Митар Трифуновић Учо — разлика између измена
Нема описа измене |
м Робот: мењање Категорија:Чланови ЦК КПЈ-СКЈ |
||
Ред 45: | Ред 45: | ||
[[Категорија:Босанскохерцеговачки комунисти]] |
[[Категорија:Босанскохерцеговачки комунисти]] |
||
[[Категорија:Југословенски комунисти]] |
[[Категорија:Југословенски комунисти]] |
||
[[Категорија:Чланови |
[[Категорија:Чланови Централног комитета КПЈ-СКЈ]] |
||
[[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]] |
[[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]] |
||
[[Категорија:Учесници Октобарске револуције]] |
[[Категорија:Учесници Октобарске револуције]] |
Верзија на датум 22. април 2011. у 22:42
митар трифуновић учо | |
---|---|
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1919. |
Учешће у ратовима | Први светски рат Октобарска револуција Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 27. новембра 1953. |
Митар Трифуновић Учо (1880—1941), учесник Октобрске револуције, једна од најистакнутијих личности радничког покрета у Краљевини Југославији и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен је 1880. године у селу Брвнику, код Шамца.
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком Првог светског рата, мобилисан је од стране аустроугарске војске и послат на Источни фронт. После заробљавања, у Русији је пришао радницима и учествовао у Октобарској социјалистичкој револуцији. Из Русије је као добровољац отишао на Солунски фронт.
Године 1918. после завршетка рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, вратио се у Тузлу с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у Босни и Херцеговини. На листи Комунистичке партије Југославије изабран је, 1920. године, за народног посланика Уставотворне скупштине. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „Хусинска буна“.
После Обзнане је ухапшен као посланик Комунистичке партије Југославије. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења шестојануарске диктатуре, 1929. године, поново је ухапшен и од Суда за заштиту државе, у Београду, осуђен на три године робије, коју је издржао у Сремској Митровици.
У току 1935. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар Комунистичке партије Југославије. Власти Тузле су га интернирале у Босански Шамац, где је остао све до 1940. године.
Почетком 1941. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После окупације Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске, ухапшен је 14. августа, у стану једног рудара у Креки, и спроведен у логор Јасеновац. Стрељан је новембра 1941. године.
За народног хероја проглашен је 27. новембра 1953. године.
Литература
Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Народни хероји Југославије. „Младост“, Београд 1975. година.