Јован Симонов Пламенац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 6: Ред 6:
| место_рођења = [[Бољевићи (Бар)|Бољевићи]], [[Црмница (област)|Црмница]]
| место_рођења = [[Бољевићи (Бар)|Бољевићи]], [[Црмница (област)|Црмница]]
| држава_рођења = [[Књажевина Црна Гора]]
| држава_рођења = [[Књажевина Црна Гора]]
| датум_смрти = {{Датум рођења|1944|6|14|1873||}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1944|6|14|1873||}}
| место_смрти = између [[Ријека Црнојевића|Ријеке Црнојевића]] и [[Вирпазар]]а
| место_смрти = између [[Ријека Црнојевића|Ријеке Црнојевића]] и [[Вирпазар]]а
| држава_смрти = [[НД Црна Гора]]
| држава_смрти = [[НД Црна Гора]]
Ред 32: Ред 32:
'''Јован Симонов Пламенац''' ([[Бољевићи (Бар)|Бољевићи]], [[1873]] — између [[Ријека Црнојевића|Ријеке Црнојевића]] и [[Вирпазар]]а, [[14. јун]] [[1944]]) је био [[Краљевина Црна Гора|црногорски]] [[политичар]] и [[сердар]].
'''Јован Симонов Пламенац''' ([[Бољевићи (Бар)|Бољевићи]], [[1873]] — између [[Ријека Црнојевића|Ријеке Црнојевића]] и [[Вирпазар]]а, [[14. јун]] [[1944]]) је био [[Краљевина Црна Гора|црногорски]] [[политичар]] и [[сердар]].


Пламенац је своју [[политика|политичку]] каријеру започео као један од истакнутих вођа [[Права народна странка|Праве народне странке]] у [[Књажевина Црна Гора|Кнежевини Црној Гори]]. Био је чврсти присталица кнеза [[Никола I Петровић|Николе Петровић Његоша]], који се прогласио краљем 1910. Послиjе одласка краља Николе у емиграциjу након инвазије [[Централне силе|Централних сила]] на Црну Гору у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]], Пламенац је нападао краља.
Пламенац је своју [[политика|политичку]] каријеру започео као један од истакнутих вођа [[Права народна странка|Праве народне странке]] у [[Књажевина Црна Гора|Кнежевини Црној Гори]]. Био је чврсти присталица кнеза [[Никола I Петровић|Николе Петровић Његоша]], који се прогласио краљем 1910. године. Послиjе одласка краља Николе у емиграциjу након инвазије [[Централне силе|Централних сила]] на Црну Гору у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]], Пламенац је нападао краља.


Послије рата, Пламенац је постао један од вођа [[Зеленаши|зеленаша]] и главни протагониста [[Божићна побуна|Божићне побуне]] 1919. уперене против уједињења Црне Горе са [[Краљевина Србија|Србијом]] и потоњег образовања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. Пламенац није био против [[Краљевина Србија|Србије]], већ је као поборник [[Петровићи Његоши|династије Петровић]] био против династије [[Карађорђевићи|Карађорђевића]] и начина на које је уједињење извршено. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник [[Црногорске Владе у егзилу 1916—1922. године|црногорске владе у егзилу]]. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду [[Гаета]] уз [[Краљевина Италија|италијанску]] помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интензитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новооснованој југословенској држави, али је о том питању мало успио. За ''[[Глас Црногорца]]'' као званични лист црногорске владе у егзилу, критикујући владу у [[Београд]]у, почетком 1920. године је писао:{{цитат|''Није њој до [[Скадар|Скадра]], нити до крвљу стечених права, већ је њој до тога да, за рачун Карађорђевића, завојује ону српску Црну Гору, која је вјековним војничким прегнућем [[Српство]] родила.''<ref>{{cite journal |title=Дворске и дипломатске вијести |journal=Глас Црногорца |date=8. фебруар 1920. |page=2 |url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=3328&skrd=1#}}</ref>|<small>Ј. С. Пламенац, 21. јануар 1920.</small>}}
Послије рата, Пламенац је постао један од вођа [[Зеленаши|зеленаша]] и главни протагониста [[Божићна побуна|Божићне побуне]] 1919. уперене против уједињења Црне Горе са [[Краљевина Србија|Србијом]] и потоњег образовања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. Пламенац није био против [[Краљевина Србија|Србије]], већ је као поборник [[Петровићи Његоши|династије Петровић]] био против династије [[Карађорђевићи|Карађорђевића]] и начина на које је уједињење извршено. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник [[Црногорске Владе у егзилу 1916—1922. године|црногорске владе у егзилу]]. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду [[Гаета]] уз [[Краљевина Италија|италијанску]] помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интензитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новооснованој југословенској држави, али је о том питању мало успио. За ''[[Глас Црногорца]]'' као званични лист црногорске владе у егзилу, критикујући владу у [[Београд]]у, почетком 1920. године је писао:{{цитат|''Није њој до [[Скадар|Скадра]], нити до крвљу стечених права, већ је њој до тога да, за рачун Карађорђевића, завојује ону српску Црну Гору, која је вјековним војничким прегнућем [[Српство]] родила.''<ref>{{cite journal |title=Дворске и дипломатске вијести |journal=Глас Црногорца |date=8. фебруар 1920. |page=2 |url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=3328&skrd=1#}}</ref>|<small>Ј. С. Пламенац, 21. јануар 1920.</small>}}

