Српски свет — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Снага народа 2016.
Ред 32: Ред 32:
==== Емисија „Српски св(иј)ет“ и регионални одјеци 2020. ====
==== Емисија „Српски св(иј)ет“ и регионални одјеци 2020. ====


Званично је термин ''српски свет'' односно ''српски свијет'' употребљен је 28. јуна 2020. на подгоричком ИН4С порталу када је на београдској Националној ИН4С телевизији покренута истоимена емисија „Српски св(иј)ет“, коју је ауторски обликовао директор ИН4С-а [[Гојко Раичевић]], а продуцирао и режирао управо Миљан Глишић, који је инсистирао да се емисији да овај назив, као ново и свеже виђење српског питања.<ref>Глишић, Миљан. [https://jadovno.com/miljan-glisic-srpski-svet-i-snaga-jednog-naroda/ Исто].</ref> Концепт „Српског св(иј)ета“ заступа јединство Срба, а посебно односе Београд–Бањалука–Подгорица.<ref name="ftn1">https://www.youtube.com/watch?v=Zpfb9pQHzqY</ref>
Званично је термин ''српски свет'' односно ''српски свијет'' употребљен је 28. јуна 2020. на подгоричком ИН4С порталу када је на београдској Националној ИН4С телевизији покренута истоимена емисија „Српски св(иј)ет“, коју је ауторски обликовао директор ИН4С-а [[Гојко Раичевић]], а продуцирао и режирао управо Миљан Глишић, који је инсистирао да се емисији да овај назив, као ново виђење српског питања.<ref>Глишић, Миљан. [https://jadovno.com/miljan-glisic-srpski-svet-i-snaga-jednog-naroda/ Исто].</ref> Концепт „Српског св(иј)ета“ заступа јединство Срба, а посебно односе Београд–Бањалука–Подгорица.<ref name="ftn1">https://www.youtube.com/watch?v=Zpfb9pQHzqY</ref>


У првој емисији „Српског св(иј)ета“ на Видовдан 2020. гости су били српски интелектуалци којима је 2018. био забрањен улазак у Црну Гору: академик [[Матија Бећковић]], историчари проф. др [[Чедомир Антић]] и др [[Александар Раковић]] и правник проф. др [[Дејан Мировић]]. Прву емисију „Српског св(иј)ета“ је водио [[Александар Протић]], члан састава Београдски синдикат.<ref name="ftn2">https://www.in4s.net/redakcija-in4s-u-beogradu-pocinje-sa-radom-uskoro-nacionalna-tv-in4s/</ref>
У првој емисији „Српског св(иј)ета“ на Видовдан 2020. гости су били српски интелектуалци којима је 2018. био забрањен улазак у Црну Гору: академик [[Матија Бећковић]], историчари проф. др [[Чедомир Антић]] и др [[Александар Раковић]] и правник проф. др [[Дејан Мировић]]. Прву емисију „Српског св(иј)ета“ је водио [[Александар Протић]], члан састава Београдски синдикат.<ref name="ftn2">https://www.in4s.net/redakcija-in4s-u-beogradu-pocinje-sa-radom-uskoro-nacionalna-tv-in4s/</ref>

Верзија на датум 16. мај 2021. у 17:37

Српски свет је српски традиционални народни појам, већином са културно-географским значењем, а у неким контекстима и језичким, филозофским, духовним, политичким итд. Аналоган је изразима код других народа Le Monde français, Русский мир, Die deutsche Welt, La mondo Italiano, Lumea Romaneasca или The English World.

Понекад је синоним изразу Српство.

Почев од 2020. постаје не сасвим одређен политички појам који у најширем смислу обухвата идеју јачања кохезије српског народа или нову интеграцију простора са српском етничком већином у федералну државну заједницу.

Порекло термина

Традиционални српски народни израз „Српски свет“ посведочен је од средине 19. века у српској периодици. [1]

Израз у 19. и раном 20. веку уобичајено користе десетине културних радника и новинара, између осталог и Јован Јовановић Змај (песма „Малена“),[2] Светозар Марковић у чланцима,[3] Жарко Лазаревић (песма „Српски свет“) [4] или Владимир Ћоровић („Историја српског народа“,[5] Политичке прилике у Босни и Херцеговини[6] ...).

