Хан Пијесак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хан Пијесак
Хан Пијесак.JPG
Хан Пијесак
Грб
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Хан Пијесак
Становништво
Становништво
 — (2013) Пад 2.018
Положај
Координате 44°05′00″ СГШ; 18°57′00″ ИГД / 44.083333° СГШ; 18.95° ИГД / 44.083333; 18.95 Координате: 44°05′00″ СГШ; 18°57′00″ ИГД / 44.083333° СГШ; 18.95° ИГД / 44.083333; 18.95
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 1.100 m
Хан Пијесак на мапи Босне и Херцеговине
Хан Пијесак
Хан Пијесак
Хан Пијесак на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број 71360
Позивни број 057

Хан Пијесак је градско насеље и сједиште општине Хан Пијесак која се налази у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Налази се на развођу ријека Ступчанице и Жепе. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Хан Пијесак укупно је пописано 2.018 лица.[1]

Географски положај и клима[уреди]

Хан Пијесак је окружен висовима: Великим Жепом 1.537m, Јаворником 1.219m, Студеном Гором 1.149m и Трешњевцем 1.245m. Овакав географски положај условио је здраву планинску климу. Сам Хан-Пијесак је на надморској висини од 1.100m што га чини градом (насељем) са највећом надморском висином у РС. Бујне четинарске и листопадне шуме допринијеле су да ово мјесто постане позната климатска и ваздушна бања, јер по количини озона заузима једно од најзначајних мјеста у Европи. Општина Хан-Пијсак налази се на магистралном путу који га повезује са центрима у Републици Српској, Федерацији БиХ и шире. Хан-Пијесак заузима површину од 320 km². Има 25 насеља и 6.346 становника према попису из 1991. године. Тренутно је број становника нешто мањи од наведеног, али када се заврши процес повратка, који је веома интензивиран достићи ће ниво утврђен наведеним пописом. Општина Хан-Пијесак спада у брдско-планинска подручја са преко 1.000 метара надморске висине. Села су мала, расута између планина Јавора, Деветака и Жепа и врло су ријетко насељена. Ова општина по величини и броју становника спада у мале општине са 19,8 становника по једном km².

Преко овог простора крећу се и сударају поларне и суптропске ваздушне масе. Климатске одлике условљене су како великом надморском висином тако и географском ширином и континенталношћу. Најхладнији мјесец је јануар са средњом температуром -4,5 °C и фебруар -3,7 °C, а најтоплији мјесец је јул са 15,7 °C. Средња годишња температура веома је ниска и износи 6,5 °C. Што се тиче падавина зимски мјесеци су сиромашнији од љетних. Средња годишња количина падавина на подручју Хан-Пијеска износи око 1.085-1.433mm³/m². Од укупног броја дана са падавинама 30% отпада на сњежне падавине a снијег се задржава преко 120 дана у години. Број вјетровитих дана преовладава над данима без вјетра. Најзаступљенији су сјеверац и јужни вјетар. Најјачи вјетрови су у фебруару и у априлу, а вјетровитост у великој мјери умањује влажност ваздуха. Средња годишња облачност је 5.9 десетина, најоблачнији мјесец је децембар са 7.4 десетина. Гледано у цјелини клима је субпланинска, одликује се дугим и сњежним зимама и кратким љетима и кратким вегетационим периодима. Карактеристично је да је јесен топлија од прољећа.

Клима Хан Пијесак
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 10
(50)
15
(59)
21,5
(70,7)
20
(68)
27,2
(81)
30,5
(86,9)
30,5
(86,9)
30,5
(86,9)
30,5
(86,9)
23
(73)
16,8
(62,2)
14
(57)
30,5
(86,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −23
(−9)
−26
(−15)
−16
(3)
−12
(10)
−5
(23)
0
(32)
4
(39)
1
(34)
−3
(27)
−7,5
(18,5)
−15,5
(4,1)
−20
(−4)
−26
(−15)
Извор: Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор - вријеме - људи : монографија. Хан Пијесак., pp. 21-22

Историја[уреди]

Средњи вијек[уреди]

Ово подручје је у 14. и 15. вијеку везано за град Борач и његове господаре Павловиће. Недалеко од Хан Пијеска налазио се Комић-Град, а западно од њега налазила се тврђава Пошијак саграђена крајем 11. вијека. Сматра се да је тврђава Пошијак изгубила функцију подом под Турке, а за град Комић се зна да је одмах по заузимању од стране Турака 1463. године срушен.

