Добра Вода (Клина)
Добра Вода | |
|---|---|
 Железничка станица у Доброј Води | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Клина |
| Становништво | |
| — 2011. | 544[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 36′ 46″ С; 20° 42′ 22″ И / 42.6128° С; 20.7061° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 635 m |
.svg)  Добра Вода Добра Вода на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Регистарска ознака | ПЕ |
Добра Вода стари назив је Уњемир (алб. Ujmiri) је насељено место у општини Клина, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 544 становника.
Положај
[уреди | уреди извор]Атар насеља се налази на територији катастарске општине Добра Вода површине 331 ha. Налази се у Прекорупљу на левој обали Клине, на прузи Приштина— Пећ.
Географија
[уреди | уреди извор]Изнад Добре Воде се на брду Петровица налазе рушевине средњовековног манастира Добра Вода, који се налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја. Први сачувани писани помен о Доброј Води је из 1330. године, у повељи српског краља Стефана Дечанског којом је ово село даровао својој задужбини — манастиру Дечанима. По турском попису из 1455. у селу је било 12 српских кућа, укључујући и домаћинство сеоског попа. У Уњемиру је рођен Свети Петар Коришки, познати српски пустиножитељ из 13. века. О животу и пустиножићу овог светитеља говоре средњовековна дела Служба и Житије Петра Коришког, која је написао Теодосије Хиландарац. Оба дела се сврставају у ред најуспешнијих и најлепших остварења српске књижевности средњег века. На брду изнад Уњемира стоје остаци цркве Св. Апостола Петра и Павла, познатије као Петровица. Црква је подигнута у 13. веку, вероватно у склопу истоименог манастирског комплекса. Сачувани су темељи обимних зидова улазне куле и вратница градића-тврђаве у чијем се средишту налазио храм. Он је президан у 14. веку, а поново је обновљен после обнове манастира Пећке патријаршије у 16. веку. У Уњемиру постоје и остаци једног црквишта. Последња српска породица се одавде иселила 1968. године, тако да је Добра Вода данас етнички чисто албанско село.
Иван Јастребов је о селу записао да се Свети Петар Коришки ту родио в Диоклитији Хвостанскије у селу Уњемир. У време Јастребова је у том селу било 15 арнаутских кућа од којих су у пет кућа, људи римокатоличке вероисповести. Дечанска хрисовуља спомиње ово село. Близу села, на брду обраслом шумом налази се црква Св. Петра и Павла. Православни житењи села Кијева су сачували предања да је црква била манастрска и да је ту испоснички живот проводио Петар Коришки. Он је ту замонашен, у лично за себе подигнутој колиби. Са сестром је ту проводио живот у посту и молитви. Попто га роаци не остављаше на миру, доносећи му све нужно за живот, са сестром одлази у Алтин, а одатле бежи ка призренским планинама у једну клисуру. Тело свеца је у манастиру Црна река.[2].
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2011. године, Добра Вода има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[н. 1] |
| Албанци | 541 (99,45%) |
| Срби | 1 (0,183%) |
| други и недоступно | 2 (0,367%) |
| Укупно | 544 |
| Демографија[1][3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 201 | |
| 1953. | 401 | |
| 1961. | 401 | |
| 1971. | 552 | |
| 1981. | 654 | |
| 1991. | 668 | |
| 2011. | 544 | |
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)
