно не уколико параметри остају на енглеском), него предлажем да се шаблони {{град}} и {{насељено место}} преусмјере на нови шаблона, а даље промјене функције шаблона би се накнадно договориле. — Ранко   Нико лић  ✉ 23:06, 17. јун 2019. (CEST)

Шаблони на енглеској википедији су далеко од добрих или идеалних, тако да ми уопште није јасна помама за унифицирањем по угледу на њих --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:09, 18. јун 2019. (CEST)

@НиколаБ: Знаш шта мени није јасно, како ће се у тим новим унифицираним кутијицама третирати територијалне јединице, имамо покрајине, ентитете, конфедерације, бивше државе итд. Не знам зашто би се морало мењати по угледу на енглеску Википедију.--Soundwaweserb (разговор) 20:19, 18. јун 2019. (CEST)

Није проблем да се направи основни шаблон из ког би се правили поједини подшаблони за одређене целине, проблем је кад се направи један прегломазан шаблон са хиљаду параметара на енглеском језику у којем се тешко сналазе и најискуснији уредници. Нешто слично је покушано са шаблоном о воденим површинама и направљен је приличан хаос. Не своди се све на то да се само прекопира шаблон са енглеске википедије, треба га прилагодити овој верзији, направити подверзије за одређене целине итд итд итд. Има ту много посла --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:27, 18. јун 2019. (CEST)

Имамо и градове без становника, како њих третирати у новим кутијицама, исто као насељена места или не. Све су то питања којима се мора приступити озбиљно, енглеска Википедија нажалост није за углед. Можда је боље да се нешто уради на наш начин. Има ту доста посла, ко може нека се посвети и предложи што боље решење у складу са потребама на ср Википедији.--Soundwaweserb (разговор) 20:30, 18. јун 2019. (CEST)

Колико сам ја разумео, ово је шаблон за насељено место, тако да бивше државе, покрајине, конфедерације и остале ствари немају везе са њим. За те ствари ће се и даље користити постојећи шаблони. Овде говоримо о томе да немамо посебне инфокутије за град у Турској, село у Индонезији, насељено место у Немачкој и слично. Мени то делује смислено јер сигурно немамо шаблон за село за сваку државу, па зашто би онда десетак држава за које имамо биле привилеговане у односу на остале. Најбоље је да за сва насељена места буде исто. Ово што Никола помиње за гломазност шаблона, мислим да то неће бити толики проблем ако се шаблон лепо среди, тј. локализује, а верујем да су и на ен.вики мислили на мртва села, тако да је могуће користити шаблон и за места без становника. --Miljan Simonović (разговор) 08:36, 19. јун 2019. (CEST)

Подржавам идеју о једном шаблону, али да буде српски назив и да буду параметри на српском језику. У великом броју инфокутија постоје дупли параметри, на оба језика, тако да је то прихватљиво, али није прихватљиво без параметара на српском језику. Мора се томе приступити пажљиво, погледати све шаблоне и параметре који се налазе у њима, да би се видјело колико се разликују међусобно, од државе до државе и да ли ће моћи да се примијене исти параметри за све. Додати наравно све параметре који су потребни, да се не би шта изгубило. Може то да изгледа добро, али мора бити на српском језику. -- Vux33 (разговор) 08:59, 19. јун 2019. (CEST)

Слажем се. У чланку Бијељина нпр. је погрешан шаблон, онај за град уместо насељено место као у Зеница.  — Обсусер✉ 22:59, 23. јул 2019. (CEST)

Исправљено је ово са употребом шаблона {{град у Босни и Херцеговини}} уместо {{насељено мјесто у Босни и Херцеговини}} на свим чланцима. Сада се правилно користе, насељено мјесто за насељена мјеста, {{општина ФБиХ}} и {{Општина БиХ}} за Општине/Градове [ово је сада еквивалент јер је у тренду да Општине мењају називе у Градове, нпр. Општина Зеница је 2014. године постала Град Зеница, али и даље остаје општина у политичком смислу па може да остане шаблон за општине нема потребе правити нови за Градове а остављати стари за општине са Општина у званичном имену] (овде треба спојити општина ФБиХ у општина БиХ као што је спојено и општина РС у општина БиХ) и град за једини прави град у пуном правном смислу те речи — Сарајево.  — Обсусер✉ 13:18, 24. јул 2019. (CEST)

Гласање на Викивестима

Важно гласање, људи. Изјасните се и гласајте. Хвала! n:Викивести:Гласање/Нови назив пројекта --Novak Watchmen (разговор) 22:52, 20. јун 2019. (CEST)

Увод биографских чланака, дефиниција по државној/националној припадности

Покрећем расправу да се одреди да ли ћемо следити en:MOS:ETHNICITY и трећу тачку en:Wikipedia:Manual of Style/Biography#Opening paragraph или се правити паметни па стављати етничку, религијску/верску, рођачку и сл. припадност као примарну или чак једину изостављајући неке или све остале које треба да су ту а стављајући које не треба (сигурно има и таквих случајева још, где стоји из пристрасности [[Срби|српски]] уместо [[Србија|српски]] или [[Србија|српски]] и [[Југославија|југословенски]] у уводу и сл.)?

За сада, барем ја тако мислим, ако грешим исправите, неспорно је да иде државна/национална (по пасошу, сваком који је особа имала а за коју државу постоји придев; нпр. СХС спада под југословенски јер нема придев СХС).

Исправио сам чланак Милорад Додик додајући да је овај политичар такође и босанскохерцеговачки и бивши југословенски поред српски. Узети у обзир чињеницу да постоје изузеци или гранични упитни случајеви, нпр. и сам овај; ако се следе ове смернице, не би никако требало да иде српски јер није политичар Србије а нижи ниво [од БиХ, РС сада] не иде (па нема ни код Иве Андрића да је босанскохерцеговачки а по нижој јединици [од Аустроугарске, БиХ тада] јесте).