Период турске владавине[уреди]

Падом под Турке становништво је започело сеобе на југ у Херцеговину и Црну Гору, „Послије косовске битке и првих турских освајања у Босни, од 1415, такве су сеобе биле честе и у њима учествовала властела и маса народа"[2]. Док су један дио становништва Турци одвели на силу са собом. Проводећи административну подјелу области које су ушле у састав Босанског санџака, Турци су се стриктно придржавали затеченог стања и подјеле тих области између њих, односно босанског краља и осталих крупних босанских феудалаца. Тако је и подручје општине у Турским списима подпадало под „Нахија Павловића“ или „Земља Павловића“. Романија и шире подручје су познати као колијевка хајдучије. О томе говоре и народне епске пјесме. Хајдуци су се појединачно почели јављати у 15. вијеку, а хајдучија се развила средином 17. и одржала се све до краја 19. вијека. Преко Романије су пролазили познати кириџијски путеви и кретало се становништво из различитих потреба. Положај Хан Пијеска био је идеалан за овај вид борбе, те су задње хајдучке чете у источној Босни управо биле из Хан Пијеска.[3]

На старом караванском путу путу од Сарајева који је водио преко Романије било је на сваких десетак километара по један хан за одмор, конак и свратиште путника, војних и трговачких каравана. Један од ових ханова био је и Хан-Пијесак, око кога се доста касније формира истоимено насеље. Евлија Челебија 1664. године на путу од Сарајева према Зворнику помиње на ханпјесачком простору неколико ханова око којих се касније формирају мања или већа насеља(Хан-Пијесак, Хан-Поглед, Хан-Мачковац, Хан-Ханић). Ова насеља била су највећа и најзначајнија. Подручје Хан-Пијеска се налазило на раскрсници пута који га је повезивао са Сребреницом и долином Дрине, други крај ове раскрснице водио је ка Власеници и Зворнику, а трећи је водио према Сокоцу, и преко Романије ка Сарајеву. Хан-Поглед је имао стратегијски значај у вријеме опште несигурности путника за вријеме владавине Турака, изложених нападима одметника. Од овог хана се шири поглед преко Бирча, према Мајевици, Дрини и Србији, те је због тога добио име Поглед.

Према вјеровању Хан-Пијесак је добио име по сталним жалбама мајстора градитеља хана - да им је лош пијесак за зидање. Других података у вези са именом овог насеља нема. Временом се на релативно широком простору између Сокоца и Власенице указала потреба за административним средиштем које би обухватало села којима су околна насеља градског типа била релативно далека.

Аустроугарска окупација[уреди]

Доласком Аустроугарске изграђена је и жељезничка пруга према Завидовићима, а затим и друм дуж старог караванског пута. Ово је увећало значај Хан-Пијеска па се постепено око некадашњег хана почело формирати и насеље радника-дрвосјеча које се први пут помиње 1895. године. До Првог свјетског рата овде такорећи није ни било насеља сем хана и неколико шумских барака на раскрсници пута Сарајево-Зворник. По завршетку рата Хан-Пијесак окупља и око себе привлачи села која су до тада била оријентисана ка околним насељима градског типа.

У вријеме када је Босна и Херцеговина била у саставу Аустроугарске, љепоту Хан Пијеска примијетили су царски службеници па су наложили да се детаљно проуче сви потенцијали овог планинског мјеста. Константовано је да би чист ваздух, црногорична шума и озон пријао и самом цару Фрању Јосипу. Тада је предложено да се у Хан Пијеску изгради седамнаест елитних одмаралишта различите величине и садржаја али и царски љетњиковац.

Српске трупе ослободиле су Хан Пијесак 28. септембра 1914. године.[4]

Краљевина Југославија[уреди]

Краљевићи, Петар са Томиславом и Андрејом у Хан Пијеску, 1931. године.

Планове Аустроугарске за изградњу елитног насеља помео је Први свјетски рат, те су планови о изградњи царског комплекса дошли у посјед краљу Александру Карађорђевићу. Аустроугарски нацрти су послужили, те је тако 1919. године почела градња краљевог дворца који је убрзо завршен. Уз дворац су тада саграђени и други објекти у саставу овог комплекса. Љетниковац краља Александра I Карађорђевића, је једина краљевска резиденција у Босни и Херцеговини.