Верзија на датум 3. фебруар 2021. у 09:44

Јован Симонов Пламенац
Датотека:Јован Пламенац.jpg
Јован Симонов Пламенац
Лични подаци
Датум рођења(1873-00-00)1873.
Место рођењаБољевићи, Црмница, Књажевина Црна Гора
Датум смрти14. јун 1944.(1944-06-14) (70/71 год.)
Место смртиизмеђу Ријеке Црнојевића и Вирпазара, НД Црна Гора
Држављанство Краљевина Црна Гора
 Краљевина Југославија
Религијаправославље
Породица
СупружникАнђа
Политичка каријера
Политичка
странка		Права народна странка

Јован Симонов Пламенац (Бољевићи, 1873 — између Ријеке Црнојевића и Вирпазара, 14. јун 1944) је био црногорски политичар и сердар.

Пламенац је своју политичку каријеру започео као један од истакнутих вођа Праве народне странке у Кнежевини Црној Гори. Био је чврсти присталица кнеза Николе Петровић Његоша, који се прогласио краљем 1910. године. Послиjе одласка краља Николе у емиграциjу након инвазије Централних сила на Црну Гору у Првом свјетском рату, Пламенац је нападао краља.

Послије рата, Пламенац је постао један од вођа зеленаша и главни протагониста Божићне побуне 1919. уперене против уједињења Црне Горе са Србијом и потоњег образовања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Пламенац није био против Србије, већ је као поборник династије Петровић био против династије Карађорђевића и начина на које је уједињење извршено. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник црногорске владе у егзилу. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду Гаета уз италијанску помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интензитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новооснованој југословенској држави, али је о том питању мало успио. За Глас Црногорца као званични лист црногорске владе у егзилу, критикујући владу у Београду, почетком 1920. године је писао:

Није њој до Скадра, нити до крвљу стечених права, већ је њој до тога да, за рачун Карађорђевића, завојује ону српску Црну Гору, која је вјековним војничким прегнућем Српство родила.[1]

— Ј. С. Пламенац, 21. јануар 1920.

До средине 1920. Пламенац је начинио потпуни преокрет, одлучивши да постигне споразум са властима Краљевине СХС, које су му дозволиле да се врати кући. Пламенац је постао члан централистичке Народне радикалне странке Николе Пашића.

Пламенац је свој живот окончао као колаборациониста у Другом свјетском рату. Стрељали су га партизани 1944. у Црмници, а гроб му се ни до данас не зна. Брат му је био Сава Пламенац из Бољевића. [2]

Види још

Референце

  1. ^ „Дворске и дипломатске вијести”. Глас Црногорца: 2. 8. фебруар 1920. 
  2. ^ Аџић – Грубачу: Пламенац је предлагао заједницу Црне Горе и НДХ, писмо Јована Пламенца Јагошу Драшковићу из Београда од 4. априла 1941. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Симонов_Пламенац&oldid=23592260”