И мислим да не треба гледати где је неко доприносио па да се по томе одређује одредница за увод (нпр. по мом Џеки Чен — иако је глумио и деловао у веома значајној мери у америчкој продукцији и на енглеском језику — остаје само кинески [по пасошу] глумац и све остало, наравно мислим да остаје кинески за увод на Википедији, а он је још и хонгконшки, пички, сеулски, акциони итд. глумац али то све није за увод).

Постоје и случајеви историјских биографија када није било познато која је држава у питању; тада у замену иде етничка/племенска припадност. У чланку Етничка група постоји етно-расна, етно-религијска, етно-национална, етно-регионална и етно-лингвистичка врста етничке припадности по извору групног идентитета. Али ја мислим да у увод не треба да иде ниједна од ових, него државна — стављајући нагласак на немешање етно-националне са националном (државно-националном; државном) одредницом.  — Обсусер✉ 16:13, 19. јул 2019. (CEST)

Kao što i sam vidiš iz pravila koje si citirao, ni ona sama ne idu u prilog tezi koju zastupaš. Jer kao drugi kriterijum navode -bitnost, po čemu je osoba poznata/notability-. Piše: Ethnicity, religion, or sexuality should generally not be in the lead unless it is relevant to the subject's notability.. Pa tako imamo brojne primere gde se ovo jasno pokazuje (recimo ovde; napisati da je Arafat izraelski ili političar birtanske Palestine je nonsens.). Ovo bi isto važilo za Milorada Dodika. Ili Bakira Izetbegovića. Tu je puno važnije njihova nacionalna (ovo žto neki zovu etnička) pripadnost, mesto državljanstva. I brojni su takvi primeri. Recimo, ovo gde se zalomilo, na Čeliću, on je osnivač Preporoda, a stvarao uglavnom u BiH. Vrlo važna stavka/notable. Zato treba u uvod. --ANTI_PRO (разговор) 18:29, 19. јул 2019. (CEST)

Она иду у прилог ономе што заступам, а и није битно шта ја или неко заступа него како заиста треба. Правила која сам цитирао кажу да иде локација или држава односно да не иде етничност, осим ако је значајно за особу. Није то никакав нонсенс, ако има пасош; ако нема јесте. Па и важи, Додик има и личну карту и пасош БиХ, и члан је Председништва БиХ — дакле, немогуће је да није босанскохерцеговачки засигурно (а у СФРЈ је био председник Извршног одбора Скупштине општине Лакташи односно вршио је политичку дужност па је и бивши југословенски политичар; да ли и ово треба у увод, мислим да треба јер је имао пасош те земље и био правно везан за њу, а ако хоћемо неутралан увод без разглабања о томе која је и колико припадност важнија [што не знам како си ти рецимо одредио за Арафата, треба појаснити онда за сваки пример-изузетак] гледаћемо по државној припадности јер свако треба да је евидентиран). Исправио сам код Изетбеговића јер он је политичар БиХ а то што заступа интересе тог и тог народа (само не знам како тачно зна чије интересе заступа, јер како он као члан предсједништва моје земље зна да ли сам ја Бошњак или нешто друго) није за увод него за чланак где ће се објаснити или имплицирати да читалац зна да се за председништво те земље (апсурдно с великим А) бирају чланови по етничкој припадности. Зашто је пуно важнија, где је примењена у пракси та етничка припадност, одговори хајде директно ако постоји нешто што ја не знам... Није ово што неки зову него то јесте етничка, ти си онда остао у југословенском систему где је национално означавало етничко а не државно; у модерном праву национално и нација односи се на државу а не на народ; народа има много, али националних народа нема. То је истина, али то не имплицира да треба изостављати (као код Додика и Изетбеговића) и основни смисао увода у којем се наводи одакле је особа (локација/држава) и чиме се бави (занимање); он је оснивач тога и стварао ту и ту, отац му је тај, веровао је у то (па је стварао тако и тако; важно је и то ако већ потежеш и указујеш на битност где је стварао — зар не? одговори и на ово питање, немој занемаривати шта ја напишем а одговарати своје) то је за текст чланка доле.  — Обсусер✉ 19:04, 19. јул 2019. (CEST)

NAcionalnost je samoidentifikacija. Kad dotična osoba kaže šta je po nacionalnosti. I to se uzima kao presudno. Najskorije je, iako ne isto, bilo oko pitanja da li članak treba biti Bredli ili Čelsi Mening. Jer ova nije imala u tom momentu ličnu kartu u kojoj je pisalo Čelsi, a pola sveta znalo da je Čelsi (nije više Bredli). Glede etničkog/nacionalnog, znam da grešiš, ali to nije ni bitno za ovu temu. Toplo ti preporučujem knjige Uge Vlaisavljevića na tu temu. On je najveći svetski priznati stručnjak na toj temi vezano za BiH (a i širi region).

Inače, kao što sam i predvideo, a nije me bilo 2 dana, upao si zbog ovih izmena u ozbiljnu polemiku na admin tabli. Lepo sam ti rekao da nisu stvari definisane. I da ne lomiš preko kolena. Pravila koja si citirao mogu biti pokazatelj. Inače, ja još uvek nisam dobio odgovor za primer Arafata. Nisi to odgovorio. Dakle, diskusija, pa definisanje pravila, pa onda da se menja. U suštini, mislim da ovo pravilo en.wiki dobro određuje stvari. Samo nam fali rašćišćenje kad se koriste duple kategorije. --ANTI_PRO (разговор) 23:22, 21. јул 2019. (CEST)

