Симон Вукчевић — разлика између измена
| Ред 146: | Ред 146: | ||
[[Категорија:Фудбалери Карпатија]] |
[[Категорија:Фудбалери Карпатија]] |
||
[[Категорија:Фудбалери Војводине]] |
[[Категорија:Фудбалери Војводине]] |
||
[[Категорија:Фудбалери Еносис Неона]] |
|||
[[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 2004.]] |
[[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 2004.]] |
||
[[Категорија:Олимпијци Србије и Црне Горе на Летњим олимпијским играма 2004.]] |
[[Категорија:Олимпијци Србије и Црне Горе на Летњим олимпијским играма 2004.]] |
||
Верзија на датум 9. мај 2021. у 17:28
| Симон Вукчевић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Симон Вукчевић | ||
| Датум рођења | 29. јануар 1986. | ||
| Место рођења | Титоград, СФРЈ | ||
| Висина | 1.79 м | ||
| Позиција | везни играч | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1996—2002 | Забјело | ||
| 2002—2003 | Партизан | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2003—2006 | Партизан | 52 | (13) |
| 2006—2007 | Сатурн | 28 | (1) |
| 2007—2011 | Спортинг | 77 | (13) |
| 2011—2013 | Блекберн роверс | 16 | (1) |
| 2013 | Карпати | 2 | (0) |
| 2013 | Војводина | 10 | (0) |
| 2014—2015 | Левадијакос | 30 | (2) |
| 2015—2016 | Еносис | 15 | (1) |
| 2016—2017 | Чавес | 11 | (0) |
| 2018 | Будућност | 0 | (0) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 2003—2006 | СЦГ до 21 | 8 | (1) |
| 2004 | СЦГ до 23 | 3 | (1) |
| 2005—2006 | СЦГ | 5 | (0) |
| 2007 | Црна Гора до 21 | 1 | (1) |
| 2007—2014 | Црна Гора | 45 | (2) |
|
* Датум актуелизовања: 3. септембар 2017. ** Датум актуелизовања: 3. септембар 2017. | |||
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
| Фудбал | ||
| Европско првенство до 21. године | ||
 |
2004. Немачка | Србија и Црна Гора |
Симон Вукчевић (Титоград, 29. јануар 1986) бивши је црногорски фудбалер. Играо је на позицији офанзивног везног играча.
Каријера
Клупска
Прве фудбалске кораке научио је у ФК Забјело из Подгорице, наставио у млађим категоријама подгоричке Будућности, да би врло брзо био примећен од стране скаута београдског Партизана, па је већ са 16 година стигао међу "црно-беле".
Провео је две године у кадетском и омладинском тиму Партизана, пре него што се изборио за место у првом тиму. Најбоља сезона му је била 2004-05 када је бриљирао у домаћој лиги и Купу УЕФА. Наредна сезона није била толико блистава као претходна јер је често био критикован због себичне игре у пољу и слабе реализације. Упамћен и по броју 1 који је носио на леђима.[1]
Упркос тим критикама у јануару 2006. прелази у руски Сатурн за 7 милиона евра.[2] Није се баш најбоље снашао у клубу, па је чак у јулу био премештен у резервни тим. Тренер Владимир Вајс га је јавно критиковао због наводног лошег понашања на тренинзима и лоших манира. Ту сезону је Сатурн завршио на разочаравајућем 11. месту на табели. Вукчевић је у том периоду изјавио да жали што је прешао у Сатурн и да би волео да пређе у неки клуб са више амбиција.
Следеће сезоне је коначно добио шансу, постигао је и свој први гол, али ускоро је потпуно изгубио место у тиму. Ни промена тренера (дошао је Гаџи Гаџијев) није много променила његов статус јер је био ван првог тима.
У јуну 2007. Сатурн је договорио трансфер у висини од 4 милиона евра са Спортингом из Лисабона али је проблем настао кад је Сатурн тражио и 20% од идућег трансфера. Ипак, 28. јуна 2007. потписан је уговор на 2 милиона евра и поделу зараде од следећег трансфера.
Након лисабонског Спортинга наступао за енглески Блекберн роверс (испали из лиге) и украјински тим Карпати Лавов, да би у летњем прелазном року 2013. обукао дрес новосадске Војводине.[3] У Новом Саду се задржао само шест месеци, а следећа станица у каријери му је била грчки Левадијакос (2014-15).
У јулу 2015. прелази у кипарски Еносис Неон Паралимни. У јуну 2016. се вратио у Португал, потписавши за новог португалског прволигаша Чавес, из истоименог града од 40-ак хиљада становника. У фебруару 2018, Симон је као слободан играч потписао једногодишњи уговор са екипом Будућности из Подгорице.[4] Ипак крајем марта 2018. је одлучио да заврши играчку каријеру.[5]
Репрезентативна
Са 18 година је заслужио поверење селектора Владимира Петровића "Пижона" и постао је члан младе репрезентације која је представљала Србију и Црну Гору на Европском првенству 2004. у Немачкој. У финалу су били поражени од Италије. Два месеца касније био је у тиму и за Олимпијске игре 2004. у Атини. Освојили су последње место у групи (иза Аргентине, Аустралије и Туниса). Играо је и за младу селекцију која се квалификовала за првенство у Португалу 2006. али му је селектор Драган Окука указао поверење само на првој утакмици.
Селектор Илија Петковић, који је водио сениорску репрезентацију СЦГ, позвао га је 2005. да наступи за "А" тим. Дебитовао је у фебруару 2005. у мечу са Бугарском. Укупно је одиграо 5 мечева.
После распада државне заједнице Вукчевић је наставио да игра за младу и сениорску репрезентацију Црне Горе.
Трофеји
Партизан
Спортинг Лисабон
- Суперкуп Португалије (1) : 2008.
Референце
- ^ „Партизан: Симон Вукчевић носи број 1”. b92.net. 1. 8. 2004.
- ^ „Симон Вукчевић и званично у Сатурну”. b92.net. 10. 12. 2005.
- ^ „Симон Вукчевић у Војводини”. b92.net. 10. 8. 2013.
- ^ „Симон Вукчевић потписао за Будућност”. cdm.me. 16. 2. 2018. Приступљено 17. 2. 2018.
- ^ „Симон Вукчевић завршио каријеру”. novosti.rs. 30. 3. 2018. Приступљено 3. 4. 2018.
Спољашње везе
- Симон Вукчевић на званичном сајту репрезентације Србије
- Симон Вукчевић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
|
- Рођени 1986.
- Спортисти из Подгорице
- Црногорски фудбалери
- Црногорски фудбалски репрезентативци
- Фудбалери Партизана
- Фудбалери Сатурна
- Фудбалери Спортинг Лисабона
- Фудбалери Блекберн роверса
- Фудбалери Карпатија
- Фудбалери Војводине
- Фудбалери Еносис Неона
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 2004.
- Олимпијци Србије и Црне Горе на Летњим олимпијским играма 2004.
- Везни играчи у фудбалу