Драгослав Бокан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгослав Бокан
Dragoslav Bokan wiki photo.jpg
Датум рођења (1961-02-15)15. фебруар 1961.
Место рођења Београд
 СФР Југославија

Драгослав Бокан (Београд, 15. фебруар 1961) је српски режисер, књижевник, колумниста, публициста, бивши политичар и ратни командант.Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; лоша имена, односно много њих.

Биографија[уреди]

Драгослав Бокан рођен је 15. фебруара 1961. године у Београду. По оцу Илији потиче из Осредака а по мајци Милки (рођ. Деветак) са Мале Градусе. Има рођеног брата Александра. После завршене гимназије на XI београдском, дипломирао је режију на Факултету драмских уметности и завршио постдипломске студије на Филозофском факултету. Крајем осамдесетих сели се у Сједињене Америчке Државе. По повратку у Београд из САД, уз подршку Драгоша Калајића, добија запослење у Београдском издавачко-графичком заводу (БИГЗ) као уредник специјалних издања ексклузивних књига езотеријске традиције европске културе. Помоћник му је био добитник НИН-ове награде за 2012. годину Александар Гаталица. После тога постаје један од оснивача и потписника Српске народне обнове (СНО) у Новој Пазови, председник омладине СНО и секретар паравојне формације „Бели орлови”.[1]. Бокан је са Белим орловима прошао ратишта широм бивше Југославије, пре свега хрватско и босанско ратиште. Бели орлови под командом Бокана никада нису оптужени за ратне злочине. Боканов рођени стриц Душан Бокан је погинуо на суров начин у покољу у Равним Котарима 1993. године. Бокан је током рата основао своју странку под називом „Српски отаџбински савез”. Учествовао је на републичким изборима за председника 1992. године, као председник СОС, под слоганом „Вечна Србија је увек модерна”. Један је од првих држављана Републике Српске где је по наредби министра науке и образовања Републике Српске Велибора Остојића, заједно са кћерком Радована Караџића Соњом Караџић и познатим предратним музичким продуцентом Малколмом Мухаремом новоствореној држави осмислио име Република Српска.[2] Био је саветник за медије начелника Генералштаба Војске Југославије Небојше Павковића.

Писао је за часопис „Погледи”, био главни и одговорни уредник часописа „Нове идеје”, стални је сарадник часописа „Еко кућа” и један је од оснивача београдског „Центра за стратешке пројекте”. Заједно са Дејаном Мировићем и Младеном Обрадовићем, суоснивач је Руско-српског културног центра. Написао је и објавио велики број новинских колумни и текстова за часописе „Прес” и „Стандард” а 2012. године изабран је за најбољег колумнисту у Србији, по избору часописа „The Man” у категорији човека године. Сарадник је и почасни члан Урбаног књижевног круга из Канаде.[3][4]

Као маркетиншки стручњак, осмислио је кампању билборда са цитатима Шарла де Гола, Винстона Черчила, Џорџа Вашингтона, Џона Кенедија и Вилија Бранта уз поруку Косово је Србија. Кампања је била толико значајна да је одјекнула и у свету, у часопису Њујорк тајмс, који је приредио и интервју са Боканом. Осмислио је председничку кампању кнегиње Јелисавете Карађорђевиић под називом „Иницијатива за лепшу Србију”, на којој је она освојила 62.737 гласова. Урадио је и кампању за патриотску коалицију СРС, Образ и СНП Наши 2014. године, под слоганом „И Косово и Русија”. Основао је часописе „Лепа Србија”, „Русија данас” и „Водич за живот”. У издању „Службеног гласника”, Бокан је осмислио и режирао дванаест звучних књига. Режирао је и кратки филм „Српско завештање”. Био је један од актера монументалног документарно-историјског филма „Смрт Југославије”, као и учесник филма о животу познате српске поп-звезде и победнице Евровизије 2007. Марије Шерифовић, у епизоди „Енергија”, где је представио своју визију српске идеје. Написао је збирку за децу „Јунаци српског устанка” под псеудонимом Вук Деветак.

Током Украјинског грађанског рата, Бокан је од стране високих званичника Доњецке Народне Републике постављен за дипломатског представника ДНР у Србији, тиме и званично постајући први амбасадор новостворене Новоруске Републике. Као предани русофил, основао је и удружење „Отаџбина Русија” (чији је био председник). Удружење „Отаџбина Русија” својеврсна је претходница Народног представништва Доњецке Народне Републике у српским земљама.

Бокан је путем свог Фејсбук профила објавио огроман број есеја и текстова на верске, националне, културне и опште теме. У припреми је серија књига његових Фејсбук текстова, под радним називом „Фејсбук дневник” и „Фејсбук ноћник”.Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; лоша имена, односно много њих. Такође, у припреми су и две књиге на историјске теме: кратка књига о историји православља и књига о историји руско-српских односа. Поред свега осталог, Бокан ради и на литерарној биографији једног од најпознатијих српских фудбалера свих времена Душана Дулета Савића, са којим је и лични пријатељ. Ожењен је познатом оперском певачицом Жељком Здјелар, са којом има сина Леониду и близанце Стефана и Душана. Из претходних бракова има кћерку Софију, и синове Владислава и Вука.

Објављене књиге[уреди]

  • Огњени љиљани
  • Косово је срце Србије
  • Политика: Мит, хроника, енциклопедија[а]
  • Београд, град тајни
  • Портрет младог дендија
  • Нови Сад: Од вароши до града
  • Јунаци српског устанка

Напомене[уреди]

  1. Монографија је освојила диплому „Златни печат” на Београдском сајму књига 2008. године.[5]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]