Посебно је велики успех код српских и хрватских читалаца с краја 19. века имала популарно-образовна књига Српски свет Петра М. Никетића у неколико издања: 1881, 1885, 1890...[7]

"У Новом Саду, о Ивању-дне 1881" јавност је позвана на претплату на Српски свет, лист за народно јавне, привредне, просветне и забавне ствари, огласом са сликама српских посланика у Угарском сабору Светозара Милетића, Михаила Полит-Десанчића и Нике Максимовића .[8]

У Београду је 1908. године изашло четири броја Српског света, илустровано-забавног листа, чији је власник и одговорни уредник био Војислав Сандић.

У Новом Саду је 1913–1914. године у 37. бројева излазио недељни лист са сликама Српски свет = Srbsky svet = Serbische welt чији је власник и одговорни уредник био Каменко Суботић.[9]

Актуелна употреба

Ново значење појма: Радио Снага народа 2016.

Модернизована употреба појма је настала почетком 2016. године у емисији „Гнев Србије“ Радија Снага народа, где је гост Небојша Остојић — Балша оценио да Српство „није државност, граница или национално питање“, већ да је то „Свет вредности“.[10]

На основу ове изјаве о „свету вредности“ у Српству, редитељ и продуцент емисије Миљан Глишић, са образовањем из етнологије и антропологије, исти дан је осмислио ново значење синтагме Српски свет, која се не односи демографију или простор, већ на духовно-културне специфичности народа и њихова значења у глобалној цивилизацији.[11]

Глишић каже: „Српски свет се, дакле, односи на Свет вредности једног народа, са његовим посебностима. Појава је универзална, а (гео)политичке околности су пролазне.“[12]

Емисија „Српски св(иј)ет“ и регионални одјеци 2020.

Званично је термин српски свет односно српски свијет употребљен је 28. јуна 2020. на подгоричком ИН4С порталу када је на београдској Националној ИН4С телевизији покренута истоимена емисија „Српски св(иј)ет“, коју је ауторски обликовао директор ИН4С-а Гојко Раичевић, а продуцирао и режирао управо Миљан Глишић, који је инсистирао да се емисији да овај назив, као ново виђење српског питања.[13] Концепт „Српског св(иј)ета“ заступа јединство Срба, а посебно односе Београд–Бањалука–Подгорица.[14]

У првој емисији „Српског св(иј)ета“ на Видовдан 2020. гости су били српски интелектуалци којима је 2018. био забрањен улазак у Црну Гору: академик Матија Бећковић, историчари проф. др Чедомир Антић и др Александар Раковић и правник проф. др Дејан Мировић. Прву емисију „Српског св(иј)ета“ је водио Александар Протић, члан састава Београдски синдикат.[15]

У другој половини 2020. загребачки, подгорички и сарајевски медији почели су да пишу да је један од гостију емисије, српски историчар др Александар Раковић, наводни планер и идеолог политичког концепта српски свет, посебно због ставова изнетих у његовим књигама и наступима у медијима, да би Србија, Црна Гора и Српска требало да се поново уједине у савезну државу. Тако је загребачки Јутарњи лист 29. августа 2020. писао о Раковићевом плану за српско уједињење, названом српски свет.[16] Потом је Ал Џазира 20. септембра 2020. објавила да је Раковић творац концепта српски свет који треба политички да уједини троугао Београд–Бањалука–Подгорица.[17] О Раковићу као идеологу српског света писали су и подгорички листови Побједа (17. новембра 2020)[18] и Дневне новине (21. септембра 2020),[19] као и главни и одговорни уредник подгоричких Вијести (14. фебруара 2021),[20] сарајевски Дневни аваз (10. децембра 2020)[21] и сарајевска Слободна Босна (30. априла 2021).[22] Дигитални форензички центар, који је основан од стране Атлантског савеза Црне Горе, објавио је у априлу 2021. извештај Српски свет – оригинално позајмљен концепт у којем је на страни 7 пише: „Најистакнутији заговорник уједињења Црне Горе, Србије и Републике Српске у једну савезну државу је Александар Раковић, српски историчар и идеолог великосрпског пројекта“.[23]