Националност није самоидентификација него пасош (Nationality is a legal relationship between an individual person and a state. [Vonk, Olivier (March 19, 2012). Dual Nationality in the European Union: A Study on Changing Norms in Public and Private International Law and in the Municipal Laws of Four EU Member States. Martinus Nijhoff Publishers. pp. 19–20. ISBN 978-90-04-22720-0.]). А етничка припадност се одређује по генима примарно, а секундарно или на неком веома ниском степену по изјашњавању. Арафат је палестински, а питање је шта линковати за то — ПНА или Палестинце; ја мислим да треба ово прво, јер никога не интересује пука констатација „Ја сам Палестинац.” (ако већ инсистираш да је по изјашњавању; шта ако ја кажем да сам Кинез а црнац сам рођен у Кенији, хоће ли ми стајати да сам кинески или кенијски) него то у којој држави односно у овом случају неком не знам ни ја којем типу самоуправљајућег тела он живи. Ако је на снази лична карта са именом А, користи се име А на Википедији таман да га нико никад није чуо као такво (нпр. да се десила грешка у куцању и да је додато негдје једно слово ј, лупам пример); позивамо се на званично, а не на већинско или субјективно или и већинско и субјективно (то је опасно, наводи на погрешан закључак да то мора бити исправно). И објасни зашто је свету битна констатација „Ја сам ...” ако је по изјашњавању, када може рећи шта год хоће.  — Обсусер✉ 03:55, 22. јул 2019. (CEST)

Ако се неко тако изјашњава, онда је битно, али не толико да би у свим случајевима морало да стоји у уводу. Нико није битан само због тога где је рођен, нити ком народу припада. Сигурније је наводити државу као одрединицу, или не везивати ништа, а даље у чланку расписати шта и како. Нема сваки народ своју државу, али је са друге стране нечије дело значајно за идентитет народа и по томе је битно да таква ставка стоји у уводу. Опет под условом да за то постоје релевантни извори, било у тексту, или закачени одмах након те тврдње. Није добро држати се искључиво ен.вики, јер је и то језички пројекат, а сваки језик је прича за себе. Једноставно, тамо националност представља држављанство, у српском језику има потпуно другачије значање и одређује етничку припадност. Што се Додика тиче, мислим да би у првој реченици требало да стоји босанскохерцеговачки политичар, али да у уводу мора да стоји и кога представља тренутно, итт... А неминовно је да се изјашњава као Србин и може се пронаћи сасвим довољно извора о томе. Ја зато инсистирам на томе да не постоји општа чињеница, нити да би полазна претпоставка требало да буде неко нешто мора да зна. Најсигурније је навести изворе, уколико је потребно, чак и у инфокутији. --Lotom (разговор) 07:14, 22. јул 2019. (CEST)

Има и оних који мијењају своје национално (само)изјашњавање, па су мало Срби, мало Бошњаци а мало Хрвати, у зависности од тога када им шта одговара. Погледати, рецимо, овај примјер за бољи контекст о чему се ради. У суштини се слажем са оним што је написао Лотом и мислим да у уводу има мјеста и за држављанство и за етничку припадност, уколико је релевантна.— WR 13:33, 22. јул 2019. (CEST)

Dakle, ne držati se nikakvih pravila pisanja uvoda, nego dedukovati iz sadržaja članka kako treba da piše u uvodu? --ANTI_PRO (разговор) 18:21, 22. јул 2019. (CEST)

То је смешан закључак, не може неко по властитом нахођењу закључивати да је неко доприносио значајно на том пољу па да му то и постане дефиниција уз занимање. Ја сам искључиво за то да буде само државна/национална одредница и занимање, као на енглеској Википедији (уз изузетке само када ове нема и/или када је само поље рада директно везано за друго, нпр. српска књижевност или политика али не сад све и никако етничка припадност).  — Обсусер✉ 00:07, 23. јул 2019. (CEST)

NIje to vlastito nahođenje, nego sinteza/zaključak koji proizilazi iz referenciranog sadržaja iz sadržinskog dela članka. A to i jeste po definiciji uvod članka. Kratak opis stvari iz razrade. --ANTI_PRO (разговор) 14:22, 23. јул 2019. (CEST)

Којег чланка? Сваки је случај за себе мислиш, али онда ће свугде бити различито а то не може никако. Где је дефиниција увода чланка? Није кратак опис ствари из разраде него си ти извео лични закључак покушавши затворити тему — да се не треба држати никаквих правила писања увода (овде се сам побијаш јер касније кажеш да постоји дефиниција увода чланка плус је сулудо говорити да се не треба држати никаквих правила по питању било чега а поготово смерница и нечега што је увод чланка који треба да је стандардизован, у противном могао би неко да ставља инфокутију лево и ради шта хоће, подебљава где хоће итд.).

Треба да иде државна/национална припадност а не нека друга (нпр. етничка) у увод и то је то. — Обсусер✉ 15:06, 23. јул 2019. (CEST)

Ovo što ja navodim je način kako se piše uvod. Svaki uvod na vikipediji se tako piše. I ponavljam, primer Arafata i krš drugih ličnosti pokazuje da se nekakvim rigidnim pravilima ide na uštrb istine. Vođa nacionalnog/ističkog pokreta, dakle politike u čijoj je samoj srži stvaranje nacionalne države, klasifikovati na osnovu njegovog pasoša?! Naravno da je nonsens. No, neko ko je ono napisao tamo što piše, samo je to uradio jer je napisao sintezu njegove biografije u uvodu, uključiv i tu prvu rečenicu. To je najtačnije. Isto tako je i sa drugim biografijama. Zato je cela ova rasprava nonsens. --ANTI_PRO (разговор) 15:16, 23. јул 2019. (CEST)

То ти кажеш, али није тако јер нигде није дефинисано, ни у једној смерници. Ја кажем да је тренутни начин генерално писања увода државна одредница. Не показује то него показује да има изузетака, а то се може дефинисати правилом такође; па и рекао сам да оне који су имали друге пасоше или рођени другде а припадали на пример српској књижевности треба по томе којој су књижевности припадали јер им је то поље рада које их је дефинисало. Уостлаом, за такве случајеве може се одабрати да се не линкује; ту би онда било само палестински и сви на миру.

