Црмница (област)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Црмница је од давнина један од саставних дијелова старе Црне Горе. Данас се административно налази на територије општине Бар.

Географија[уреди]

Налази се између племена Паштровића и Скадарског језера. На југу је ограђена планинама Суторманом и Румијом. Црмница је најбогатији крај Црне Горе. Осим осталога ту успијева разно воће, позната је po виноградима и производњи вина од аутохтоне сорте Вранац. У Црмници има и извора петролеја.

Историја[уреди]

Вирпазар је најважније место у Црмници
Црмница, као једна од језерских жупа у XI вијеку.

Због благе климе и плодности ова област је била чувена одавно, у њој су зетски владаоци подизали дворове и манастире.

Први помен о Црмници имамо у Краљевству Словена Попа Дукљанина, у другој половини 12. вијека, гдје се, у латинској редакцији, као једна од области Зете наводи и Cermeniza. У повељи врањинском манастиру српског краља Владислава из 1242, спомињу се готово сва и данас позната села у Црмници и каже се, да је она у то вријеме била густо насељена. Тада је у њој било и Арбанаса као пастира. У топографији овога краја одржала су се нека арбанашка имена и до данас.

Црмница се дијелила на 7 племена: Дупило, Подгор, Брчели, Сотонићи, Бољевићи, Лимљани и Глухи До. Процес формирања племена окончан је током XVII i XVIII вијека. Дио племена Дупила доселио се у 16. вијеку из Васојевића. Пламенци у Бољевићима казују, да су из Босне, Штиљановићи и Неранџићи из Приморја, Хајдуковићи у Подгорима су из Хота, Ђоновићи у Брчелима из Миридита, Иличковићи из Куча, а Поповићи из Скадра. У Лимљанима живи старо братство Клисићи. Из племена Бољевића је био у 17. вијеку владика Руфим. Из истог племена је и владика Арсеније Пламенац, који је у периоду 1781—1784. управљао Црном Гором.

На домаку Жабљака, Бара, и Скадра Црмница је била на удару Турцима, те је била од њих више зависна него други даљи крајеви Црне Горе.

Црмнички партизани су у Другом светском рату имали око 500 жртава. Под патосом читаонице у Подгори пред тринаестојулски устанак 1941. године партизани су сакрили 72 пушке, 2 пушкомитраљеза, 1 митраљез, 6 сандука муниције и 5 сандука ручних бомби. За овај магацин били су одговорни Блажо Љутица и Јован Томовић. Иста количина оружја и муниције била је у складишту села Лимљани. У магацину у сеоцима било је око 50 пушака, 2 пушкомитраљеза и већа количина муниције и бомби. Магацин је чувао Мило М. Орландић.[1]

Насељена мјеста[уреди]

Сљедећа насељена мјеста се налазе у области:

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. Устанак народа Југославије 1941., зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962., страна 706.-716.

Gallery[уреди]