Употреба код српских државника

Термин српски свет је од државника и политичара први употребио Александар Вулин, министар одбране Републике Србије, дана 26. септембра 2020. године. Тада је изјавио да се нада да председник Републике Србије Александар Вучић ствара српски свет и да Срби имају право да буду политички јединствен народ, као и да он јесте председник свих Срба, а да Београд треба бити центар њиховог окупљања.[24]

Јединство Срба је нужност без које нас неће бити. Срби су постали јединствен политички народ и боље да се на ту чињеницу навикну сви који нападају Вучића што је ојачао Србију.

— Александар Вулин, министар одбране Републике Србије

Наредног дана је нешто детаљније говорио о томе шта сматра под појмом српски свет, алудирајући на потребу уједињења српског народа у јединствену државу[25]:

Да смо имали храбрости да у две бивше Југославије нацртамо и кажемо где живимо, не бисмо данас о овоме причали. Али нисмо имали храбрости, а и велике силе никада нису дозволиле Србима да се уједине.

— Александар Вулин, министар одбране Републике Србије

Дана 1. маја 2021. године, Вулин је као три основне претпоставке српског света навео: решавање националног питања, спречавање стварања Велике Албаније и превенцију геноцида над српским народом, наводећи да је процес уједињења почео и да јесте незаустављив.[26]

Верујем да стварање српског света решава национално питање Срба, да зауставља ширење ‘велике Албаније’, гарантује Србима да се геноцид над њима никада више неће поновити, а изнад свега осигурава се дуготрајан мир на Балкану. (...) Захваљујући Вучићу Срби су постали јединствен политички народ и процес уједињења је почео, а то се више неће моћи зауставити.

— Александар Вулин, министар унутрашњих послова Републике Србије

Нова значења синтагме

Термин српски свет је ушао у врло широку употребу коју је Српски национални информативни веб портал ИН4С када је отпочео са емитовањем емисије "Српски св(иј)ет".

Након појаве нон-пејпера, Вулин се 18. априла 2021. године јавно заложио за то да Срби треба да имају јединствену државу[27], што је и раније заговарао као: „уједињење свих Срба у јединствену државну и политичку заједницу.“[28] На овај начин је концепт српског света добио и државотворну димензију.

Овај термин користе бројне јавне личности и самостално му учитавају значење које сматрају да највише одговара њиховим виђењима српског националног питања. Тако је термин прихваћен од појединаца као што су историчар др Александар Раковић и Драгослав Бокан.[29]

Научно виђење филозофско-духовних аспеката овог питања је предмет истраживања проф. др Дарка Ђога и његовог курса за докторанде „Српско интегрално становиште у теологији и историософији“ (Православни богословски факултет Св. Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву).[30][31]

Аналогије са савременим концептима других народа

Најближа данашња аналогија је француска, јер израз Le Monde français има за синоним Франкофонију.

Опет, термин српски свет може бити сродан интердисциплинарном концепту руског света, који представља политику јединства руског народа засновану на заједници руског језика и културе, односно руске државе и њене дијаспоре. Руски свет је прокламован и као званичан спољнополитички програм Владе Руске Федерације.