Ниједна расправа није нонсенс.  — Обсусер✉ 15:32, 23. јул 2019. (CEST)

Jeste definisano, piše ovde. етничка припадност или сексуалност не би требала бити истакнута у уводу, осим ако је релевантна за значај субјекта. Слично томе, претходне националности и/или државе рођења не би требале бити поменуте у уводној реченици, осим ако су релевантни за значај субјекта...Dakle, lepo piše: osim ako je relevantna za značaj subjekta. A ta relevantnost se određuje prema referenciranom sadržaju iz razrade članka. Pogledaj malo kakva je praksa sa en.wiki gde se ovo pravilo, koje je na sr.wiki odande prevedeno, primenjuje.

Evo recimo za Milorada Dodika, ako se ugledaš na pisanje biografija političara iz Severne Irske, gde je sličan politički kontekst kao u BiH, ne mora da piše bosanskohercegovački. Može da piše srpski političar iz Bosne i Hercegovine. Evo kako su urađene biografije Martina Mekginisa i Ijana Pejzlija. Nigde ne piše da su britanski, bivši irski, severnoirski političari, u uvodu.

Dakle ovo što ti Obsuseru ovde pokušavaš da uradiš nije ni uvođenje nekakvih pravila i ujednačavanje nečega. Ti samo ovde voluntaristički, na svoju ruku, tumačiš jedno pravilo, dok sa druge strane imaš praksu cele en.wiki koja ga posle drugačije tumači. I sad je samo pitanje ko je upravu. Obsuser ili en.wiki (ili dosadašnja praksa na sr.wiki koja je podudarna). Nema ovde nikakvog spora. Samo si ti pogrešno skapirao pravilo. Vrlo jednostavno. --ANTI_PRO (разговор) 16:19, 23. јул 2019. (CEST)

Лакше мало са неутемељеним оптужбама. У чланку о Додику у уводу није БиХ никако поменута била, а ако мислиш да је боље из БиХ него бх. промени по узору на тај стандард. Јесте увођење правила и јесте уједначавање, како није, појасни? Није волунтаристички него треба да постигнемо консензус, зато сам и ставио расправу на одговарајућем Тргу; тумачим га како си га и цитирао, да треба државна/национална а да етничка не треба осим када је значајна (дакле, треба и она а не само она када је значајна). У гомили чланака које сам већ исправио била је само етничка а није значајна. Имам праксу а тумачи га другачије ако се промени консензусом, зашто да не. Није или него и и и, ја и хоћу да се поштује та пракса а НИСИ у праву да је та подударна са енгл. Вики до сада овде јер је овде из пристрасности стављано многима да су Срби уместо по државној Србији или друге земље и сл. Има спора, али ти тераш својом линијом само да докажеш супротно од тога како је зачета тема, уместо да признаш да ниси у праву бар некада, сваком се деси.  — Обсусер✉ 16:58, 23. јул 2019. (CEST)

Ne mora da piše državna ako nije relevantna. Lepo piše: Слично томе, претходне националности и/или државе рођења не би требале бити поменуте у уводној реченици, осим ако су релевантни за значај субјекта. Za Martina Mekginisa ne piše da je bio severnoirski političar. Piše samo irish republican. I onda se nabrajaju funkcije koje je imao pa čitalac vidi dalje o čemu je reč.

Drugo, spominješ ovde konsenzus, a u istoj rečenici kažeš da si već promenio uvode u krš biografija? To nije čekanje konsenzusa. Prvo se ljudi dogovore, pa onda prave promene. Ti vodiš raspravu o kontroverznoj temi i istovremeno praviš (kontroverzne) izmene.

Treće, nije istina da je praksa na en.wiki drugačija. Dao sam ti primere biografija na en.wiki gde se ne pominje državnost osoba u uvodu. TO su sve članci na en.wiki i en.wiki praksa. --ANTI_PRO (разговор) 17:28, 23. јул 2019. (CEST)

Хахахахах, ти се сад спрдаш или ниси видео фино то правило. Државна је основна и увек је релевантна јер се по њој идентификује ко је, одакле је, шта је појединац, уз занимање. Претходне не би, али тренутне морају, заборавио си узети то у обзир.

Зато што сам сигуран да треба и зато што је то већ пракса, а консензус сам хтео постићи након овога јер има још већи крш биографија а неки су почели поништавати те измене (а до сада нису, зато је после). Јесте чекање консензуса јер не радим ништа на масовном плану и на своју руку док се ово не заврши. Да, прво договор. Не, контроверзно је уклањање оног за шта већ постоји смерница односно доказ већине (чланака) а то је државна припадност (тако су и линковани за српски Србија а не Срби).

По том аспекту није истина да је другачија, али по аспекту стављања етничке кад треба државна јесте (у том кршу који сам већ променио свугде је на енглеској било линковано Serbia а не Serbs и стајало је Serbian а не Serb као придев који се приказује за линк). Да, то су све чланци на енгл. Вики, коју узгред не морамо да следимо уопште али пошто има највише говорника тог језика убедљиво тамо су најразрађеније смернице па често није потребно поново расправљати о истој теми, али овде изгледа јесте. И ово већ прелази у троловање с твоје стране јер је речено све а ти изврћеш из неког непознатог разлога насилу се противећи предлогу.  — Обсусер✉ 20:09, 23. јул 2019. (CEST)

