Википедија:Водич за писање бољих чланака (биографије)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стилска правила
Стилски приручник
Додатни приручници

Скраћенице
Биографије
Велика слова
Датуми и бројеви
Наслови
Везе
Математика
Изговор
Братски пројекти
Имена

Приручници за чланке

Вишезначне одреднице

Остали приручници

Како се мења страна
Упутство за изглед
Наслови
Категоризација
Категоризација биографија
Цитирање
Објасните жаргон
Фусноте
Водич за писање бољих чланака
Спискови
Музички примери
Правила именовања
Упутство за слике
Делови
Технички термини и дефиниције
Речи за избегавати
Писање о измишљеним ликовима


Циљ овог Приручника стила је да обезбиједи смјернице за одржавање визуелних и текстуалних доследности у биографским чланцима, као и у постојећим чланцима с биографским подацима. Одржавање доследности омогућава да се Википедија користи лакше.

Увод[уреди]

Увод треба да садржи:

  1. име и титулу, уколико има (види: Википедија:Правила именовања);
  2. датуме рођења и смрти, уколико су познати (види: Википедија:Приручник стила/Датуми и бројеви);
  3. додатак (пребивалиште, националност, или народност);
    1. у већини савремених случаја то ће значити она земља у којој је особа држављанин или становник, или је особа била држављанин те земље када је постала значајна;
    2. етничка припадност или сексуалност не би требала бити истакнута у уводу, осим ако је релевантна за значај субјекта. Слично томе, претходне националности и/или државе рођења не би требале бити поменуте у уводној реченици, осим ако су релевантни за значај субјекта.
  4. шта је особа урадила;
  5. зашто је особа значајна.

Примери:

  • Клеопатра VII Филопатор (грч. Κλεοπάτρα θεά φιλοπάτωρ, децембар, 70. п. н. е. или јануар, 69. п. н. е. — око 12. августа, 30. п. н. е.) била је краљица хеленистичког Египта из династије Птолемејида и последњи египатски фараон.
  • Франческо Петрарка (13041374) био је италијански песник на народном и латинском језику, хуманиста, аутор Канцонијера. Сматра се да је заслужан за назив појма „Ренесанса“ и заснивање концепта мрачног доба.
  • Мери Харис Џонс (1. август 183030. новембар 1930), познатија као „Мајка Џонс“, била је познати амерички борац за радничка права и друштвени организатор.

Више о смерницама, како треба писати уводни део можете пронаћи на страни: Википедија:Уводни део. Рецимо, тачни датуми рођења и смрти су свакако важни подаци да би особа била описана, али ако су ти подаци већ наведени у телу текста или у кутијици, онда је сасвим довољно да се у заградама у првој реченици наведу само године рођења и смрти. Места рођења и смрти требају навести у заградама, уколико су познати, као и у телу уводног дела, ако су релевантни за живот и дело особе.

Имена[уреди]

Иако наслов чланка треба да буде по имену под којим је особа позната, у уводном делу текста треба навести пуно име особе, уколико је познато. Код многих народа, у свакодневном говору или позивању на неку особу се не користи њено пуно име, али би чланак ипак требало да почне са пуним именом. На пример:

У неким случајевима може се десити да је особа легално променила своје име у неком тренутку након рођења. У овим случајевима је потребно невести и име које је особа стекла по рођењу:

Девојачко презиме[уреди]

Уобичајено је да се наведе девојачко презиме, односно презиме стечено по рођењу, женске особе која је познатија под својим венчаним презименом, на пример:

Следећа алтернативна форма: Светлана Цеца (Величковић) Ражнатовић се такође сматра опште прихваћеном.
На женску особу, као на било коју другу особу, треба се позивати под њеним најуобичајнијим именом, а оно не мора нужно да буде венчано презиме које је прихватила од свог супруга.

Наслеђено име од родитеља или претходника[уреди]

У овом случају наводимо име и додајемо на крај реч „млађи“, „старији“ или умећемо и додајемо на крај римски (редни) број, без одвајања запетом. Примери:

Псеудоним и уметничко име[уреди]

За особе које су познатије по псеудониму него по правном имену, правно име би требало навести прво у чланку, а затим и псеудоним. Ову праксу би требало примењивати иако је сам чланак именован по псеудониму:

  • Ернесто Гевара де ла Серна, познатији као Че Гевара или само Че ...

Алтернативна форма, где је правно име неведено у апозицији псеудониму се такође сматра прихватљивом.

Није увек потребно наводити у тексту зашто се наслов чланка и име у првој реченици текста разикују. Ипак, треба водити рачуна да се избегну случајеви када где особа углавном не користи сва своја имена или где која је заправо променила своје име. Дакле, уводна реченица у тим случајевима може да гласи уместо: „Џони Рид „Џон“ Едвардс (рођен 10. јуна 1953) ...“ као „Џон Едвардс је рођен са именом Џони Рид Едвардс“.
Када је име за наслов чланка утврђено, не заборавите да направите преусмерења ка чланку користећи пуно лично име и друга имена. На пример, „Семјуел Ленгхорн Клеменс“ треба бити додато као преусмерење на чланак „Марк Твен“. Ово ће спречити друге (мање искусне кориснике) да касније грешком започну чланак под пуним именом. Овакво навођење такође омогућава да се стави до знања будућим уредницима да скраћени назив није случајно изабран, већ да је пажљиво испланирано.

Почасни префикс имену (титула)[уреди]

Укључивање неких почасних звања као префикса имену и поједини стилови који се користе се понекад сматрају контроверзним на Википедији. Википедија прави разлику између следеће четири групе: племићи, владини званичници, чланови краљевских породица и свештенства, и други појединци. Погледајте Википедија:Правила именовања/Људи/Племство за употребу у наслову чланка.

Академска звања[уреди]

Чланови краљевских породица без презимена[уреди]

Већина краљевских породица немају презимена, а велики број оних који ипак имају презиме, имају лична презимена која се разликују међу члановима истог краљевског дома. На пример, различити чланови краљевског дома Виндзор имају низ презимена: Виндзор, Моунтбатен-Виндзор, итд. Чарлс, принц од Велса, на пример, не зове се Чарлс Виндзор, већ Чарлс Моунтбатен-Виндзор, као и остали његови потомци и сва његова деца. Међутим, многи његови рођаци имају носе презиме Виндзор или нека друга презимена. Слично, у краљевској лози Хабзбурга постоје другачија презимена неких чланова од презимена Хабзбург / Хабзбург-Лорен.

У првој реченици текста је потребно навести презиме ако је познато, на пример, Чарлс Филип Артур Џорџ Моунтбатен-Виндзор (енгл. Charles Philip Arthur George Mountbatten-Windsor). Али не треба аутоматски претпостављати да се име краљевске породице одређује према личном презимену неког од њених чланова. У многим случајевима то није случај. Да би све било јасно, чланак би требао почети у облику „{племићка титула} {име} {редни број, ако постоји} (пуно име и презиме (+ презиме ако је познато, али не и за монарха)“ са пуним именом које нема текстуални формат (курзив, подебљање), док је остатак подебљан (3x' - 3 апострофа). У пракси, то значи да би на пример чланак о британској краљици Елизабети требао почти следећим текстом: „Елизабета II (енгл. Elizabeth Alexandra Mary; ... )“. Користећи овај формат јасно се приказују најважније информације, без непотребних вишкова. Остали подаци о племићким титулама би требали да се наведу у листи намењеној за то по хронолошком редоследу.