Референце

  1. ^ Израз Српски свет, 1866-1943, Претраживе дигитализоване историјске новине, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду
  2. ^ Јовановић, Јован Змај. Песма „Малена“ у: Змајева певанија.
  3. ^ Марковић, Светозар. „Неколико чланака Светозара Марковића“. У Панчеву у комисији Јовановиhа и Павловиhа, 1871. стр. V-VII.
  4. ^ Жарко Лазаревић „1912. Објављује у „Бранковом колу“, број 18, поезију под насловима Косовска ноћ, Сутон на Сави, Српски свет и другима.“ У: Лазаревић, Жарко. Кроз шибу. Драмски снимци у три чина, Пројекат Растко.
  5. ^ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа, овде, овде и овде, Пројекат Растко.
  6. ^ Ћоровић, Владимир. Политичке прилике у Босни и Херцеговини, Пројекат Растко.
  7. ^ Позив на претплату трећег издања књиге Српски свет, Женски свет, бр. 12, Београд, 1. 12. 1889, стр. 11-12
  8. ^ Позив на претплату на "Српски свет" илустровани лист за народ, за забаву и поуку / Штампарија Николе Димитријевића, издавалац листа "Српског света", База НБС
  9. ^ Библиографски преглед списа Каменка Суботића, Застава, број 251, 3. 11. 1928, стр. 1. Године наведене према бази Народне библиотеке Србије.
  10. ^ Глишић, Миљан. „Српски свет и снага једног народа: Сведочење како је настала актуелна употреба синтагме 'Српски свет'“, портал Јадовно, 12. мај 2021.
  11. ^ Глишић, Миљан. Исто.
  12. ^ Глишић, Миљан. Исто.
  13. ^ Глишић, Миљан. Исто.
  14. ^ https://www.youtube.com/watch?v=Zpfb9pQHzqY
  15. ^ https://www.in4s.net/redakcija-in4s-u-beogradu-pocinje-sa-radom-uskoro-nacionalna-tv-in4s/
  16. ^ https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/spc-se-ponasa-kao-krajiski-srbi-uoci-oluje-ali-padne-li-dukanovic-cijela-regija-je-pred-kaosom-15016068
  17. ^ https://balkans.aljazeera.net/opinions/2020/9/20/kako-crnogorce-pretvoriti-u-ravnogorce
  18. ^ https://www.pobjeda.me/clanak/rakovic-napraviti-saveznu-drzavu-od-crne-gore-srbije-i-rs
  19. ^ https://www.cdm.me/politika/rakovic-srbi-ce-na-popisu-biti-vecina-crna-gora-se-vraca-u-prirodni-okvir-iz-1918/
  20. ^ https://twitter.com/SrdanumV/status/1361045502398185472
  21. ^ https://avaz.ba/region/srbija/615302/ideolog-srpskog-sveta-likuje-nakon-srpskih-vlada-u-beogradu-i-banjoj-luci-dobili-smo-i-podgoricu
  22. ^ https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/198167/ideolog_srpskog_sveta_bijesan_na_crnogorskog_premijera_nije_valjda_da_krivokapic_ima_namjeru_da_dovede_u_pitanje_patrijarhov_potpis.html
  23. ^ https://dfcme.me/wp-content/uploads/2021/04/Srpski-svet-analiza-FINAL.pdf
  24. ^ „Vulin: Vučić treba da stvara Srpski svet, on je predsednik svih Srba”. N1. 26. septembar 2020. 
  25. ^ „Vulin: Vučić predsednik svih Srba, treba da stvara "srpski svet". N1. Приступљено 27. septembar 2020. 
  26. ^ „Vulin: Stvaranje srpskog sveta rešava nacionalno pitanje, ujedinjenje već počelo”. N1. 1. maj 2021. 
  27. ^ „Vulin: Nacionalno pitanje rešiti ujedinjenjem Srba u jednoj državi”. N1. 18. april 2021. 
  28. ^ „Vulin: Zadatak moje generacije je nastavak borbe za ujedinjenje Srba, koje se sprovodi mirnim putem”. Danas. 18. septembar 2020. 
  29. ^ „Како је настао Српски св(иј)ет: Раичевић, Бокан, Добросављевић и Раковић на Националној ТВ”. ИН4С. 6. мај 2021. 
  30. ^ https://www.in4s.net/ujedinjenje-i-ti-srt-urbana-kultura/
  31. ^ https://www.in4s.net/samardzic-i-pobjeda-pokazna-vjezba-shizofrenije-identiteta-svetosavlje-ziva-veza-srba-sa-samim-sobom-a-takvi-srbi-nepotrebni-i-avnojevskoj-srbiji-i-avnojevskoj-crnoj-gori/