Ne mora državni ako nije relevantno. JA ti nabrajam taksativno ovde biografije ljudi na en.wiki koji nemaju državnost u uvodu, uključiv i Milorada Dodika. Dakle, da englezi prave razliku, gde je *serbian* vodi na Serbia, ali za Srbe iz BiH imaju drugog označitelja. U srpskom jeziku ta razlika ne postoji. Ta engleska posuđenica. Ovde je Dodik podjednako srpski koliko i Vučić. I dao sam ti primere drugih biografija na en.wiki gde ne piše državna pripadnost. Ti uporno odbijaš da valorizuješ tu realnost. I to nije tamo urađeno jer je omaška. Jer su neki od tih članaka sjajni. Nego jer su vodili računa šta pišu. Jer znaju da je, ponavljam, SAMOIDENTIFIKACIJA jedan od ključnih kriterijuma kako se neka osoba definiše i šta će joj posledično pisati u biografiji. Ako je Arafatova karijera i životni put bio posvećen palestinskom nacionalizmu (stvaranju Palestine; što je bajdvej slučaj i sa Meginisom i ostalim spomenutim), onda je unošenje državne pripadnosti, KOJU ON SAM NE PRIZNAJE, neistina i krivotvorenje. I ima krš takvih primera. ZAto je i pravilo postavljeno fleksibilno. I na sr.wiki se odveć primenjuje. Jer sastavljač članka savršeno dobro zna kako da napiše i šta da stavi za biografiju koju piše u uvod. Ima ovde biografija koje i ne pišu uopšte nacionalnost/državljanstvo u uvod. I sasvim su dobre i ništa im ne fali. Zato je cela ova diskusija nonsens. Jer se želi praviti rupa na saksiji. --ANTI_PRO (разговор) 20:58, 23. јул 2019. (CEST)

Државна је увек релевантна, а не занима ме ако негде недостаје, то значи да треба додати. И лажеш за Додика да не постоји и да није укључена државност у уводу, лепо стоји Bosnian Serb (босански српски, у значењу босанскохерцеговачки српски јер Bosnian Serb преусмерава на Serbs of Bosnia and Herzegovina и то је значење тог појма, Енглези кажу Bosnian као скраћено од Bosnian and Herzegovinian а у том значењу). Не може значењска разлика да се не манифестује у два језика. Јесте, по тој припадности, то си у праву. Не пише ако је непозната; нема таквих случајева. Видећу да додам па да видим образложење уклањања. Не мора да значи ако су сјајни да су идеални. То није кључни, то је небитан критеријум; кључни је чињенично а не по личној изјави стање. Он је палестински, то је сигурно; линк није палестина јер не постоји таква држава са соло именом, па је линк Палестинци. Како је не признаје ако је био посвећен њеном стварању? Али мора се поставити, дакле попушташ од исхитреног закључка да је расправа готова и да не треба поштовати никаква правила до тога да је правило постављено, и то флексибилно (није флексибилно него тачно одређено за појединце изузетке, постоји разлика огромна између овога и флексибилнога). Не примењује се када тамо где треба линковати Србију буду линковани Срби, на пример за обичне поп-фолк певаче који се никада нису ни изјашњавали као Срби. Хахахах, постаје смешно расправљати с тобом, али не и заморно, има времена колико хоћеш. „Састављач чланка” није никва титула ни званичник па да се подразумева да је његов рад оправдан и прецизан и тачан, смисао уређивања је исправљање грешака како „састављача” тако и „допуњивача” чланака. Фали им нешто ако нешто недостаје, логика. Ниједна дискусија није нонсенс, понављам то опет јер и ти понављаш; зашто онда учествујеш у њој? Жели се пробушити саксија, тачније (може и тако, правити рупа), да вода отиче; или прочистити рупа, јер тренутно мало отиче мало се скупља горе на врху, хаос.  — Обсусер✉ 21:19, 23. јул 2019. (CEST)

Bosnian Serb nije državna odrednica, nego nacionalna. I sad si sam priznao da te ne interesuje praksa, nego da si ti ovde zakonodavac. Ima da bude kako ti hoćeš. To si napisao. Ne priznaješ po ovom pitanju ništa do vlastitog suda. I kako misliš da te drugi uzimaju zdravo za ozbiljno, ako govoriš takve stvari? --ANTI_PRO (разговор) 21:35, 23. јул 2019. (CEST)

Bosnian Serb је државно-етничка одредница; Bosnian означава државу (Bosnia and Herzegovina) а Serb етнију (Serbs). Може се казати и национално-етничка, Bosnian означава нацију (БиХ) а Serb етнију (Срби). Serb не може означавати и државу/нацију (Србијанац); то је https://en.m.wikipedia.org/wiki/Serbians Serbian овде није случај јер он није Србијанац као АВ (тачније јесте, има пасош Србије колико знам, али не делује тамо па је то нерелевантно за увод и дефиницију њега као политичара Србије).  — Обсусер✉ 21:44, 23. јул 2019. (CEST)

Državno-etnička? odakle keve ti nalaziš ove nazive. Izreci sad sve ovo što si akribično pokušao da prevedeš na maternji jezik, na maternjem jeziku. Gde ti čuješ u svom jeziku da je BiH nacija? Ja to nikad čuo nisam. I ovaj članak koji si linkovao piše o stanju naziva u srpskom jeziku. Inače, do pre godinu dana u pasošu Srbije je u rubrici državljanstvo pisalo *srpski*, dok od jedne intervencije Zukorlića usvojene u NSRS piše Republika Srbija. --ANTI_PRO (разговор) 22:02, 23. јул 2019. (CEST)

Из свог лијепог течног босанскога језика, за који неки паметни кажу да је део српскохрватскога. Свугде, увек има први пут. Не него пише о дефиницији на енглеском за Србијанце, може се то превести на сваки светски језик. Паметан изгледа тај...  — Обсусер✉ 22:09, 23. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се са Лотомом и Виндом. Сматрам да и уводу има места и за држављанство и за етничку припадност, уколико је релевантна и поткрипљива изворима. Милорад Додик је босанскохерцеговачки политичар јер живи и обавља функцију председавајућег Председништва Босне и Херцеговине, али се изјашњава као Србин и постоје референце за то, тако да је дозвољено навести то у уводу. Свеједно, требало би прво наводити државну одредницу. — Жиле (✉) 15:35, 23. јул 2019. (CEST)

Ne treba i ne mora. Vidi moj komentar iznad. Postoji pravilo. --ANTI_PRO (разговор) 16:19, 23. јул 2019. (CEST)

Треба и мора пошто је у званичној институцији те земље. Постоји правило. Не треба и не мора етничка, јер је то чудан појам — објасни како то тачно Додик заступа интересе Срба и како зна који је становник БиХ Србин а који није? — Обсусер✉ 16:58, 23. јул 2019. (CEST)

Ево вам један примјер, Игор Радојичић је по народности Црногорац, био је високи функционер Републике Српске а и даље је значајна политичка фигура. Шта треба да стоји у уводу тога чланка?— WR 16:31, 23. јул 2019. (CEST)

Ako reference u sadržaju ne kažu da je njegova nacionalnost bitna za njegovu biografiju, onda ne mora da stoji u uvodu. Nego u inforkutiji i dole u sadržaju. Ako pak kažu da jeste, onda treba da bude u uvodu (recimo da je njegov politički angažman, između ostalog, vezan za tematiku crnogorske nacionalne manjine u Srpskoj, onda bi bilo ok da stoji u uvodu). --ANTI_PRO (разговор) 16:45, 23. јул 2019. (CEST)

Опет тумачиш националност као етничност. Апсолвирај да је то различито а да је у СФРЈ сматрано истим. У инфокутији иде националност а не иде етничност. Слажем се са осталим.  — Обсусер✉ 16:58, 23. јул 2019. (CEST)

Obsuseru, ne znaš šta je etničnost/etnička grupa. Članak na ovoj vikipediji na tu temu je kilav i nikakav i nije nikakva referenca. Etničke grupe su grupe sa određenom političkom tradicijom, ali bez nacionalne samosvesti (samosvesti da se grade vlastite političke institucije). Romi su etnička grupa, Rusini su etnička grupa. Oni svi imaju tradiciju, ali nemaju samosvest. Srbi nisu etnička grupa. Bošnjaci nisu etnička grupa. Jer imaju političku samosvest (prave nacionalnu vladu, parlament, univerzitet itd.). Koristiš se nekim voluntarističkim definicijama. Šta ima u SFRJ, a nema sad? Kakva je to nauka? Bilo pre 30 godina, sad nema. To neki modni trendovi. Dao sam ti šta da čitaš. Ako te mrzi, a pošto si već uzeo da se pleteš u ove stvari, poslušaj ovo predavanje ovde. POšto te mrzi da čitaš knjigu od 300 stranica na tu temu. https://www.bljesak.info/vijesti/flash/vlaisavljevic-u-mostaru-zasto-rjesavanje-hrvatskog-pitanja-ugrozava-opstanak-bih/87274 Evo ti. To ti je brzi kurs u razvrstavanju etničke grupe od nacije. --ANTI_PRO (разговор) 17:28, 23. јул 2019. (CEST)

Добро, ја не знам а ти знаш. Јесте килав али по бајтовима, можда и тонав. Није никакав, преведен је са енглеског и све је обухваћено. Нису са (само)одређеном него је по пореклу и генима које се не може мењати (етнос је народ, а народа има на хиљаде, колико има и живих и мртвих језика, укључујући стара племена која су говорила истим језиком и делила исте гене); нема везе национална свест (шта је то уопште, неко је као свестан шта је а неко није) односно тачније постојање националне државе у којој је етничка група већина са самим постојањем етничке групе, она постоји независно од тога има ли државу или не. Имају они самосвест али нису нигде признати као конститутивни или једини или већински. Хахахахахахахахахахаххахахахахахахахахх. Srbi nisu etnička grupa. Bošnjaci nisu etnička grupa. — Ово није изјава године него века. А где је молим те заведено, у којем документу, да Срби имају националну владу, парламент и универзитет? Како се зна да су то Срби? То нису Срби него Србијанци, пример је званичник Србије Расим Љајић, Србијанац по националној а Бошњак по етничкој припадност. Шта су ако нису етничка група, Срби и Бошњаци и Хрвати и Јевреји и Роми и Французи јесу етничке групе, а Американци нису, ако већ хоћеш ко није. Такође, Босанци и Херцеговци, Швајцарци, Американци, Израелци, Југословени и Британци (и такође Србијанци, грађани Србије с пасошем Србије, који се на српском језику зову Срби) и Французи Роми (Роми с пасошем Француске) нису етничке групе; они су нације и то им је национална припадност (нпр. француска Ромима). Ти се користиш југословенским или измишљеним неким дефиницијама; има ново да националност не може бити Роми јер они нису нација него етничка група. Капуто. То је светско право одувек примењивано, а пројекат Југославије који не знам чији је али био је сигурно исплатив. То су ситне приче националиста (оних који хоће великодржавне пројекте и уједињавање нације каобајаги, а живе у племенској свести и необразовани су, тако да нећу ни да отварам линк када видим u-mostaru-zasto-rjesavanje-hrvatskog-pitanja-ugrozava-opstanak-bih; зашто нема таквог видеа с насловом у „Србу (Грачац) Бошњаци се питају зашто српско питање угрожава опстанак Хрватске”. Нема зато што је неко себи утувио у главу да су сви Срби православци и да живе у Србији или Српској, Хрвати католици а Муслимани (политички назив претходног пројекта „Југославија 2.0” који није завршио славно по обичне људе а по некога јесте) односно Бошњаци муслимани вјерници. Ево теби и осталима једно поучно предавање ако нису већ погледали, https://www.youtube.com/watch?v=Gth8CUplhMc, човека који мора да воза књиге у гепеку и продаје а универзитетски је професор у БиХ.  — Обсусер✉ 20:09, 23. јул 2019. (CEST)

Ево ти и увод са Оксфордовом једном и још једном другом референцом:

An ethnic group, a people group, a people, or an ethnicity, is a category of people who identify with each other, usually on the basis of a presumed common genealogy or ancestry or on similarities such as common language, history, society, culture or nation. Ethnicity is often used synonymously with the term nation, particularly in cases of ethnic nationalism, and is separate from but related to the concept of races.  — Обсусер✉ 20:28, 23. јул 2019. (CEST)

