Извршно веће Скупштине СР Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Извршно веће СР Србије)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Државни органи
СР Србије
Coat of arms of Serbia (1947–2004).svg
Скупштина
Председништво
Савет републике
Извршно веће Скупштине
Устави
Устав из 1947.
Уставни закон из 1953.
Устав из 1963.
Устав из 1974.

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Србије је био назив за владу у Социјалистичкој Републици Србији, од 1953. до 1990, док је у периоду од 1945. до 1953. године коришћен назив Влада.

Извршно веће је према Уставу СР Србије представљало извршни орган Скупштине Социјалистичке Републике Србије и сачињавали су га - председник, један или више потпредседника, чланови које бира скупштина и републички секретари (министри).

Званични називи владе током постојања СР Србије, од 1945. до 1990. године, били су:

  • Народна влада Србије - од 1945. до 1946. године
  • Влада Народне Републике Србије - до 1946. до 1953. године
  • Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије - од 1953. до 1963. године
  • Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Србије - од 1963. до 1990. године

Такође у званичној употреби користио се и назив Републичко извршно веће (РИВ), да би се разликовало од Савезног извршног већа (СИВ). Често су се користиле и скраћене варијанте имена - Извршно веће СР Србије или Извршно веће Србије.

У периоду од 1945. до 1990. године било је формирано укупно 16 влада (4 владе и 12 извршних већа).

Историјат[уреди]

Зграда „Новог двора“ у Београду, у којој је било прво средиште Извршног већа Србије, а данас Председништво Републике Србије
Зграда у Немањиној улици у Београду, у којој се налазило средиште Извршног већа Србије, а данас средиште Владе Републике Србије

Прва влада у послератној Србији формирана је 9. априла 1945. године и носила је назив Народна влада Србије. Ова влада постојала је до 22. новембра 1946. године, када је формирана нова влада под називом Влада Народне Републике Србије. Председник обе ове владе био је др Благоје Нешковић.

Следећи председник Владе НР Србије био је Петар Стамболић и он се на овој функцији налазио у два мандата - од 1948. до 1951, од 1951. до 1953. године. У току његовог другог мандата, Народна скупштина ФНРЈ је 13. јануара 1953. године усвојила Уставни закон којим је извршена реорганизација друштвеног и политичког уређења федерације и република. У оквиру ове реорганизације назив влада је замењен и од тада се користи назив Извршно веће, а уместо речи министар републички секретар.

Народна скупштина НР Србије усвојила је „Уставни закон о основама друштвеног и политичког уређења НР Србије“ и формирала прво Извршно веће Народне скупштине НР Србије 5. фебруара 1953. године. Ово Ивршно веће је било привремено и оно је представљало реформисану владу Петра Стамболића, који је задржао функцију председника. Ово Извршно веће постојало је до 16. децембра, када је после одржаних парламентарних избора формирано ново Извршно веће.

Априла 1963. године донет је нови Устав Југославије и Србије. Овим уставом извршена је промена назива државе па је Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ) преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ), а Народна Република Србија (НРС) у Социјалистичку Републику Србију (СРС). Сходно овој промени извршена је и промена назива Извршног већа Народне скупштине НР Србије у Извршно веће Скупштине СР Србије. На истој седници на којој је донесен нови Устав СР Србије, 9. априла 1963. године донесен је и „Закон о Републиком већу“, којим су дотадашњи прописи о раду Извршног већа усаглашени са новим уставом.

Последње Извршно веће СР Србије формирано је 5. децембра 1989. године и у току његовог мандата донесен је 28. септембра 1990. нови Устав Србије, којим је Социјалистичка Република Србија преименована у Републику Србију, а сходно томе Извршном већу је враћен стари назив Влада. Последње Извршно веће постојало је до фебруара 1991. године, када је после првих вишестраначких избора формирана прва Влада Републике Србије.

1945-1953[уреди]

Прва влада формирана 9. априла 1945. године била је формирана на основу прописа и одлука које је донела Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије (АСНОС) и она су била у сагласности са одредбама Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ). Пошто у време формирања друге владе, још увек није био донесен Устав НР Србије, она је била формирана на основу одредби Устава ФНРЈ.

Устав Народне Републике Србије донесен је 17. јануара 1947. године и на основу њега Влада Народне Републике Србије је била највиши извршни и управни орган у Народној Републици Србији. Бирала ју је Народна Скупштина НР Србије, а била је одговорна Народној скупштини и њеном Президијуму. Сачињавали су је - председник, један или више потпредседника, министри, председник Планске комисије и председник Контролне комисије.

Према овом Уставу надлежности владе су биле веома мале, јер се предност давала савезној влади, односно Влади ФНРЈ. Министарства у оквиру Владе НР Србије била су савезно-републиканска и републиканска. Савезно-републиканска министарства била су министарства финансија, унутрашњих послова, правосуђа, индустрије, рударства, трговине и снабдевања, пољопривреде, шумарства, грађевина и рада. Она нису била самостална у свом раду, већ су била подређена уредбама и прописима које је доносила Влада ФНРЈ. Републиканска министарства била су министарство просвете, народног здравља, социјалног старања и комуналних послова и она су била самостална у свом раду.

Овај Устав остао је на снази до 1963. године, али је значајно измењен почетком 1953. године доношењем Уставног закона. У периоду од 1945. до 1953. године председници влада били су Благоје Нешковић и Петар Стамболић, обојица у по два мандата.

1953-1963[уреди]

На основу одлука донетих на Шестом конгресу СКЈ, одржаног новембра 1952. године започела је реорганизација друштвено-политичког живота федерације и република. Као резулат тога 13. јануара 1953. године Народна скупштина ФНРЈ донела је Уставни закон, којим је значајно измењен тадашњи Устав ФНРЈ, као и републички устави.

