Симон Вукчевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Симон Вукчевић
Simon Vukcevic.jpg
Лични подаци
Датум рођења (1986-01-29)29. јануар 1986.(31 год.)
Место рођења Титоград, СФРЈ
Висина 1,79 м
Позиција везни играч
Јуниорски клубови
1996—2002
2002—2003
Забјело
Партизан
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
2003—2006
2006—2007
2007—2011
2011—2013
2013
2013
2014—2015
2015—2016
2016—2017
Партизан
Сатурн
Спортинг
Блекберн роверс
Карпати
Војводина
Левадијакос
Еносис
Чавес
52 (13)
28 (1)
77 (13)
16 (1)
2 (0)
10 (0)
30 (2)
15 (1)
11 (0)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
2003—2006
2004
2005—2006
2007
2007—2014
СЦГ до 21
СЦГ до 23
СЦГ
Црна Гора до 21
Црна Гора
8 (1)
3 (1)
5 (0)
1 (1)
45 (2)

 * Датум актуелизовања: 3. септембар 2017.
** Датум актуелизовања: 3. септембар 2017.

Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2004. Немачка Србија и Црна Гора

Симон Вукчевић (Титоград, 29. јануар 1986) је црногорски фудбалер.

Каријера[уреди]

Клупска[уреди]

Прве фудбалске кораке научио је у ФК Забјело из Подгорице, наставио у млађим категоријама подгоричке Будућности, да би врло брзо био примећен од стране скаута београдског Партизана, па је већ са 16 година стигао међу "црно-беле".

Провео је две године у кадетском и омладинском тиму Партизана, пре него што се изборио за место у првом тиму. Најбоља сезона му је била 2004-05 када је бриљирао у домаћој лиги и Купу УЕФА. Наредна сезона није била толико блистава као претходна јер је често био критикован због себичне игре у пољу и слабе реализације. Упамћен и по броју 1 који је носио на леђима.[1]

Упркос тим критикама у јануару 2006. прелази у руски Сатурн за 7 милиона евра.[2] Није се баш најбоље снашао у клубу, па је чак у јулу био премештен у резервни тим. Тренер Владимир Вајс га је јавно критиковао због наводног лошег понашања на тренинзима и лоших манира. Ту сезону је Сатурн завршио на разочаравајућем 11. месту на табели. Вукчевић је у том периоду изјавио да жали што је прешао у Сатурн и да би волео да пређе у неки клуб са више амбиција.

Следеће сезоне је коначно добио шансу, постигао је и свој први гол, али ускоро је потпуно изгубио место у тиму. Ни промена тренера (дошао је Гаџи Гаџијев) није много променила његов статус јер је био ван првог тима.

У јуну 2007. Сатурн је договорио трансфер у висини од 4 милиона евра са Спортингом из Лисабона али је проблем настао кад је Сатурн тражио и 20% од идућег трансфера. Ипак, 28. јуна 2007. потписан је уговор на 2 милиона евра и поделу зараде од следећег трансфера.

Након лисабонског Спортинга наступао за енглески Блекберн роверс (испали из лиге) и украјински тим Карпати Лавов, да би у летњем прелазном року 2013. обукао дрес новосадске Војводине.[3] У Новом Саду се задржао само шест месеци, а следећа станица у каријери му је била грчки Левадијакос (2014-15).

У јулу 2015. прелази у кипарски Еносис Неон Паралимни. У јуну 2016. се вратио у Португал, потписавши за новог португалског прволигаша Чавес, из истоименог града од 40-ак хиљада становника.

Репрезентативна[уреди]

Са 18 година је заслужио поверење селектора Владимира Петровића "Пижона" и постао је члан младе репрезентације која је представљала Србију и Црну Гору на Европском првенству 2004. у Немачкој. У финалу су били поражени од Италије. Два месеца касније био је у тиму и за Олимпијске игре 2004. у Атини. Освојили су последње место у групи (иза Аргентине, Аустралије и Туниса). Играо је и за младу селекцију која се квалификовала за првенство у Португалу 2006. али му је селектор Драган Окука указао поверење само на првој утакмици.

Селектор Илија Петковић, који је водио сениорску репрезентацију СЦГ, позвао га је 2005. да наступи за "А" тим. Дебитовао је у фебруару 2005. у мечу са Бугарском. Укупно је одиграо 5 мечева.

После распада државне заједнице Вукчевић је наставио да игра за младу и сениорску репрезентацију Црне Горе.

Трофеји[уреди]

Обилић[уреди]

Спортинг Лисабон[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]