Референце

И архивирао сам ову страницу на два места, па слободно обришите коментар и не дај Боже срушите архиве или цео интернет (1, 2) ако вам смета истина и модерно доба а не смета диктатура.  — Обсусер✉ 20:11, 23. јул 2019. (CEST)

Postao si bezobrazan. Polemišeš adhominem sa mnom. Dao sam ti izvor odakle sam to preuzeo i gde se to lepo kaže. U svom odgovoru se nijednom nisi osvrnuo na izvor. Čovek je jedan od najvećih autoriteta za te stvari u Evropi i najveći na ex-yu prostoru. To kažu Balibar i Šantal Muf. Al očigledno da Obsuser ima svoje nekakve predožbe o čemu govori pa gura svoj POV šta je jedno a šta je drugo na osnovu svojih političkih ubeđenja. Dakle, NEMA DISKUSIJE. Imaš izvor Uge Vlaisavljevića. Polemiši sa tim, ne samnom. Idi na predavanja. Drugo što si ti ponudio je rečnik na stranom jeziku. Iako je svakome jasno da se reči nation/people itd. ovde prevode drugačije. Ja ti dajem izvor na našem jeziku prvorazrednog karaktera, ti ga odbacuješ i kao protiv argument navodiš nešto što si ti u glavi smućkao. Nisi ozbiljan. --ANTI_PRO (разговор) 21:19, 23. јул 2019. (CEST)

Ти дајеш мени видео, ја теби. 1:1. Nation је нација (natio, држава). Није етнија; Ethnos је народ, етничка група. Не треба никакав Влаисављевић који је као најјачи на екс-ју а само јак у свету да дефинише (и он нормално сам из своје главе) шта је нација а шта етнија. Не мора ни Балибар ни Муф. Ти у разговору увек налазиш неке литературе, кажи и закључи нешто и сам.  — Обсусер✉ 21:36, 23. јул 2019. (CEST)

Ja neću ovde uopšte da citiram koja si sve pravila prekršio ovim odgovorom. Ovo je prvorazredni politički POV. ZAmisli, nije na društvenim naučnicima da definišu ove stvari, nego ti i ja ćemo to uraditi za vikiediju, dobrog srca i duše. Nemam reči. I to treba da ide u članke. --ANTI_PRO (разговор) 21:57, 23. јул 2019. (CEST)

Фин покушај али заборавио си Оксфорд, Кембриџ, Пипла и Гарика и све светске правнике који знају шта је нација а шта етнија.  — Обсусер✉ 22:00, 23. јул 2019. (CEST)

Ovom temom se bave etnolozi, antropolozi i psiholozi. A na jeziku koji mi govorimo ima par vrhunskih. Jednog sam citirao. Ti stvarno ovde sad ulaziš u opovrgavanje Vlaisavljevića? --ANTI_PRO (разговор) 22:04, 23. јул 2019. (CEST)

Дај цитат шта каже шта је нација а шта етничка група.  — Обсусер✉ 22:12, 23. јул 2019. (CEST)

Napisao sam ti gore već, što si ismejao. Imaš u intervjuu i dao sam ti link. Imaš i u knjigama. Sve su dostupne onlajn. --ANTI_PRO (разговор) 22:19, 23. јул 2019. (CEST)

Извори где се помињу хрватска питања на састанцима у Мостару, мајоризација, мањи ентитет и сл. нису озбиљни. Издвоји дефке.  — Обсусер✉ 22:33, 23. јул 2019. (CEST)

Veoma su ozbiljni. Čovek je dao predavanje na naučnoj konferenciji. Ovo je apstrakt i ceo tekst. Inkriminisani deo se spominje u prvoj trećini predavanja. Naći ću ga i u knjigama. Odavno sam ih čitao. --ANTI_PRO (разговор) 22:55, 23. јул 2019. (CEST)

Па ето видиш да се национално односи на државу. — Обсусер✉ 23:03, 23. јул 2019. (CEST)

Šta se nacionalno odnosi na državu? Gde si to čuo u ovom predavanju? --ANTI_PRO (разговор) 23:32, 23. јул 2019. (CEST)

§ 28. Nacija je u javnopravnom smislu zajednica prava/državna zajednica: zajednica državljana ili sama država kao zbir njenih građana. U tom smislu se kao sinonimi koriste: državni narod, državna nacija, politička nacija, demos… То је у том тексту. Ево видиш да је етност народ као етничка заједница, а демос као државна заједница људи. — Обсусер✉ 23:37, 23. јул 2019. (CEST)

Iz pristojnosti prema sagovorniku, pliz pročitaj ceo tekst, ako ti se već debatuje. Ako te mrzi, budi pošten i reci da nećeš. Da ne gubimo vreme. Čovek u tome što si citirao daje svoj komentar na tekst Naše stranke i komentira kako i u kom stupnju je svaka bh. nacija u kojoj meri rešila svoje nacionalno pitanje. Da ti skratim muke, ne moraš čitati ovo, jer je za diskusiju nebitno. Odslušaj predavanje, imaš na trećini. --ANTI_PRO (разговор) 23:48, 23. јул 2019. (CEST)

Па је ли то дефиниција или није? Шта ради ту ако је погрешна. На дну су дати прегледи појмова коришћених у тексту.  — Обсусер✉ 00:54, 24. јул 2019. (CEST)

Pročitaj ceo tekst, ili celu referencu. Nikakva to definicija nije. --ANTI_PRO (разговор) 12:18, 24. јул 2019. (CEST)

Значи није дефиниција а цитирана је? Чуди ме шта ради у том чланку ако је погрешна или ако је цитиран неки псеудонаучник.  — Обсусер✉ 12:42, 24. јул 2019. (CEST)

@Obsuser: Иако си поприлично субјективан, што се може видети по неким твојим доприносима, из свега прочитаног закључујем да имаш неки резон. То може да буде корисно, али и штетно ако се не сарађује са другим уредницима. У овом случају су и сви у праву, или нико није у праву, јер ми се чини да свако посматра онако како му одговара. Пошто је реч о подељеној територији, мислим да се такве ствари најбоље решавају централном напоменом, као што на ен.вики постоји за тзв. Косово. Ту се све што је нејасно, а преобимно и непотребно да иде у неки чланак може пописати уз навођење извора за ставове које заступају различите стране, званичне наравно, те такву напомену треба закачити свуда где је неопходно.