Народна скупштина НР Србије је 5. фебруара 1953. године усвојила „Уставни закон о основама друштвеног и политичког уређења НР Србије“. На основу тог закона извршена је промена у начину рада и саставу владе. Такође промењен је и назив влада па је она постала Извршно веће, а министри републички секретари.

На основу овог Уставног закона, Извршно веће је и даље било највиши извршни и управни орган у Републици. Бирала га је скупштина и оно је било њој одговорно за рад. Новину је представљао састав Извршног већа, јер су поред дотадашњих чланова - председника, једног или више потпредседника, републичких секретара (министара), председника Планске комисије и председника Контролне комисије, уведени нови чланови тј чланови Извршног већа које бира скупштина. Истим Уставним законом извршена и реформа Народне скупштине, па је она постала дводомна и имала два већа - републичко и веће произвођача. Чланове Извршног већа које бира скупштина бирало је републичко веће Народне скупштине, а састав комплетног Извршног већа бирала су ова већа Народне скупштине на заједничкој седници. Такође надлежности Извршног већа су овим уставним изменама биле повећане.

У периоду од доношења Уставног закона, 1953. до доношења новог Устава, 1963. године, председници Извршног већа били су Јован Веселинов, Милош Минић и Слободан Пенезић Крцун.

1963-1974[уреди]

Нови Устав, који је Народна скупштина усвојила 7. априла 1963. године, променио је назив Народној Републици Србији у Социјалистичка Република Србија. Сходно томе и Извршном већу је промењен назив у Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Србије. Истовремено са усвајањем републичког устава, донет је и нови савезни устав, којим је ФНРЈ преименована у Социјалистички Федеративну Републику Југославију. На истој седници на којој је донесен нови Устав СР Србије, донесен је и Закон о Републиком већу, којим су дотадашњи прописи о деловању Извршног већа усаглашени са новим уставом.

Према овом Уставу Извршно веће је било извршни орган Скупштине СР Србије, којој је и било одговорно за рад. Председника и чланове Извршног већа бирало је Републичко веће Скупштине СР Србије. Председника је био биран на основу предлога Комисије за ибор и именовања, а чланови на основу заједничког предлога председника и Комисије. Чланови Извршног већа СР Србије, по положају су били председници покрајинских извршних већа - тј председник Извршног већа Скупштине САП Војводине и председник Извршног већа Скупштине САП Косова.

Надлежности Извршног већа, према овом Уставу су била значајно повећана и оно је скупштини предлагало утврђивање политике; доношење закона и других аката; доносило уредбе, одлуке и упутства за извршавање републичких и савезних закона и др.

Овај Устав остао је на снази до 1974. године, када је замењен новим. У периоду од 1963. до 1974. године председници Извршног већа били су Драги Стаменковић, Ђурица Јојкић и Миленко Бојанић.

1974-1990[уреди]

Састави извршних већа[уреди]

У току постојања Социјалистичке Републике Србије, од априла 1945. до септембра 1990. године било је формирано укупно 16 влада (4 владе и 12 извршних већа).

Владе Народне Републике/Социјалистичке Републике Србије 1945-1990
влада
председник
п. мандата
к. мандата
Народна влада Србије Благоје Нешковић 9. април 1945. 22. новембар 1946.
1. Влада НР Србије Благоје Нешковић 22. новембар 1946. 5. септембар 1948.
2. Влада НР Србије Петар Стамболић 5. септембар 1948. 10. април 1951.
3. Влада НР Србије Петар Стамболић 10. април 1951. 5. фебруар 1953.
1. Извршно веће Народне скупштине НР Србије Петар Стамболић 5. фебруар 1953. 16. децембар 1953.
2. Извршно веће Народне скупштине НР Србије Јован Веселинов 16. децембар 1953. 6. април 1957.
3. Извршно веће Народне скупштине НР Србије Милош Минић 6. април 1957. 9. јун 1962
4. Извршно веће Скупштине СР Србије Слободан Пенезић Крцун 9. јун 1962. 6. новембар 1964.
Стеван Дороњски (в.д.) 6. новембар 1964. 17. новембар 1964.
5. Извршно веће Скупштине СР Србије Драги Стаменковић 17. новембар 1964. 6. мај 1967.
6. Извршно веће Скупштине СР Србије Ђурица Јојкић 6. мај 1967. 7. мај 1969.
7. Извршно веће Скупштине СР Србије Миленко Бојанић 7. мај 1969. 6. мај 1974.
8. Извршно веће Скупштине СР Србије Душан Чкребић 6. мај 1974. 6. мај 1978.
9. Извршно веће Скупштине СР Србије Иван Стамболић 6. мај 1978. 5. мај 1982.
10. Извршно веће Скупштине СР Србије Бранислав Иконић 5. мај 1982. 6. мај 1986.
11. Извршно веће Скупштине СР Србије Десимир Јевтић 6. мај 1986. 5. децембар 1989.
12. Извршно веће Скупштине СР Србије Станко Радмиловић 5. децембар 1989. 11. фебруар 1991.

Литература[уреди]

  • Устав Народне Републике Србије. Београд 1947. година.
  • Устав Социјалистичке Републике Србије са Уставним законом о спровођењу Устава. „Савремена администрација“ Београд, 1963. година.
  • Устав СР Србије, Устав САП Војводине и Устав САП Косова са Уставним законима за спровођење устава. „Службени лист СФРЈ“ Београд, 1974. година.
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига трећа). „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.