Дреновац (Клина) — разлика између измена

Координате: 42° 36′ 10″ С; 20° 31′ 18″ И / 42.6028° С; 20.5217° И / 42.6028; 20.5217
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м .
Нема описа измене
Ред 10: Ред 10:
|општина=Клина
|општина=Клина
|општина УНМИК-Клина
|општина УНМИК-Клина
|надм висина=
|надм висина=390
|популација=440<ref name="попис">[http://pop-stat.mashke.org/kosovo-ethnic-loc2011.htm Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године] {{ен}}</ref>
|популација=440
|поштански код=
|поштански код=
|позивни број=
|позивни број=
|регистарска ознака=
|регистарска ознака=ПЕ
|гшир=42.6028
|гшир=42.6028
|гдуж=20.5217
|гдуж=20.5217
}}
}}
'''Дреновац''' ({{јез-алб|Drenoci/Fushdrin dhe Thanisht}}) је насељено место у [[општина Клина|општини Клина]], на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Према попису становништва из [[Попис становништва 2011. на Косову|2011.]] у насељу је живело 440 становника.
'''Дреновац''' ({{јез-алб|Drenoci }}) је [[село]] у [[општина Клина|општини Клина]], које се налази на магистралном путу [[Пећ]]-[[Приштина]], удаљено неколико километара од места [[Клина|Клине]] и 18&nbsp;km југоисточно од Пећи. Село је након 1999. године познато и као '''Фушдрин''' и '''Таништ'''. Аутопут [[Пећ]]-[[Приштина]] пресеца село на два дела. Горњи део села је у изразитој стрмини док се други део села спушта у равницу поред [[Пећка Бистрица|Пећке Бистрице]]. На брду изнад села, у пределу Црквине, налази се огроман храстов пањ. На њему и данас када је "тежак светак" пале свећу. Кажу да је ту била црква Свете Богородице "Света Пречиста" и да су се до 70их година прошлог века сачували њени трагови. У центру села постоји огроман храст, он је заштитник села. Под њим се на [[Спасовдан]] поставља "софра" кад носе крста. Преписују му чудотворну моћ: једноме је, који је изломио суву гранчицу изгорела кућа а други који је покушао да га сече се је посекао па рана није хтела да му зарасте. Помињу им и имена. 80их година прошлог века у селу је било 62 српске куће и око 20 албанских. Дванаест кућа (породица Богићевић; раније презиме Гаџић) чува предање да су пореклом из [[Гацко]]г, а остале породице уколико нешто знају о свом пореклу наводе да су из [[Црна Гора|Црне Горе]]: Велике, Шекулара, Бјелопавлића, а најчешће кажу да су негде из Црне Горе и да су се доселили у турско време или пре њега.

Село има осморазредну основну школу. Мештани се претежно баве земљорадњом. Просечан број чланова у породици је 9,3.
== Положај ==
Село се налази на магистралном путу [[Пећ]]-[[Приштина]], удаљено неколико километара од места [[Клина|Клине]] и 18&nbsp;km југоисточно од Пећи. Аутопут [[Пећ]]-[[Приштина]] пресеца село на два дела. Горњи део села је у изразитој стрмини док се други део села спушта у равницу поред [[Пећка Бистрица|Пећке Бистрице]].

== Историја ==
На брду изнад села, у пределу Црквине, налази се огроман храстов пањ. На њему и данас када је "тежак светак" пале свећу. Кажу да је ту била црква Свете Богородице „Света Пречиста” и да су се до 70их година прошлог века сачували њени трагови. У центру села постоји огроман храст, он је заштитник села. Под њим се на [[Спасовдан]] поставља "софра" кад носе крста. Преписују му чудотворну моћ: једноме је, који је изломио суву гранчицу изгорела кућа а други који је покушао да га сече се је посекао па рана није хтела да му зарасте. Помињу им и имена.


[[18. јун]]а [[1999]]. године, 109 српских и 11 других породица неалбанаца, укупно 456 становника, напустило је село.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=06&dd=08&nav_category=640&nav_id=364851 B92 — Vesti — Interesovanje za povratak na Kosovo], Приступљено 2. 4. 2013.</ref>
[[18. јун]]а [[1999]]. године, 109 српских и 11 других породица неалбанаца, укупно 456 становника, напустило је село.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=06&dd=08&nav_category=640&nav_id=364851 B92 — Vesti — Interesovanje za povratak na Kosovo], Приступљено 2. 4. 2013.</ref>