Милан Стојадиновић са министрима испред дворца, после сједнице на Хан Пијеску 1936. године

Тада је саграђена и црква којој је кумова краљ Александар лично. Заузет државничким обавезама, лично није присуствовао отварању цркве већ је послао свога изасланика сердара Јанка Вукотића.[5]Краљу је додјељено и ловиште од 24 хектара. Често је са породицом долазио у Хан Пијесак. Ту су поред краља, касније престолонаследника и њихове породице, долазили министри из владе, генерали и други достојанственици. Долазили су и разни државници. Примао је амбасадоре, изасланике. У дворцу су Карађорђевићи проводио вријеме, обављали државничке послове и одмарли се.[6]

У Хан Пијеску је потписан и Видовдански Устав. Краљ је у резиденцији примио у посјету и Кемала Ататурка, турског реформатора, приликом посјете Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Био је угошћен и премијер Турске Мустафа Исмет Инени, априла 1937. године.[7] Одржаване су сједнице владе. До почетка рата премијер Стојадиновић је често боравио на Хан Пијеску.[8]

Привреда[уреди]

Окосницу привреде Хан-Пијеска Чине: ЈП Шумарство „Српске шуме“ Републике Српске-Соколац, ШГ „Височник“ Хан-Пијесак у чијем саставу егзистира и РЈ „Пољопривреда“ будуће АД „Планина“ Хан-Пијесак

Дрвнопрерађивачки капацитети су у оквиру АД „Планинско"Хан-Пијесак, гдје се врши примарна и финална прерада дрвета, а у његовомм саставу су још и Транспорт и Угоститељство.

ШГ „Височник“ Хан-Пијесак је у саставу јавног предузећа шумарства „Српске шуме“ Републике Српске-Соколац. Ово шумско газдинство располаже комплексом од 20.000 хектара високоекономске шуме. Годишњи сјечиви етат овог правног субјекта је 110.000m³ чамовог и буковог дрвног сортимента.

У оквиру шумског газдинства „Височник“ Хан-Пијесак егзистира и РЈ „Лов и риболов“. Нарочито се посвећује пажња овој привредној грани јер постоје идеални услови да се на површини од 32.450 хектара успјешно газдује са богатим фондом дивљачи. У ловишту се налазе: медвједи, дивље свиње, зечеви, срне, а од пернате дивљачи кока љештарка.

Чисти водени токови богати су поточном и калифорнијском пастрмком, што омогућава развој риболова. Развијању ове привредне гране доприноси идеална надморска висина која се креће од 762m до 1537m.

Радна јединица „Пољопривреда“ је у саставу ШГ „Височник“ Хан-Пијесак од 1998. године. У овој радној јединици у току је трансформација државног капитала у акционарско друштво АД „Планина“ Хан-Пијесак и једно је од највећих пољопривредних добара према расположивим капацитетима који износе 2.385 хектара од чега је:

  • Оранице 370 хектара или 15,5%
  • Природне ливаде 360 хектара или 15%
  • Пашњаци 1655 хектара или 69,5%

Све ово погодује развоју приплодне стоке (овце и говеда)

Ратарска производња је оријентисана на производњу кабасте сточне хране (сијено, силажа, испаша), потребне за исхрану расположивог сточног фонда. Сточарска производња је основна привредна дјелатност овог субјекта и заступљена је кроз овчарство, говедарство и коњарство.

Садашње матично стадо оваца износи 1.100 грла оваца, 305 грла крава и коња 25 грла. Матично стадо оваца сачињавају ТРОПАСМИНСКИ КРИЖАНЦИ; РОМАНОВСКА; И ILE-DE-FRANCE пасмине.

Говедарска производња у овом правном субјекту је заступљена кроз узгој ХЕРЕФОРД чистокрвне пасмине. Поменута пасмина искључиво се користи за производњу меса. Дојни период код телади траје 6 мјесеци. Женски подмладак се оставља за обнављање матичног стада, а минус варијанте се продају у категорији телади и јунади. Херефорд је енглеска пасмина названа по истоименој грофовији у Енглеској. Црвене боје са бијелом пругом од гребена преко главе, бијела ђердана, доњег дијела трупа. Гојазност јој је одлична. Краве су тешке 500-600kg, а бикови 700-1000kg. квалитет меса је одличан. Рандман износи 60-70%.

