Власеница

Уколико сте тражили село у Србији, погледајте чланак Власеница (Владимирци).

Власеница
Панорама Власенице
Грб Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Власеница
Становништво
— 2013.	7.909
Географске карактеристике
Координате	44° 11′ 00″ С; 18° 56′ 00″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	668 m
Власеница Власеница на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	75440
Позивни број	056
Веб-сајт	www.opstina-vlasenica.org

Власеница је град и седиште општине у источном дијелу Републике Српске (БиХ), у Бирчу испод планине Јавор. По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, у Власеници је живело 7.909 становника.

Географски положај и клима

Власеница се налази на мјесту гдје се пут, који из долине ријеке Дрине води према Сарајеву дијели у два крака па један продужава ка југу - Хан Пијеску - Сокоцу - Сарајеву, а други нешто западнијим смјером Кладањ - Олово - Сарајево. Својим географским положајем и надморском висином од 668 метара, Власеница спада у ред брдско-планинских градића. Само један мањи дио територије Општине Власеница је на висини мањој од 500 метара, једна трећина је између 500 и 700 метара, а остали дио њеног подручја је на преко 700, чак и до 1.400 метара висине над морем. Живописним предјелима доминира планина Јавор (1.537 m.), а непосредно изнад града је брдо Виселац са врхом Кик (903 m.). Општина Власеница је окружена општинама Хан Пијесак, Милићи, Шековићи, Зворник и Кладањ.

Најзначајнија саобраћајна комуникација која пролази кроз Власеницу је магистрални пут Београд - Сарајево који је веома важна веза Српске са Србијом. Власеница се налази на прелазу из изразито планинског у нешто питомији равничарски дио, представља и неку климатску границу и поред свега има статус највјетровитијег града у Европи. Неријетко се дешава да у горњем, вишем, дијелу града снијег задржи и до 15 дана дуже него у доњем дијелу.

Историја

Околина Власенице је била стално насељена од праисторије па до данашњих дана, о чему, поред осталих, свједочи и некропола са хумкама на локалитету Шошари (данашња општина Милићи). У средњем вијеку подручје данашње Власенице улазило је у састав средњовјековне жупе Бирач о којој се први писани трагови налазе 1219. године и данас се чувају у дубровачкој библиотеци. Овај крај је у то вријеме био углавном у посједу феудалних породица Павловића, Диничића, Златоносовића и Орловића који су у близини Власенице имали своја утврђења и замкове.

Под Османско царство Власеница је потпала средином 1463. године, када се већ јавља и насеље, али под именом Бирач, које ће задржати до краја XVIII вијека. Мјесто је добило данашње име по трави власуљи која много расте у околини. Власеница је 1765. године постала сједиште кадилука (среза) Кнежина.

Један од најстаријих дијелова Власенице се зове Крушевик. Најстарија српска гробља се налазе на Лијепој равни, Цвијетњу и Заграђу. Иако је турска владавина у многоме уназадила овај крај Срби су успјели да се изборе за црквену општину, а убрзо, 1882. године, и за прву основну школу у овом крају.

И у том времену, под Турцима, Власеница је била важна раскрсница. У 17. вијеку, као средиште кадилука (среза) налазила се у саставу зворничке капетаније, а од 1842. године била је укључена у редован телеграфско - телефонски и поштански саобраћај. Борбу против Турака за све вријеме њихове владавине на овим просторима водиле су, стално присутне хајдучке групе. У случају опасности хајдуци су налазили спас у избјеглиштву на Гласинцу, Мајевици и Србији. Хајдуци су се помјерали и због епидемија куге, која је често харала овим крајевима, због чега је Бирач у једном периоду турске владавине био врло ријетко насељен.

Црква у Власеници

Аустроугарска војска ушла је у Власеницу септембра 1878. године. Године 1905. доноси се закон о црквеној и школској аутономији, којим су грађани добили право на употребу ћириличног писма и права на отварање школа. Град је 1912. године имао 1.962 становника. Са почетком Првог свјетског рата и Власеница улази у период страдања и патње.

Борбе у околини Власенице биле су веома честе. Продором српске и црногорске војске у Бирач прекинута је комуникација Сарајево - Власеница. Главна битка између српске и аустроугарске војске, што се тиче ширег подручја Власенице, одиграла се 28. септембра 1914. године у Краљевој Гори. Срби су изашли као побједници и преузимањем те територије угрожено је снабдијевање аустроугарских трупа у Србији. Због тога је генерал Оскар Поћорек наредио 13. аустроугарској бригади са сједиштем у аустроугарској касарни у Власеници да нападне српске трупе и да их одбаци према Хан Пијеску. Одмах послије тога Поћорек је наредио да се српске и црногорске трупе што прије избаце из Бирча и Подриња, тако да је до тога дошло послије вишедневних борби. У овим догађајима већи број Срба из Власенице се прикључио српској војсци, а њих 80. учествовало је у пробоју солунског фронта и завршним операцијама при ослобођењу земље 1918. године. Свједоци бурних догађања у периоду 1914-1918. су и бројни споменици у и око Власенице.

За вријеме Другог свјетског рата Власеница се налазила у саставу НДХ. Више од педесет пута Власеница је у периоду 1941-1945 прелазила из руку у руке разних зараћених страна. Злостављање талаца у власеничкој касарни и појединачна убиства сељака, прерасла су, током јула и почетком августа 1941. године, у масовније злочине. Само у Рашића Гају, недалеко од Власенице, убијено је на најбруталнији начин више десетина лица. Знатан број похапшених отпремљен је у Славонску Пожегу и друге усташке сабирне логоре. Што је вријеме више одмицало злодјела су све више узимала маха тако да су становници појединих села напуштали своја села и тражили уточиште у оближњим шумама гдје су мушкарци масовно приступали устаничким јединицама. Српска војска имала је много присталица у подручју према Романији, а партизански покрет је био прихваћен у сусједним Шековићима.

Култура

У Власеници се одржава већи број културних манифестација под окриљем "Просвјете" и њеног "Српског просвјетног културног друштва Просвијета".

Образовање

• Средњошколски центар "Милорад Влачић" налази се такође у новој згради саграђеној 1981. године а води поријекло од Ниже грађевинске школе и послијератне Ниже реалне гимназије.
• Основна школа "Вук Караџић" која води поријекло од прве основне школе у Власеници основане 1882. године у оквиру Српске црквене општине.
• Предшколска установа-обданиште "Први кораци".
• ЈП "Народна библиотека" Власеница, смјештена у Дому културе у Власеници.

Становништво

Власеница
година пописа	1991.	1981.	1971.
Муслимани	4.800 (60,69%)	3.435 (57,25%)	2.774 (69,76%)
Срби	2.743 (34,68%)	1.793 (29,88%)	1.124 (28,26%)
Хрвати	26 (0,32%)	18 (0,30%)	12 (0,30%)
Југословени	242 (3,05%)	578 (9,63%)	5 (0,12%)
остали и непознато	98 (1,23%)	176 (2,93%)	61 (1,53%)
укупно	7.909	6.000	3.976

Привреда

Досадашња привредна активност је заснована углавном на експлоатацији и ниском степену прераде шуме и дрвета, сировог алуминијума који се купује на страни, производњи позамантерије, угоститељству, туризму и др. Укупно је запослено око 2.000 радника, а сва привредна предузећа су у фази власничке транзиције која је веома спора, непотпуна и неефикасна, тако да се она налазе у све неповољнијем положају јер се гомилају обавезе према радницима, добављачима и држави. У таквим условима не постоје могућности новог запошљавања јер се велики број запослених налази на чекању или се сматра технолошким вишком. Економско-социјална ситуација и стање је веома тешко и неизвјесно. Незапосленост или привредна латентна запосленост веома су изражене, са стопом од око 44% или око 1.500 незапослених и око 800 привидно запослених тј. радника који не примају зараде и накнаде и не уживају остала права из таквог радног односа. Укупно остварени производ код друштвених предузећа која се баве производњом и пружањем услуга закључно са 30.06.2002. године износио је 4.994.067 КМ, што износи око 255 КМ по глави становника.

Туризам

Посебно обиљежје овог краја су високе и густе шуме. На једног становника долази 0,70 хектара шумске површине (европски просјек је 0,34). Ове шуме су вриједне и по саставу и врсти дрвећа. Поред стогодишњих букава, јела, јавора, борова и смреке овдје се може наићи и на примјерке ријетке и чувене панчићеве оморике. Обиље шумских плодова, нарочито разних врста гљива (вргањ, смрчак, лисичарке, рујнице, редуше и др.) и распрострањеност разне дивљачи (срна, дивља свиња, медвјед, вук, лисица, зец и др.) те релативно богаство рибљег фонда у Студеном и Зеленом Јадру, Тишчи и Дрињачи (пастрмка, младица, липљан, мрена, шкобаљ, клен и др.) такође мотивишу одређене категорије туриста да долазе у овај крај.

Међу најљепшим природним амбијентима овог краја на првом мјесту се увијек и не без разлога, ставља планинска висораван Ружина Вода (око 1.130 m надморске висине) која се простире на путу према Хан Пијеску, данас привлачно излетиште власеничана, а због густих шума (претежно четинарских) зелених ливада и пропланака и хладне чисте воде има и обиљежја праве ваздушне бање.

Карактеристична је и висока концентрација Озона у ваздуху у овом региону по чему спада међу прве у Европи.

Мада је овај крај познат по изворима, Власеница се не може похвалити ријечним богатством. У непосредној околини има неколико мањих рјечица и потока (Дрињача, Тишча, Студени Јадар) и уз њих су концентрисана мања излетишта (Тишчино Врело, Тишина, Слапови) у којима власенчани налазе спас за вријеме љетних жега.

Спорт

Спортске активности у Општини Власеница одвијају се кроз рад спортских организација-клубова:

• Планинарско-еколошко друштво „ACER“
• Фудбалски клуб "Власеница"
• Кошаркашки клуб "Власеница"
• Атлетски клуб "Власеница"
• Карате клуб "Младост"
• Теквандо клуб "Специјалац"
• Теквандо клуб "8 мај"
• Скијашки клуб "Игришта"
• Шаховски клуб "Власеница"

Галерија

• 
  Власеница српска црква
• 
  Власеница
• 
  Власеница
• 
  Власеница панорама
• 
  Власеница панорама
• 
  Власеница панорама
• 
  Власеница панорама

Види још

• Општина Власеница
• Бирач

Извори

• Општина Власеница (језик: српски)
• Попис становништва по општинама и мјесним заједницама 1991. године (језик: српски)

Спољашње везе

• Општина Власеница
• Туристичка организација општине Власеница
• Игриште А. Д. Власеница
• СРД "Липљен", Власеница - риболов
• Власеница - скраћује пут до авлијске капије
• Власеничке Новости (стара званична страница)
• Власеница
• Хотел М Власеница