== Становништво ==
== Демографија ==
Према попису из 2011. године, Дреновац има следећи етнички састав становништва:
{{Попис

|извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
{| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100%;"
|п1948=663
|- style="background:#dfd;"
|п1953=733
| style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="попис" />
|п1961=779
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 2011. на Косову|2011.]]{{напомена|Попис из [[Попис становништва 2011. на Косову|2011.]] на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је стварни удео Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.}}
|п1971=851
|-
|п1981=1016
| style="background:#f3fff3;" | [[Албанци]]
|п1991=1123
| align="right" | 438 <small>(99,55%)</small>
|п1991н=
|-
|п2002с=
| style="background:#f3fff3;" | недоступно
|п2002=
| align="right" | 2 <small>(0,45%)</small>
|-
| style="background:#f3fff3;" | Укупно
| align="right" | 440
|}

{{Попис становништва Југославије
| извор=<ref name="попис" /><ref>{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>
| п1828=
| п1857=
| п1869=
| п1879=
| п1880=
| п1885=
| п1890=
| п1895=
| п1910=
| п1921=
| п1931=
| п1948=663
| п1953=733
| п1961=779
| п1971=851
| п1981=1.016
| п1991=1.123
| п2011=440
}}
}}


== Извори ==
=== Презимена ===

{{reflist}}
80их година [[20. век|20]]ог века у селу је било 62 српске куће и око 20 албанских. Дванаест кућа (породица Богићевић; раније презиме Гаџић) чува предање да су пореклом из [[Гацко]]г, а остале породице уколико нешто знају о свом пореклу наводе да су из [[Црна Гора|Црне Горе]]: Велике, Шекулара, Бјелопавлића, а најчешће кажу да су негде из Црне Горе и да су се доселили у турско време или пре њега.

== Привреда ==
Мештани се претежно баве земљорадњом.

== Школство ==
Село има осморазредну основну школу.


== Види још ==
== Види још ==
* [[Клина]]
* [[Клина]]


== Напомене ==
== Спољашње везе ==
{{напомене}}
* [http://www.fallingrain.com/world/KV/00/Drenovac2.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]


== Референце ==
{{клица-село-Србија}}
{{списреф}}

== Спољашње везе ==
{{портал|Србија}}
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/kosovo/drenovac-42-36-10-n-20-31-18-e/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] {{en}}
* [http://www.fallingrain.com/world/KV/00/Drenovac2.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] {{en}}
* [https://a3.geosrbija.rs/ Дигитална платформа за НИГП (-{geoSrbija}-)] {{ср}}
{{Општина Клина}}
{{Општина Клина}}


[[Категорија:Општина Клина]]
[[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]]
[[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]]
[[Категорија:Општина Клина]]

Верзија на датум 1. април 2020. у 19:19

Дреновац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаКлина
Становништво
 — 2011.440[1]
Географске карактеристике
Координате42° 36′ 10″ С; 20° 31′ 18″ И / 42.6028° С; 20.5217° И / 42.6028; 20.5217
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина390 m
Дреновац на карти Србије
Дреновац
Дреновац
Дреновац на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаПЕ

Дреновац (алб. Drenoci/Fushdrin dhe Thanisht) је насељено место у општини Клина, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 440 становника.

Положај

Село се налази на магистралном путу Пећ-Приштина, удаљено неколико километара од места Клине и 18 km југоисточно од Пећи. Аутопут Пећ-Приштина пресеца село на два дела. Горњи део села је у изразитој стрмини док се други део села спушта у равницу поред Пећке Бистрице.

Историја

На брду изнад села, у пределу Црквине, налази се огроман храстов пањ. На њему и данас када је "тежак светак" пале свећу. Кажу да је ту била црква Свете Богородице „Света Пречиста” и да су се до 70их година прошлог века сачували њени трагови. У центру села постоји огроман храст, он је заштитник села. Под њим се на Спасовдан поставља "софра" кад носе крста. Преписују му чудотворну моћ: једноме је, који је изломио суву гранчицу изгорела кућа а други који је покушао да га сече се је посекао па рана није хтела да му зарасте. Помињу им и имена.

18. јуна 1999. године, 109 српских и 11 других породица неалбанаца, укупно 456 становника, напустило је село.[2]

Становништво

Према попису из 2011. године, Дреновац има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[а]
Албанци 438 (99,55%)
недоступно 2 (0,45%)
Укупно 440
Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 663
1953. 733
1961. 779
1971. 851
1981. 1.016
1991. 1.123
2011. 440

Презимена

80их година 20ог века у селу је било 62 српске куће и око 20 албанских. Дванаест кућа (породица Богићевић; раније презиме Гаџић) чува предање да су пореклом из Гацког, а остале породице уколико нешто знају о свом пореклу наводе да су из Црне Горе: Велике, Шекулара, Бјелопавлића, а најчешће кажу да су негде из Црне Горе и да су се доселили у турско време или пре њега.

Привреда

Мештани се претежно баве земљорадњом.

Школство

Село има осморазредну основну школу.

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је стварни удео Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

  1. ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ B92 — Vesti — Interesovanje za povratak na Kosovo, Приступљено 2. 4. 2013.
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе