Пређи на садржај

Сирогојно

Координате: 43° 41′ 27″ С; 19° 53′ 10″ И / 43.6908° С; 19.8861° И / 43.6908; 19.8861
С Википедије, слободне енциклопедије
Сирогојно
Црква у Сирогојну
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаЧајетина
Становништво
 — 2011.Пад 630
Географске карактеристике
Координате43° 41′ 27″ С; 19° 53′ 10″ И / 43.6908° С; 19.8861° И / 43.6908; 19.8861
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина911 m
Сирогојно на карти Србије
Сирогојно
Сирогојно
Сирогојно на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31207
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Сирогојно је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 630 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]
Етно-село у Сирогојну

Сирогојно се налази у источном делу Златибора. Развило се око цркве подигнуте почетком 19. века, а затим и око школе, задруге, сеоских кафана и пекара. Црква Светих Петра и Павла саграђена је 1821. године и стављена је под заштиту државе. У њој се чувају многе вредности, попут врата у дуборезу и више икона из 19. века, а на њеним зидовима су уписана имена изгинулих ратника из Првог свјетског рата.

Подручје Сирогојна, ком припадају и села Дренова, Жељине, Трнава и Чичкова, има поприлично спомен-обележја из Другог свјетског рата. Споменик на Владајама, биста проте Милана Смиљанића, спомен плоча на згради школе у Трнави у којој је учио народни херој Саво Јовановић Сирогојно и родна кућа овог хероја у Трнави само су неки од њих. Овде се налази ОШ „Саво Јовановић Сирогојно” Сирогојно.

У Сирогојну се налази и етно-село, Музеј на отвореном „Старо село“ представља скупину златиборских кућа и пропратних дрвених зграда, скупљених са свих страна Златибора.

Чувене су и сирогојнске плетиље, чији џемпери од овчије вуне се продају и у Европи и њима у част отворен Музеј плетиља, отворен 2008. године. Током сезоне, овде се организују ликовни, књижевни, музички и други сусрети, изложбе, предавања и летње школе.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Сирогојно живи 643 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,7 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 232 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.055
1953. 1.129
1961. 1.099
1971. 962
1981. 890
1991. 844 844
2002. 763 763
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
762 99,86%
Руси
  
1 0,13%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Финдрук, Р. (1998). Народно неимарство. Сирогојно: Музеј Старо село
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]