Гледа се оно због чега је битан и тако се и слаже у уводу. Ако неко живи и ради у некој држави, њу представља и има пасош, онда то иде у прву реченицу и у суштини се држављанство наводи прво, али не мора ништа ни да се повезује. Неки и не износе јавно шта су по националности. Е, сада, увек постоје специфични случајеви, где је неко променио пасош, веру, политичко уверење... А, све! Значи, што се тог дела тиче, Obsuser у некој мери има право. Међутим, уколико постоји проблем око одређивања те категорије, онда то декларисање треба заобићи и образложити у наставку, јер нико није битан само због тога што постоји. Опет, изузеци су премићке титуле. Само што и даље примећујем да Obsuser доста ствари ради на своју руку и интерпретира смернице онако како му у датом моменту одговара, или се позове на 5. стуб о занемаривању свега постојећег. Није то добро. (Кад је већ реч о уводима, један од примера је и ово Без обзира на нечију активност на неком пољу, ако неко занимање није релевантно, која је логика да то стоји у уводу?). Ако око нечега нисмо сагласни, хајде да видимо шта то може да се промени како би било јасније и једноставније за коришћење, а не да свако тера неки инат некоме. Овде сам опет у некој мери сагласан, али је то појединачни случај и такве ствари треба решити на нивоу пројекта, јер „риба смрди од главе“. С друге стране, упорно позивање на смернице неког другог пројекта ми је потпуно бесмислено, јер ми овде неке ствари радимо потпуно другачије, или их не радимо уопште. А кад се све сведе на паушално оцењивање ситуације, то тек није добро. Дакле, неке смернице треба да се поштују, али их пре свега треба дефинисати на овом пројекту. Ова расправа се поново одужила, али да бар пробамо да дођемо до неког решења. По мени није толико проблематично ако се изађе из неких оквира, уколико су превазиђени, под условом да се тиме не ремети пројекат и не прави већа штета од користи. --Lotom (разговор) 13:00, 24. јул 2019. (CEST)

Нисам уопште субјективан него потпуно објективан и реалан, што се може видети по сваком мом доприносу. Не закључује се из тога да имам резон него из коментара у расправама. Сарађујем са уредницима, зар не дискутујемо нормално. Не могу сви бити у праву, постоји само један тачан закључак који се да извести и који може извести и Иван сам и свако други ако прочита шта смо писали а занемари ко је остављао који коментар (који је он који ја који неко други). Слажем се да треба централна напомена и то све остало што кажеш. Слажем се и да не треба да се повезује. Да, а све ако мислиш на то, ако не погледај. :) Ништа нисам занемарио код Тамаре, а 5. стуб постоји. Она јесте и певачица и блогерка и правница, шта је ту спорно? Ако може Бака Прасе да буде јутјубер по занимању може и она јутјубер али блогер а не рецензент видео-игара и јутјуб певач. Ту се за рибу потпуно слажемо и није потребно прецизније образлагати, јасно је где лежи проблем. Није бесмислено јер тамо је највише уредника и највише појединачних резона, па и најбољи закључак а најмања могућност грешке; не можемо такозвани ми радити другачије, сви живимо у истом свету и морамо да поштујемо иста правила и имамо иста права; у противном је неправда. Није добро паушално. Треба поштовати а и дефинисати, то и јесте проблем што Иван неће ни да се дефинише па ставља сулуди коментар ne držati se nikakvih pravila pisanja uvoda. Наравно да није проблем ако је у корист пројекта, то кажу и смернице. — Обсусер✉ 13:12, 24. јул 2019. (CEST)

Помоћ:Архивирање странице за разговор

Помињао сам сређивање ове странице.

---

Премештање садржаја

1. Кликните на дугме Уреди или Уреди извор уколико вам је омогућено визуелно уређивање.

2. Изаберите текст који желите да архивирате.

3. Десним кликом на миш изаберите опцију Исеци / Cut.

4. Направите прву странице архиве отварањем актуелне странице за разговор у новој картици и додавањем текста /Архива 1 на крај линка.

5. Налепите текст који желите да архивирате. Ради лакшег сналажења, препоручује се да на врх странице архиве додате шаблон {{Automatic archive navigator}}.

6. Да бисте сачували измене на обе странице (страници за разговор и њеној архиви) притисните дугме Објави промене на дну уреживача.

За сваку следећу страницу архиве само мењајте број (Архива 2, Архива 3,...)

---

Ја сам овде кратко и јасно описао кораке потребне за архивирање, мислим да је много боље од тренутних слабо разумљивих 15 корака који нису ажурирани 14 година. Горе написани текст заменио бих са целим одељком Редно архивирање до одељка Архиве по подтемама, даље не бих дирао.

Acamicamacaraca ми је поменуо да бисмо можда могли и да направимо видео туторијал што такође није лоша идеја.

Замолио бих колеге да прокоментаришу овај предлог и да ли се слажу. — SimplyFreddie (разговор) 22:45, 23. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Ја сам за. Стари текст је лош.  — Обсусер✉ 22:55, 23. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Ја сам ЗА.--Soundwaweserb (разговор) 22:56, 23. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Изнео сам своје мишљење на дискорд сервер, али хајде и овде. Подржавам предлог, тренутни текст је стварно предуг и обесхрабрујући. — Жиле (✉) 12:41, 24. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Slažem se, ja sam za. --Valentinita10 (разговор) 12:47, 24. јул 2019. (CEST)