Бошко Јанковић (фудбалер)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бошко Јанковић
Bosko Jankovic.jpg
Лични подаци
Датум рођења (1984-03-01)1. март 1984.(34 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Позиција средина терена
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2002—2006
2003—2004
2006—2007
2007—2009
2008—2013
2013—2016
Црвена звезда
Јединство Уб
Мајорка
Палермо
Ђенова
Верона
74 (24)
28 (21)
28 (9)
27 (2)
83 (14)
51 (4)
Репрезентативна каријера**
2004—2007
2006—2012
Србија до 21
Србија
24 (8)
31 (5)
* Датум актуелизовања: 6. мај 2015.
** Датум актуелизовања: 6. мај 2015.
Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2004. Немачка Србија и Црна Гора
Сребрна медаља — друго место 2007. Холандија Србија

Бошко Јанковић (рођен 3. марта 1984. у Београду) је бивши српски фудбалер. Играо је на средини терена.

Каријера[уреди]

Клуб[уреди]

Црвена звезда[уреди]

Прошао је све млађе категорије Црвене звезде, и са 18 година је дебитовао у првом тиму код тренера Зорана Филиповића 2002. године.

У пролећном делу сезоне 2002/03, Звезда га је послала у Јединство Уб на позајмицу, заједно са Душаном Бастом и Александром Луковићем. Након годину и по дана проведених на Убу, са 21 голом постигнутим у 28 утакмица, показао је да је сазрео за први тим Црвене звезде.

Доласком Љупка Петровића на место тренера, Јанковић се враћа у Црвену звезду 2004. године. Најбољу игру је приказивао док је екипу са клупе предводио Валтер Зенга.

У то време Бошко Јанковић је дебитовао за Фудбалску репрезентацију Србије и Црне Горе за играче до 21 године.

Мајорка[уреди]

Мајорка је за слободу Јанковића платила обештећење у износу од два и по милиона евра[1]. Сјајним играма у Мајорци, тада 23 годишњи Јанковић, привукао је пажњу Барселоне и Валенсије[2]. Он је у неколико наврата изјвљивао да жели да остане једну или две сезоне у Мајорци, пре одласка у неки велики клуб[3]. У својој првој сезони у дресу Мајорке, Јанковић је у 28 утакмица постигао девет голова. За то му је било потребно 1609 минута проведених у игри, чиме је оборио клупски рекорд који је до тада држао Самјуел Ето[4]. За њега је интересовање показао и Челзи који је послао своје скауте да посматрају финале Европског првенства за играче до 21 године[5]. Италијански Палермо је 28. јуна 2007. објавио да је довео Јанковића за 13 милиона евра (шест пута више него што су платили Црвеној звезди) и са њим потписали петогодишњи уговор вредан милион и по евра по сезони[6].

Палермо[уреди]

Јанковић је постигао свој први гол на дебију, у утакмици УЕФА купа, против екипе Млада Болеслав (1-0), али и је и поред тога прва полусезона за њега била разочаравајућа[7].. У другом делу је заиграо боље али је и даље веома мало времена проводио у игри. Незадовољан минутажом и тиме што је већину утакмица започињао са клупе за резервне играче, поставио је ултиматум челницима Палерма да ће отићи уколико не буде имао знатно већу минутажу[8]. Његов менаџер је тада изјавио да су један шпански и један француски тим заинтересовани за Јанковића, док су италијански медији тврдили да ће каријеру највероватније наставити у Роми као замена за Мансинија[9].

Ђенова[уреди]

После обављених припрема за нову сезону схватио је да није у плановима за први тим па је прихватио понуду Ђенове, да оде на једногодишњу позајмицу. Члан Ђенове је постао 1. септембра 2008. године. Одмах по доласку у нову екипу усталио се у стартној постави. Одличним играма је привукао пажњу скаута Јувентуса, који су у њему видели замену за Павела Недведа[10].

Током лета 2009. Ђенова је искористила клаузулу из уговора на основу које је могла да након истека позајмице откупи Јанковићев уговор од Палерма. Током припрема за нову сезону Јанковић је доживео тешку повреду и још је непознато колико дуго ће морати да одсуствује са терена.

У Ђенови је провео 5 сезона и одиграо укупно 83 лигашке утакмице у којима је постигао 14 голова.

Верона[уреди]

У јулу 2013. прешао је у Верону, која од сезоне 2013/14. игра у Серији А.[11]

Репрезентација[уреди]

За сениорску репрезентацију је дебитовао 15. новембра 2006. против репрезентације Норвешке (1-1) у Београду а свој први гол је постигао против Португала 28. марта 2007. године у квалификацијама за Европско првенство 2008[12].

Извори[уреди]

  1. ^ „Јанковић за 2,5 милиона”. Вечерње новости. 26. 8. 2006. 
  2. ^ „Барса прати Јанковића”. Press dnevne novine. 3. 5. 2007. 
  3. ^ „Најлепше у Мајорки”. Вечерње новости. 13. 6. 2007. 
  4. ^ „Бошко бољи од Етоа”. Press dnevne novine. 5. 3. 2007. 
  5. ^ „Роман хоће Јанковића”. Press dnevne novine. 26. 6. 2007. 
  6. ^ „Палермо нисам могао да одбијем”. Press dnevne novine. 30. 6. 2007. 
  7. ^ „Куп УЕФА: Јанковић стрелац”. b92. 20. 9. 2007. 
  8. ^ „Или ћу да играм или одлазим”. Press dnevne novine. 10. 1. 2008. 
  9. ^ „Скупљи од Мансинија”. Press dnevne novine. 10. 1. 2008. 
  10. ^ „Јуве жели Јанковића”. Press dnevne novine. 7. 2. 2009. 
  11. ^ Бошко Јанковић у Верони, www.novosti.rs, 18. 6. 2013.
  12. ^ „Реми на Маракани”. Вечерње новости. 28. 3. 2007. 

Спољашње везе[уреди]