Што се тиче приватног сектора он је у експанзији и свакога дана је све јачи и моћнији. Оснивају се нова предузећа и радње и осјетно се повећава број запослених у приватном сектору, тако да приватна иницијатива и приватизација државних предузећа представља перспективу развоја општине.

Туризам[уреди]

Пошто подручје општине Хан-Пијеска нема нити једног природног чиниоца који би ограничавао његов туристички простор, овај континентални дио омогућава развој више врста туристичког привређивања. Ово је подручје морфолошки и климатски погодно за зимски туризам и зимске спортове, док планине представљају најснажније обиљежје туристичке понуде простора. Основне предуслове за развој боравишног и викенд туризма дају природне љепоте, клима, лов и риболов, културноисторијске вриједности, развој планинског и зимског туризма. Од великог значаја за развој стационарног туризма има развој специфичног здравствено-климатског туризма- ваздушна бања.

Култура[уреди]

Народна Основна школа у Хан-Пијеску отворена је 1908. године на иницијативу Српског просвјетног друштва у Сарајеву. То је била прва школа на Романији. Почела је са радом са 45 ученика и први учитељи су били Стјепан Крстић и Крсто Савић. Школа није радила за вријеме Првог и Другог свјетског рата. 1943. године школа је запаљена. Школа данас има 389 ученика распоређених у 18 одјељења, наставу изводи 24 наставника а укупно је запослено 35 радника. У току последњег рата школа је остварила сарадњу са Грчком и атинском општином Вуле. Ова сарадња се и данас одржава. Средња школа у Хан-Пијеску почела је са радом 1964. године као гимназија „Светозар Косорић“. Данас у школи постоје гимназија, шумарска и саобраћајна школа.

Народна библиотека у Хан-Пијеску основана је 1923. године, руководилац библиотеке био је прота Љубомир Јакшић. Свој развојни пут наставила је од 1950. године. Више пута је новчано награђивана као најбоља библиотека сарајевског среза, а предани рад библиотекара Гроздана Георгијевског, добитника награде најбољи библиотекар 1961. године, носиоца Медаље заслуга за народ 1962. године, Анђе Симић, Сузане Голић и Станоја Голића, који су се несебично залагали у раду библиотеке био је препознат. Баштини традицију Народне читаонице и књижнице, Општенародне библиотеке и Народног универзитета. Библиотека има веома занимљиву прошлост, и одиграла је значајну улогу у образовању, васпитању и културном животу свих њених корисника и шире друштвене заједнице. Библиотека, од 2010. године носи име истакнутог књижевника Бранка Чучка.[9]

Сваког марта у Хан Пијеску одржавају се Чучкови књижевни сусрети, које организује библиотека под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске и општина Хан Пијесак.[10]

Центар за културу и спорт „Поглед“ Хан-Пијесак основан је априла мјесеца 2001. године. Центар располаже са два објекта изузетне вриједности- кино двораном прилагођеном потребама мале сцене, капацитета 250 мјеста и спортском двораном прилагођеном за такмичења у малим спортовима.

Спорт[уреди]

Данас у Хан-Пијеску егзистира неколико спортских клубова који се са мањим или већиим успјехом такмиче на више новоа. Најуспјешнији међу њима су:

Становништво[уреди]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Хан Пијесак је имала 6.348 становника, распоређених у 26 насељених места.

Националност[11] 1991. 1981. 1971.
Срби 3.674 (57,87%) 3.927 (57,08%) 4.790 (61,37%)
Муслимани [а] 2.543 (40,05%) 2.666 (38,75%) 2.921 (37,42%)
Југословени 68 (1,07%) 219 (3,18%) 7 (0,08%)
Хрвати 7 (0,11%) 9 (0,13%) 16 (0,20%)
остали и непознато 56 (0,88%) 58 (0,84%) 70 (0,89%)
Укупно 6.348 6.879 7.804
  1. За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани

Знамените личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор - вријеме - људи : монографија. Хан Пијесак. ISBN 978-86-914787-0-4. 
  • Филиповић, Миленко С. (2000). Гласинац : антропогеографско-етнолошка расправа. Херес. 

Спољашње везе[уреди]

  • Званична страница општине Хан Пијесак (српски)
  • Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.