Милан Смиљанић (свештеник) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33: Ред 33:
Милан је рођен 1891. године у златиборском селу Равнима. Био је друго дете оца Драгомира свештеника и мајке Кате. Одрастао је у кући свог деде Михајла, такође православног свештеника.<ref>Бошко Матић: "Прота", Београд 1985.</ref>
Милан је рођен 1891. године у златиборском селу Равнима. Био је друго дете оца Драгомира свештеника и мајке Кате. Одрастао је у кући свог деде Михајла, такође православног свештеника.<ref>Бошко Матић: "Прота", Београд 1985.</ref>


Био је министар пољопривреде у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Влади]] [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]] и председник [[Удружење православних свештеника Југославије|Удружења православних свештеника Југославије]].
Био је први министар пољопривреде у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Влади]] [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]] (1944-1946). Док није смењен децембра 1946. године<ref>"Задруга", Београд 1. јануар 1965.</ref> спроводио је аграрну реформу у Србији. Смиљанић је изабран и за подпредседника Президијума Народне скупштине НР Србије.

Као свештеник, изабран је за председника Главног одбора, [[Удружење православних свештеника Југославије|Удружења православних свештеника Југославије]] од краја 1947. године.<ref>"Весник", Београд 1. март 1948.</ref>


Умро је [[август]]а [[1979]]. године у [[Сирогојно|Сирогојну]], где је и сахрањен 27. августа у породичној гробници у порти [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну|Цркве светих апостола Петра и Павла]]. На његовој сахрани посмртни говор је одржао [[Иван Стамболић]], председник [[Извршно веће СР Србије|Извршног већа СР Србије]], док је опело одржао [[Епархија жичка|Владика жички]] [[Стефан Боца]].
Умро је [[август]]а [[1979]]. године у [[Сирогојно|Сирогојну]], где је и сахрањен 27. августа у породичној гробници у порти [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну|Цркве светих апостола Петра и Павла]]. На његовој сахрани посмртни говор је одржао [[Иван Стамболић]], председник [[Извршно веће СР Србије|Извршног већа СР Србије]], док је опело одржао [[Епархија жичка|Владика жички]] [[Стефан Боца]].

Верзија на датум 27. фебруар 2020. у 08:53

милан смиљанић
прота Милан Смиљанић
Лични подаци
Датум рођења(1891-00-00)1891.
Место рођењаРавни, код Ужица,  Краљевина Србија
Датум смртиавгуст 1979.(1979-08-00)
Место смртиСирогојно, код Чајетине,
 СР Србија,  СФР Југославија
Професијасвештеник
Деловање
Учешће у ратовимаБалкански ратови
Народноослободилачка борба

Одликовања
одликовања Краљевине Србије:
Златна Медаља „Милош Обилић”
Златна Медаља „Милош Обилић”
одликовања СФРЈ:
Орден Републике са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Партизанска споменица 1941.

Милан Смиљанић (Равни, код Ужица, 1891Сирогојно, код Чајетине, август 1979) је био протојереј Српске православне цркве, учесник Балканских ратова и Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Народне Републике Србије.

Биографија

Милан је рођен 1891. године у златиборском селу Равнима. Био је друго дете оца Драгомира свештеника и мајке Кате. Одрастао је у кући свог деде Михајла, такође православног свештеника.[1]

Био је први министар пољопривреде у Влади НР Србије (1944-1946). Док није смењен децембра 1946. године[2] спроводио је аграрну реформу у Србији. Смиљанић је изабран и за подпредседника Президијума Народне скупштине НР Србије.

Као свештеник, изабран је за председника Главног одбора, Удружења православних свештеника Југославије од краја 1947. године.[3]

Умро је августа 1979. године у Сирогојну, где је и сахрањен 27. августа у породичној гробници у порти Цркве светих апостола Петра и Павла. На његовој сахрани посмртни говор је одржао Иван Стамболић, председник Извршног већа СР Србије, док је опело одржао Владика жички Стефан Боца.

Његов син Михајло је такође био прота.[4]

Референце

  1. ^ Бошко Матић: "Прота", Београд 1985.
  2. ^ "Задруга", Београд 1. јануар 1965.
  3. ^ "Весник", Београд 1. март 1948.
  4. ^ Интервју, априла 1982. („Југопапир”, јануара 2016.)

Литература

  • Матић, Бошко (1985). Прота — крст и петокрака проте Милана Смиљанића. Београд: Туристичка штампа. 

Спољашње везе