Милан Смиљанић (свештеник) — разлика између измена
Ред 33: | Ред 33: | ||
Милан је рођен 1891. године у златиборском селу Равнима. Био је друго дете оца Драгомира свештеника и мајке Кате. Одрастао је у кући свог деде Михајла, такође православног свештеника.<ref>Бошко Матић: "Прота", Београд 1985.</ref> |
Милан је рођен 1891. године у златиборском селу Равнима. Био је друго дете оца Драгомира свештеника и мајке Кате. Одрастао је у кући свог деде Михајла, такође православног свештеника.<ref>Бошко Матић: "Прота", Београд 1985.</ref> |
||
Био је министар пољопривреде у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Влади]] [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]] |
Био је први министар пољопривреде у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Влади]] [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]] (1944-1946). Док није смењен децембра 1946. године<ref>"Задруга", Београд 1. јануар 1965.</ref> спроводио је аграрну реформу у Србији. Смиљанић је изабран и за подпредседника Президијума Народне скупштине НР Србије. |
||
Као свештеник, изабран је за председника Главног одбора, [[Удружење православних свештеника Југославије|Удружења православних свештеника Југославије]] од краја 1947. године.<ref>"Весник", Београд 1. март 1948.</ref> |
|||
Умро је [[август]]а [[1979]]. године у [[Сирогојно|Сирогојну]], где је и сахрањен 27. августа у породичној гробници у порти [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну|Цркве светих апостола Петра и Павла]]. На његовој сахрани посмртни говор је одржао [[Иван Стамболић]], председник [[Извршно веће СР Србије|Извршног већа СР Србије]], док је опело одржао [[Епархија жичка|Владика жички]] [[Стефан Боца]]. |
Умро је [[август]]а [[1979]]. године у [[Сирогојно|Сирогојну]], где је и сахрањен 27. августа у породичној гробници у порти [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну|Цркве светих апостола Петра и Павла]]. На његовој сахрани посмртни говор је одржао [[Иван Стамболић]], председник [[Извршно веће СР Србије|Извршног већа СР Србије]], док је опело одржао [[Епархија жичка|Владика жички]] [[Стефан Боца]]. |
Верзија на датум 27. фебруар 2020. у 08:53
милан смиљанић | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||
Датум рођења | 1891. | ||||||
Место рођења | Равни, код Ужица, Краљевина Србија | ||||||
Датум смрти | август 1979. | ||||||
Место смрти | Сирогојно, код Чајетине, СР Србија, СФР Југославија | ||||||
Професија | свештеник | ||||||
Деловање | |||||||
Учешће у ратовима | Балкански ратови Народноослободилачка борба | ||||||
Одликовања |
|
Милан Смиљанић (Равни, код Ужица, 1891 — Сирогојно, код Чајетине, август 1979) је био протојереј Српске православне цркве, учесник Балканских ратова и Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Народне Републике Србије.
Биографија
Милан је рођен 1891. године у златиборском селу Равнима. Био је друго дете оца Драгомира свештеника и мајке Кате. Одрастао је у кући свог деде Михајла, такође православног свештеника.[1]
Био је први министар пољопривреде у Влади НР Србије (1944-1946). Док није смењен децембра 1946. године[2] спроводио је аграрну реформу у Србији. Смиљанић је изабран и за подпредседника Президијума Народне скупштине НР Србије.
Као свештеник, изабран је за председника Главног одбора, Удружења православних свештеника Југославије од краја 1947. године.[3]
Умро је августа 1979. године у Сирогојну, где је и сахрањен 27. августа у породичној гробници у порти Цркве светих апостола Петра и Павла. На његовој сахрани посмртни говор је одржао Иван Стамболић, председник Извршног већа СР Србије, док је опело одржао Владика жички Стефан Боца.
Његов син Михајло је такође био прота.[4]
Референце
- ^ Бошко Матић: "Прота", Београд 1985.
- ^ "Задруга", Београд 1. јануар 1965.
- ^ "Весник", Београд 1. март 1948.
- ^ Интервју, априла 1982. („Југопапир”, јануара 2016.)
Литература
- Матић, Бошко (1985). Прота — крст и петокрака проте Милана Смиљанића. Београд: Туристичка штампа.
Спољашње везе